"Jugoistočno susedstvo Hrvatske, odnosno Zapadni Balkan, još je opterećeno brojnim bezbednosnim, političkim, privrednim i društvenim izazovima", navodi SOA u javno dostupnom izveštaju o svom delovanju.
Podsećajući da sve države Zapadnog Balkana iskazuju nameru pristupanja EU i da sve osim Srbije žele da postanu članice NATO, SOA u izveštaju dodaje da u isto vreme i druge države poput Rusije i Kine nastoje da ojačaju uticaj na tom području.
Ocenjujući prilike u regionu, SOA navodi da se "i dalje radi o prostoru koji obeležavaju teške privredne prilike, uz pojavu korupcije i organizovanog kriminala, političkog klijentelizma i manjkavosti u vladavini prava".
SOA u izveštaju ukazuje da su "društva jugoistočnog susedstva opterećena pojavama radikalnih islamističkih i nacionalističkih snaga, kao i teškoćama u pristupanju evroatlantskim integracijama", dok "pojedine države jugoistočnog susedstva i dalje funkcionišu uz aktivno delovanje institucija i mehanizama međunarodne zajednice".
Prema oceni hrvatske tajne službe, "takve prilike otvaraju prostor i za delovanje spoljnih aktera, posebno država čiji se interesi i pogledi ne podudaraju s evroatlantskom perspektivom ovog prostora, odnosno čiji je interes usporavanje evoatlantskih integracija na ovom području".
U izveštaju se navodi da, uprkos zastoju u evropskim integracijama, proširenje NATO na Crnu Goru i Severnu Makedoniju označava širenje stabilnosti i pružanje perspektive državama ovog prostora, ali u isto vreme, upravo zbog njihovog ulaska u NATO, postoji rizik da države koje NATO percipiraju kao bezbednosnu pretnju, iskoriste pojedine unutrašnje procese u novim članicama NATO-a za njihovu destabilizaciju.
Uz to, navodi SOA, nerešena međuetnička pitanja i napetosti u pojedinim državama ponekad se koriste za ostvarivanje spoljnih geopolitičkih ciljeva.
U izveštaju na 40-ak strana, za Srbiju se kratko ocenjuje da "i dalje na spoljnopolitičkom i bezbednosnom planu nastoji da balansira u odnosima između Rusije i Zapada" i navodi kao primer da "kao kandidatkinja za članstvo u EU, Srbija i dalje ne sledi restriktivne mere EU protiv Rusije".
Tokom ove godine, ukazuje SOA, Srbija je značajan fokus stavila i na javno promovisanje jačanja odnosa s Kinom.
Slično kao i prethodnih godina, SOA je u izveštaju ukazala da verski i nacionalni ekstremizam i dalje opterećuje društva država jugoistočnog susedstva Hrvatske.
"I dalje su prisutne pojave velikosrpskog ekstremizma u pojedinim državama koji se manifestuje negiranjem teritorijalne celovitosti i suvereniteta Hrvatske, ali i drugih država susedstva, poput Kosova, BiH i Crne Gore. Ovaj ekstremizam se javno ogleda kroz istupe i okupljanja velikosrpskih ekstremističkih organizacija, kao i korišćenjem drugih javnih okupljanja, u kojima se, uz ekstremističke poruke, uništavaju i hrvatski državni simboli", navodi se u izveštaju.
Velikosrpski ekstremizam promoviše i poruke protiv širenja EU i NATO na jugoistok Evrope uz isticanje privrženosti Rusiji, navodi SOA.
Takođe, ukazuje SOA, u pojedinim državama susedstva i dalje su prisutne pojave plasiranja lažnih vesti u medijskom prostoru ili na društvenim mrežama kojima se Hrvatska prikazuje u negativnom svetlu.
U društvima pojedinih država susedstva izraženi su protivzapadni stavovi, koji su naročito vidljivi kroz medijske objave, piše u tekstu.
SOA ukazuje i da se na prostoru jugoistočnog susedstva odvija više stabilizacionih procesa koji utiču na ukupne političko-bezbednosne prilike u regionalnom okruženju, a najvažniji su, kako se dodaje, dogovori oko unutrašnjeg funkcionisanja Bosne i Hercegovine i pregovori o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova.
Situaciju u Crnoj Gori, prema oceni SOA, obeležava društveni rascep između prozapadnih suverenističkih snaga i prosrpskih snaga koje su ujedno protiv članstva Crne Gore u NATO-u, te za snažnije vezivanje Crne Gore uz Rusiju.
U isto vreme, složena politička situacija u BiH obeležena je zastojem u brojnim procesima, dok se i Kosovo nakon izbora u jesen 2019. godine suočava s političkom nestabilnošću.
SOA u izveštaju navodi da je u državama jugoistočnog susedstva Hrvatske i dalje prisutno radikalno tumačenje islama, a dodatni bezbednosni rizik, dodaje se, predstavlja i povratak "džihadista" iz Sirije i Iraka u matične države.
Položaj Hrvata u BiH u političkom smislu obeležava nastojanje da se ispune svi elementi koji ga čine konstitutivnim narodom, te da se postigne, Ustavom BiH predviđena, puna ravnopravnost s ostala dva naroda. Uz političke okolnosti, Hrvati u BiH suočeni su s trendom ekonomskog iseljavanja čime je ugrožen i njihov fizički opstanak u BiH, a time i multietnički karakter BiH, piše hrvatska Sigurnosno-obaveštajna agencija u godišnjem izveštaju.
.jpg "Korona u komšiluku: Skoro 2.500 novozaraženih u Hrvatskoj, u BiH preminulo 76 osoba")
.jpg "Fajzerova vakcina protiv korone efikasna kod dece od 12 godina")
Komentari 3
Marko
skankhunt42
Pera
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar