Studenti novosadske Akademije umetnosti na čelu sa mladim rediteljem Ivanom Vanjom Alačem trenutno u Jugoslovenskom dramskom pozorištu pripremaju predstavu “Beogradska trilogija".
Ognjen Nikola Radulović, Darko Radojević, Maja Čampar, Nikolina Vujević, Đorđe Mitrović i Miloš Macura, trebalo bi da 4. oktobra ove godine premijerno izvedu ovaj čuveni komad Biljane Srbljanović.
"Beogradska trilogija" diplomski je rad Biljane Srbljanović koji je pre 23 godine praizveden u režiji Gorana Markovića na sceni Teatra “Bojan Stupica”. Sam tekst dobio je niz nagrada (“Slobodan Selenić”), potom igran širom sveta (čak i na Bonskom bijenalu), a domaća verzija predstave dugo je izvođena sa velikim uspehom, uz brojene nagrade na festivalima.
"Beogradska trilogija" bila je ujedno prva pozorišna predstava iz Srbije koja je nakon raspada Jugoslavije učestvovala na nekom festivalu u Hrvatskoj (Festival malih scena u Rijeci). Poslednji put u Beogradu izvedena je 2004. godine.
Ovaj, prema rečima autorke, "autobiografski tekst čitavog grada", koji u jednoj novogodišnjoj noći prati tri tragikomične priče (iz Praga, Sidneja i Los Anđelesa) nekadašnjih Beograđana koji su sada emigrantni i jedne devojke koja je ostala u Beogradu, dobiće svoje novomilenijumsko tumačenje. O njemu, za 021.rs, govori reditelj Ivan Vanja Alač, najpre o tome kako su se novosadski studenti obreli u pozorištu koje je mitsko mesto regionalnog teatra.
"Za ispit treće godine režije postavio sam prvi deo trilogije kao jednočinku. Nakon ispita, predstava je nastavljena uspešno da se igra u Akademskom pozorištu 'Promena' i upravo to je bio povod da me iz Jugoslovenskog dramskog pozovu da postavim ceo komad kod njih", priča Alač i dodaje:
"Tek kasnije sam saznao da su umetnički direktor Gorčin Stojanović i upravnica JDP-a Tamara Vučković Manojlović već neko vreme pričali o tome kako bi bilo sjajno da neki mladi ljudi ponovo postave komad koji je svoju praizvedbu imao upravo u tom pozorištu. Može se, dakle, reći i da sam imao sreće, ali činjenica je da obostrana zainteresovanost za ovaj komad najbolje govori o njegovoj aktuelnosti."
"Moja ideja povodom ovog komada i predstave je da pokažemo da ljudi koji odlaze iz ove zemlje nisu samo cifre. To su životi. Životi koji napuštaju svoje primarno okruženje, svoju porodicu, prijatelje. Životi kojima to nije nimalo lako. Eksplikacija o ovom komadu bila je zapravo samo jedan spisak od preko dvadeset imena ljudi koji su mi bili bliski, koji su napustili Srbiju. Ta eksplikacija je i bila presudna da profesor Nikita Milivojević odobri rad na ovom komadu", kaže Alač.
Na pitanje, šta se "novo" može pročitati u toj drami i prepoznati kao današnje, odgovara:
"Prepoznao sam da joj ne fali ni malo emocije, što je vrlo često problem sa socijalno angažovanim komadima. Ništa ne može biti socijalno angažovano, ako nije ljudsko. Komad govori o identičnim stvarima o kojima je govorio i tada, jer su i danas one podjednako prisutne. Plašim se da će sve više ljudi iz Srbije dolaziti ovde samo za Novu godinu i praznike, da napune baterije i vrate se u zemlje u kojima rade."
Reditelj Alač kaže da je na prvoj čitaćoj probi sa njima bila i autorka Biljana Srbljanović. Šta im je rekla, šta su oni rekli njoj?
"Biljana nas je podržavala još od igranja u 'Promeni'. Podržala je i činjenicu da sam adaptirao tekst pomoću stvarnih ispovesti ljudi koji su napustili Srbiju. Suzdržavamo se od mnogo raspričavanja. Sve što imamo da kažemo, pa i zahvalnost, planiramo da pokažemo predstavom."
I na kraju, reč-dve o kolegama sa kojima je rastao na novosadskoj Akademiji, a koje je birao da rade sa njim u JDP-u:
"Kada ulazite u prvi profesionalni projekat, pogotovo kada radite u jednom tako značajnom pozorištu, veoma je važno, možda najvažnije, da imate poverenja u svoje saradnike. Mi smo već četiri godine na jednoj zajedničkoj klasi glumaca i reditelja koju drži Nikita Milivojević. Jako se dobro poznajemo. Znamo ko šta može, čak i kad on sam toga nije svestan. Znamo i ko upada u kakve zamke, pa to mnogo lakše sprečavamo. Kako ja kod njih, tako i oni kod mene i oni međusobno.
Iako smo svi na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, svako je iz drugog grada ili mesta, što smatram jako bitnim, jer 'Beogradska trilogija' ne priča samo o onome što se dešava Beogradu, već i celoj Srbiji. Za većinu drugih tekstova činjenica da u predstavi igraju studenti bila bi minus, dok je ovde upravo to najveća snaga, jer je ovo priča naše generacije, generacije koja je razapeta između ljubavi prema domovini i želje za hlebom, radom i dostojanstvom", kaže na kraju razgovora za 021.rs Ivan Vanja Alač.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar