Izložba Ane Novaković naslovljena FLAW_LESS, otvorena 20. jula u Dortmundu, u tamošnjem Kulturnom centru, ima izuzetnu priču koja, doduše, nije posve nova ali je pristup koji ima delikatan - senzitivan, a istovremeno provokativan i subverzivan. Uklanjanje "fizičke greške", odnosno belega, telesne karakteristike, zbog kojih smo autentnični, odnosno pogrešna percepcija ljudskog (uglavnom ženskog) tela, izrabljivački odnos prema njemu, ne samo medija, već celokupnog društva, polazna je tačka njenog umetničkog interesovanja...
"Tema kojom se bavim u doktorskom istraživanju: "Uklanjanje greške/ Instrumentalizacija prikaza ženskog tela u medijima masovne komunikacije" krenula je od jednostavnog pitanja: postoji li ideal lepote danas? Kroz istoriju umetnosti vidi se hronologija načina kako je čovek doživljavao figuru žene, a deo opšte kulture, kako nas umetnika, tako i šire, jesu kanoni i proporcije, prisutni u određenoj epohi-podneblju. Politika i društveni okviri utiču na carstvo vizuelnog, pa i izgled čoveka", kaže Novaković za 021.rs, nedugo nakon što se vratila iz Nemačke.
Medijski nomadizam neoavangarde
Ova novosadska umetnica bavi se, dakle, interdisciplinarnim studijama umetnosti, performansom i multimedijom. U prvi mah zvuči kao "previše stranih reči i izraza", ali nije, jer ono što radi i te kako ima veze sa stvarnim životom...
"Radovi ovog temata kojim se bavim poslednjih pet godina posvećeni su pre svega tinejdžerkama, ciljnjoj grupi koja se ispostavila najranjivijom, podložnoj poremećajima u ishrani, ranom podvrgavanju estetskoj hirurgiji a sve zbog brojnih nesigurnosti vezanih za fizički izgled. U društvu spektakla, u kojem živimo, spoljašnje-vizuelno-površno uzima primat. Zdravo, moralno i etičko padaju u senku onoga što donosi kapital. Naša tela, i odnos koji imamo prema njima, definitivna su refleksija konzumerskog i prozumerskog društva i okoline u kojoj živimo. Dok sam crtala ove uljane pastele za izložbu u Dortmundu, na kojima sam licima "oduzela" one delove koji se najčešće modifikuju - plastično hiruški ili samo botoksom ili hijaluronom, primetila sam da čitav jedan novi tekst, u smislu ovog rečnika, stoji iza svega toga. Sve te brojne i bolne procedure, invazivne za naše telo, imaju bombastične nazive. Zanimljivo je, međutim, da se ljudi baš opredele da menjaju deo lica koji je najkarakterističniji za njih, ono što bi trebalo da bude deo njihove snage i prepoznatljivosti. Oni to smatraju manom i preprekom i imaju strašnu želju da se, otklanjajući to, pripoje masi, da postanu jednaki, da se uklope. I to je najprisutnije kod tinejdžera koji razvijaju svoju seksulanost, koji žele da budu poželjni i prihvaćeni u društvu".
Sunovrat sistema vrednovanja čoveka
Vizuelna umetnost našla je široku primenu u tržišnim porama marketinga, dizajna, visoke produkcije vizuelnih efekata i izgubila subverzivni ili pak kritički potencijal.
"Nije instrumentalizovano samo žensko telo, već i audio/vizuelni potencijal umetnosti. U tom kontekstu umetničko istraživanje: Uklanjanje greške, jeste pokušaj revalorizacije prirodnog izgleda žene, jer koristi motive upravo onih elemenata koje mas mediji izbegavaju, koji u likovnom smislu predstavljaju vredost više: liniju, tačku površinu, teksturu, boru, poru, pegu, vlas, elemente, koji čine prirodni proces menjanja naših tela, dok je digitalna tehnologija obrade fotografija, retuširanja i filtriranja jedan od saučesnika u sunovratu sistema vrednovanja lepote, zato što potencira besprekornost izgleda tela i lica koji je daleko od prirodnosti i realnosti. Upravo uz pomoć tih alata nastala je većina radova. Programi za digitalnu obradu slike, ovde su u službi poigravanja stereotipima i normama lepote savremenog doba.", ističe naša sagovornica.
Umetničko sestrinstvo
Seriju crteža koji čine deo izložbe u Dortmundu, Novaković je spojila koncem, aludirajući tako na istorijsko-umetničko-društveni kontekst ručnog rada u životu žene u prošlosti u odnosu na hirušku ulogu tog konca danas u njenom životu/lepoti koji je menja i kao društveni i umetnički "sadržaj".
Ti crteži zapravo su portreti prijateljica Ane Novaković, kaže da ih je sve povela na otvaranje u Dortmund. To su autorke, umetnice, zanimljive ličnosti i duše, žene od sadržaja, između ostalih: fotografkinja Luna Jovanović, spisateljica Maja Solar, vizuelna kompozitorka/ montažerka Sofija Budimir, ilustratorka Marina Milanović, pijanistkinja Nataša Penezić, grafička dizajnerka Ivana Radmanović, slikarka Adrien Ujhazi, vajarka Danijela Cvjetan, a tu je i njen autoportret.
Ana Novaković je inače rođena u Prištini, gde je živela prvih 12 godina života, zapravo sve do dva dana uoči bombardovanja 1999. godine. Studirala je doktorske interdisciplinarne studije digitalne umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu do 2016, a potom nastavila svoj umetnički put na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.
Na propitivanje, da li čovek zapravo celog svog života pokušava da ispravi greške koje je njegov složeni emotivno-genetski softver zabeležio u svom najranijem periodu života, prisećajući se odnosa prema ženi u vreme njenog detinjstva, u geografiji u kojoj je živela, kaže da bi sa tim mogla stoprocentno da se složi. Sve to utkano je u njene radove koje je do sada izlagala u Srbiji, Nemačkoj, Italiji i SAD- u.
Neki od njih nalaze se u privatnim i galerijskim kolekcijama u Furstenfeldbruku, Minhenu, Beču, Ljubljani, Njujorku, Beogradu, Nišu i Novom Sadu.
Komentari 6
Mia
Nela
Odlicna tema, aktuelna i bolna za citavo drustvo. Aktuelno i istinito.
Mozda jos nije kasno za razvijanje svesti od strane pojedinca.
Bravo!
dzo
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar