Istraživanjem su analizirani podaci o DNK i seksualnim iskustvima pola milijuna ljudi. Došlo se do zaključka da postoje hiljade genetskih varijacija povezanih s istospolnim seksualnim ponašanjem, ali većina na to ima veoma mali uticaj.
Samo pet genetskih markera je "značajno" povezano s homoseksualnošću, otkrili su naučnici, ali ni na osnovu njih ne mogu se predvideti seksualne sklonosti.
"Skenirali smo celi ljudski genom i pronašli šačicu, pet lokacija koje su jasno povezane s time da li će osoba imati istospolne seksualne odnose", rekao je Andrea Gana, biolog s Instituta za molekularnu medicinu u Finskoj koji je bio jedan od vođa istraživanja i dodao da ti markeri imaju "vrlo mali uticaj" na određivanje ljudske seksualnosti.
To znači da su drugi faktori poput okruženja, vaspitanja i ličnosti puno značajniji za seksualnu orijentaciju, kao i u slučaju drugih ljudskih osobina, istakli su istraživači.
Ova studija, jedna od najvećih, analizirala je anketne odgovore i sprovela analize na nivou celokupnog genoma (GWAS) na podacima više od 470.000 ljudi koji su dali uzorke svoje DNK i podatke o svojim preferencijama institutu UK Biobank i američkoj kompaniji za genetička testiranja 23andMeInc.
Rezultati su objavljeni u četvrtak u časopisu Sajens pokazali su da ne postoje jasni obrasci između genetskih varijacija kojima bi se mogla predvideti ili identifikovati seksualna orijentacija pojedinaca.
Aktivisti za prava LGBT osoba pozdravili su ovo istraživanje, naglasivši kako ono pruža "još dokaza da je biti homoseksualac prirodan deo ljudskog života".
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 2
Miloš
Niste razumeli vest a i domaći mediji prilično osakaćeno prenose ovo. Vest je samo da ne postoji samo jedan gen koji utiče na homoseksualnost već ih je više, što nije nikakvo novo otkriće u stvari. A naravno da su uključeni i spoljašnji faktori. Govor se recimo pojavljuje tek u međuticaju gena i okoline (dete sluša razgovor odraslih i sl.) i tek onda uspešno razvija svoju moć govora. Većina gena sama po sebi ne radi apsolutno ništa bez okoline. Recimo da ne živite u okolini gde se hoda nikada ne biste razvili mišiće, iako imate gene za to. Okolina i spoljašnji faktori su širok pojam i ovo istraživanje ima mnogo mana, i ne govori mnogo.
Hm
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar