O potrebi medijske pismenosti u Srbiji govori se već godinama unazad, iako je bilo ideja da se predmet pod ovim imenom uvede kao obavezan u škole, stiče se utisak da se na implementaciji medijske pismenosti u obrazovni sistem vrlo malo radi.
Foto: Pixabay
Iako se o medijskoj pismenosti danas mnogo priča, društvena diskusija na ovu temu pokrenuta je još 70-ih godina prošlog veka, a početkom 80-ih je donesena deklaracija o medijskom obrazovanju.
Prema definiciji medijska pismenost predstavlja sposobnost pristupa,analize, vrednovanja i odašiljanja poruka posredstvom medija. Zbog kritičkog pristupa koji se podrazumeva da medijski pismena osoba ima, pomaže ljudima da lakše i u pravom momentu prepoznaju kada dolazi do kršenja ljudskih prava i slobode govora.
Da je napredak društva donekle uslovljen samim nivoom medijske pismenosti građana smatra docentkinja sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Smiljana Milinkov.
"Medijska pismenost podrazumeva kritičko razumevanje kako medijskog sadržaja tako i načina na koji sami mediji funkcionišu. U jednom demokratksom društvu potrebno je da odluke donose isključivo funkcionalno pismeni ljudi jer to dalje dovodi do progresa zajednice u kojoj tek pod takvim okolnostima može postati jasno zašto je bitno postojanje i poštovanje osnovnih ljudskih prava", poručuje Milinkov za 021.rs.
U moderno doba sa razvojem i digitalizacijom, pojavilo se mnoštvo različitih medija, konzumenti informacija istima mogu da pristupe odakle god žele, a često se na tom putu susreću i sa informacijama koje su potpuno neproverene, pa je samim tim veoma bitno da medijska pismenost prati razvoj medija i prilagođava se istima.
Zbog pojave sve zastupljenijih internetskih medija i društvenih mreža kao izvora informisanja, logično bi bilo da je ta diferencijacija sadržaja uticala na bolje razumevanje medija, ali to nije slučaj, kaže novinarka Dragana Prica Kovačević.
"Ogromnu količinu informacija ljudi danas dobijaju, pa je samim tim teško odrediti šta je to što je važno kao i izdvojiti ono što je tačno. Najbolji primer toga koliko je bitno selektivno pristupati informacijama jeste upravo velika pandemija u kojoj se društvo i svet danas nalazi, a kada netačne i lažne informacije mogu biti štetne i po naše zdravlje. Takođe je bitno da mladi koji se uključuju u politički život i stiču pravo na glas, budu na najbolji mogući način osposobljeni za kritičko tumačenje informacija kako bi po sticanju prava na glas mogli da odaberu opciju koja je dobra za njih, kao i za društvo u celini", navodi Prica Kovačević.
Iako je medijska pismenost prepoznata i u Srbiji te su učinjeni neki koraci kako bi se ona uključila i u formalno obrazovanje učenika Smiljana Milinkov ima utisak da je sve urađeno na dobrovoljnoj osnovi, te i da sprovođenje ove vrste nastave u mnogome zavisi od spremnosti nastavnika da posveti pažnju.
"U našoj državi medijska pismenost jeste deo mnogih strateških dokumenata i mnogih zakona, provode se različitite akcije i propisani su određeni brojevi časova na ovu temu i u osnovnoj i u srednjoj školi, a na fakultetima su uvedeni izborni predmeti. Bez obzira na sve, ovoj temi se još uvek pristupa nedovoljno ozbiljno te je moj utisak je da u našem društvu danas ne postoji prava inicijativa i istinska želja i volje da se uopšte bavimo medijskom pismenošću", dodaje Milinkov.
Istraživanje Biroa za društena istraživanja među srednjoškolcima u Srbiji pokazalo je da se oni najčešće informišu putem interneta i društvenih mreža. Takođe ovo istraživanje je pokazalo da su učenici u gimnazijama mnogo više kritički nastrojeni nego učenici u tehničkim školama, a da svaki deseti nastavnik nije bio upoznat sa značenjem pojma medijske pismenosti. Međutim, istraživanje je staro sedam godina i danas bi rezultati najverovatnije pokazali da srednjoškolci još više koriste digitalne medije u odnosu na tradicionalne.
Smiljana Milinkov smatra da se svi ovi koraci preduzimaju zato što je to poželjno a ne zato što jasno razumevanje potrebe zaista i postoji.
"Imam utisak da sve ovo što se radi, a u vezi je sa medijskim opismenjavanjem, da se radi upravo zato što je to poželjno u procesu pridruživanja Evropskoj uniji. Razumevanje donosioca odluka o tome koliko je i zbog čega bitna medijska pismenost nažalost ne postoji. Kada na tako visokom nivou ne postoji dovoljna svest o važnosti ove teme, jasno je da ni građanima u najširem smislu takođe ona neće biti od velike važnosti. Čak i nastavnici koji idu na različite seminare i događaje na ovu temu to pohađaju samo kako bi prikupili potrebne bodove i ispunili normu", kaže docentkinja sa Filozofskog fakulteta.
Dragana Prica Kovačević takođe misli da se na medijskom opismenjavanju učenika nedovoljno radi čak i na tom već malom predodređenom fondu časova na ovu temu.
"Čak se ni na časovima građanskog vaspitanja nedovoljno radi na medijskoj pismenosti kako bi se mladi osposobili za učešće u političkom i društvenom životu, a da u njega uđu sa nekim predznanjem, informisanošću i sa kritičkim razmišljanjem koje će im svakako biti od koristi u današnjem svetu kada se sve više suočavamo sa lažnim vestima i dezinformacijama samo zato što iste nekom idu u korist", dodaje naša sagovornica.
Sigurno je da postoji više razloga zbog kojih se ne radi više na razvijanju medijske, digitalne ali i funkcionalne pismenosti građana. Može biti da je to neprepoznavanje potrebe za građanima koji aktivno učestvuju u životu zajednice, a može biti da je ipak razlog tome to što građani koji kritički razmišljaju nisu toliko podložni različitim vrstama manipulacija pa bi samim tim manje stvari koje bi vlast uradila moglo da prođe.
Smiljana Milinkov kaže da društvo može da ide napred samo ako se svest građana podigne da dovoljno visok nivo, a jedan od načina je upravo i medijskio i funkcionalno opismenjavanje.
"Potpuno razumem zašto se suštinski ne radi na tome da se građani edukuju u ovim poljima i razlozi su vrlo prosti, medijski i funkcionalno pismeni građani imaju vrlo razvijenu kritičko mišljenje, a onda nešto kao što je populizam i propaganda ne može baš da prođe, a očito da je da se neki sistemi zasnivaju baš na tome", zaključuje Smiljana Milinkov.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Član Kriznog štaba za borbu protiv koronavirusa Branislav Tiodorović izjavio je da su kovid bolnice "zatrpane" pacijentima i da nije vreme za popuštanje mera, ocenivši da ne može ništa da se menja dok situacija ne počne da se smiruje.
Nekadašnji ministar spoljnih poslova SRJ Goran Svilanović pre više od godinu dana razgovarao je sa ekipom koja je snimila seriju "Porodica", kada je i podelio svoja saznanja o periodu u kojem je bio na funkciji.
Tačno 20 godina nakon hapšenja Slobodana Miloševića, jedan od ključnih aktera tog događaja, lider LDP-a Čedomir Jovanović kaže za RTS da Milošević tada nije dozvolio da dođe do krvoprolića i da je pomogao da se nađe izlaz iz haosa.
Srbija prati istraživanja svih proizvođača vakcina u vezi sa eventualnom primenom treće doze protiv koronavirusa i tek nakon toga doneće odluku za svoju zemlju, izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek.
Poreska uprava saopštila je danas da su inspektori Poreske policije u koordinaciji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova u više odvojenih akcija pronašli i oduzeli 4.544 paklica cigareta, 8,1 kilograma rezanog duvana i 125,4 kilograma kafe bez akciznih markica.
Predsednik Opštine Novi Beograd i odbornik u Skupštini Beograda Aleksandar Šapić izjavio je da funkcije koje obavlja nisu tajne, već javne, i da bi, da je od Agencije za borbu protiv korupcije dobio upozorenje da se odluči za jednu od te dve funkcije, to već učinio.
Meštani nekoliko sela između Sjenice i Nove Varoši već drugi dan blokiraju divlju deponiju Goveđak tražeći da se ona sanira i prestane sa dovoženjem smeća iz Sjenice.
Suđenje Zvezdanu Terziću, generalnom direktoru fudbalskog kluba "Crvena zvezda", zbog sumnje da je nezakonito prisvajao novac od transfera fudbalera koje već četiri godine stoji u mestu zakazano je za sredinu aprila.
Predsednica pokreta Živim za Srbiju Jovana Stojković, koja je jutros privedena zbog sumnje da je počinila krivično delo izazivanje panike i nereda, danas je oko 18.30 došla u Pionirski park gde joj je organizovan skup podrške.
Direktor Kliničkog centra Srbije Milika Ašanin izjavio je danas da je epidemiološka situacija i dalje ozbiljna, mada počinje da se izjednačava broj prijema i otpusta kovid-pacijenata, što "ohrabruje".
Udruženje radnika na internetu saopštilo je da im je Vlada Srbije danas dostavila novi predlog za oporezivanje radnika na internetu za protekli period i za ubuduće, koji se "gotovo nimalo" ne razlikuje od prethodnog predloga, te je Udruženje i današnji predlog odbilo.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Sektora za vanredne situacije, lokalizovali su požar koji je izbio oko 15.30 časova u jednom objektu u ulici Patrijarha Dimitrija na teritoriji opštine Rakovica, navodi se u saopštenju.
Tokom poslednja 24 sata na Kosovu je od posledica infekcije koronavirusom preminulo 12 ljudi, čime je ukupan broj preminulih povećan na 1.884, saopšteno je u četvrtak.
U poslednja 24 sata preminulo je još 37 osoba od posledica koronavirusa u Srbiji, pa je ukupan broj žrtava povećan na 5.345, objavljeno je na sajtu Ministarstva zdravlja covid19.rs.
.jpg "U Srbiju stižu prve vakcine preko Kovaks sistema")
.jpg "Đerlek: Ispitujemo da li ćemo davati treću dozu Sinofarma")
.jpg "U privremenoj kovid bolnici u Beogradu i cele porodice")
.jpg "Srbija donirala Severnoj Makedoniji 40.000 doza vakcine Sputnjik V")
1.jpg "Korona u Srbiji: Preminulo još 37 osoba, 4.810 novih slučajeva")
Komentari 2
disbalans
Rastko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar