Predrag Krstić sa Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, rekao je da se obrazovanje u Srbiji shvata istovremeno i preozbiljno, i neozbiljno.
"Proces shvatamo neozbiljno, a strašno nam je stalo do licence i diplome. Naravno, najveći problem su lažni i plagirani doktorati", rekao je on i primetio da postoje veoma strogi obrazovni kriterijumi za vršenje raznih poslova, ali da - paradoksalno - "što su ti zahtevi strožiji, to su njihova ispunjenja smešnija".
Dejan Ilić, književnik i urednik izdavačke kuće "Fabrika knjiga", podsetio je da je obrazovanje ono što se društvo dogovori šta je. Drugi način, kada se ne dozvoljava dogovor, jeste da bude onako kako hoće onaj ko ima moć, a to je danas ministar prosvete. Ilić je uputio pitanje prosvetnim radnicima koji imaju rezervu prema poslu koji rade - zašto ga uopšte rade i "šta rade tu".
Govoreći o dualnom obrazovanju, čije je uvođenje aktuelno u Srbiji, Ilić je rekao da ovdašnja vlast nudi sistem koji je u Nemačkoj funkcionisao sredinom prošlog veka, kada im je nedostajala radna snaga i kada su dolazili radnici sa strane koji su mahom živeli izolovano, a deca su im se teško integrisala u nemačko društvo.
Međutim, kako kaže Ilić, pokazalo se da dualno obrazovanje ne samo da ne suzbija, nego produbljuje jaz između bogatih i sirošnih, a promene u privredi dovele su do toga da sigurnog zaposlenja nema.
Po njegovoj oceni ovde nije ispunjen ni jedan uslov za uvođenje dualnog obrazovanja: Srbija nema ni jaku privredu, ni veliku grupu nesrpskog stanovništva koja nije integrisana, a umesto problema sa nedostatkom radnika postoji problem sa nezaposlenošću.
"Reforme su lažne, sve se radi - da se ništa ne promeni, zato što naše obrazovanje savršeno odgovara onima koji ga obrazuju", kazao je Dejan Ilić.
Profesorka u penziji Srbijanka Turajlić podsetila je na definiciju obrazovanja prema kojoj svrha obrazovanja nije da pravi advokate, inženjere i lekare, već da od lekara, advokata i lekara napravi ljude.
"Slažem se da je cilj vlasti da zadrži status kvo. Ali, ne razumem zašto je svrha akademske zajednice da zadrži status kvo i to je najozbiljnija tema u društvu", rekla je ona.
"Pre svega, mi nemamo univerzitet, jer prema sovjetskom modelu, kad je trebalo razbiti akademsku zajednicu, napravljeni su fakulteti kao autonomne ustanove nezavisnog univerizteta. To je ostalo u Hrvatskoj, Srbiji, Makedoniji i donekle BiH. U Crnoj Gori i Sloveniji taj problem su prevazišli, a ostali ga nikad nisu ni imali", kazala je Turajlić i zaključila da "mi ne želimo da imamo univerzitet", jer ako bi on ovde postojao "ne bismo mogli da imamo male bogove u vidu dekana, nego bi imali rektora i prorektora, a drugi bi izgubili moć".
Na pitanje zašto univerzitet ne pokrene štrajk, Dejan Ilić je rekao da to ljude ne zanima, jer su kupljeni:
To se događa na fakultetima, školama, svuda. Vi kupujete ljude tako što podstičete njihove niske strasti i tako održavate sistem. I to je prednost onih koji su na vlasti sada. Oni apeluju na vaše slabosti, umesto na vrline. Tu režim dobija bitku, rekao je Ilić poručivši studentima da ne misle da će oni biti generacija koja će doneti promene.
"Idete redovno u školu, dajete ispite - šta hoćete, da završite i bežite? Ali ne možete svi da pobegnete - i gotovi ste. Već ste ušli u tu priču", rekao je Ilić, dok je
Srbijanka Turajlić imala suprotan stav i poručila je studentima da nisu oni krivi, da treba da završe školovanje i onda da vide "šta će dalje".
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 14
Bosnić Ilija
Država nema dugoročnije ekonomsko planiranje, pa iz toga proizlaze svi ostali planovi.U Kini se školuje 80% studenata na tehničkim univerzitetima.
Neverovatno da čovek iz privrede ne razume dualno obrazovanje,
Pavle
Ne kaže se džabe: "jadan je onaj koji se za edukaciju oslanja samo na škole".
Nikoletka
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar