FOTO: Čovek koji je Novom Sadu dao simbole grada

Dragiša Brašovan u Novom Sadu nikada nije živeo, sem koliko je bilo potrebno kada je radio na projektovanju ili gradnji svojih dela, ali ostavio je takav trag u prestonici Vojvodine, kao ni jedan drugi arhitekta.

Rođen je krajem XIX veka u Vršcu, gde je završio osnovnu i srednju školu, nakon čega je upisao Arhitektonski fakultet u Budimpešti. Nakon školovanja, za stalno mesto boravka odabrao je Beograd u kojem će projektovati i najveći broj svojih dela, među kojima se i danas izdvajaju Komanda vazduhoplovstva u Zemunu, BIGZ, hotel "Metropol", Muzej Nikole Tesle i mnoge druge građevine.

Međutim, tokom poluvekovnog rada, učestvovao je i u projektovanju objekata širom tadašnje Jugoslavije i postao možda i najpoznatiji predstavnik jugoslovenske moderne arhitekture.

U Novom Sadu će ostati upamćen po tri velelepna objekta, koja su sagrađena na udaljenosti od tek nekoliko stotina metara u istoj ulici - na Bulevaru Mihajla Pupina.

U pitanju su zgrada Radničkog doma sagrađena krajem dvadesetih godina prošlog veka, zgrada Dunavske banovine podignuta pred početak II Svetskog rata, te zgrada Glavne pošte sazidana 1961. godine.

Urednik portala Gradnja, Igor Conić, kaže za 021.rs da Novosađani i dan danas mogu da se dive Brašovanovom radu jer se, sem u Novom Sadu, nigde ne nalaze maltene jedno pored drugog tri velelepna zdanja nekog arhitekte po kojima je poznat i van tog grada.

- Brašovan je sve projekte u Novom Sadu dobio zasluženo, na konkursima. Tako je 1929. pobedio na konkursu za zgradu Radničke komore, koja je prihvaćena i od javnosti i od struke. S druge strane, njegovo rešenje zgrade Banovine u prvom momentu nije bilo zapaženo, ali je srećom prihvaćeno i ubrzo realizovano. Mnogo godina kasnije, kao zvezda arhitekture realizovao je projekat zgrade Glavne pošte. Tako da danas Novosađani i svi posetioci Novog Sada mogu da vide sve njegove faze u razvoju arhitektonskih stilova, od ekspresionizma preko međuratnog modernizma do posleratnog funkcionalizma - navodi Conić.

Međutim, nije Dragiša Brašovan projektovao samo ove tri zgrade u Novom Sadu. Kako kaže Conić, malo je poznato da je bio uključen i u obnovu i rekonstukciju Petrovaradinske tvrđave kada je prešla pod civilnu upravu početkom pedesetih godina prošlog veka.

Tada je uredio Oficirske paviljone, koji su nazvani "Titovi saloni" jer ih je koristio predsednik SFRJ Josip Broz Tito. Oni se i danas koriste za prijem visokih zvanica.

- Njegov posao je bio da uredi enterijer Oficirskog paviljona koji je građen početkom XVIII veka. Ovom zgradom su dominirali lukovi na fasadi koji su davali idealno svetlo unutar prostora, pa je Brašovan svoj projekat zasnivao na tome da tom prostoru vrati igru svetlosti. Mislim da je u tome uspeo - kaže Conić.

O delima Dragiše Brašovana se može pričati puno, ali je danas daleko značajnije govoriti o njihovom očuvanju.

Pre svega jer je neke od tih objekata ozbiljno nagrizao "zub vremena" zbog nemara vlasnika.

Ipak, njegova arhitektonska dela u Novom Sadu ostaće još dugo u dobrom stanju, pre svega jer su to objekti kojima upravlja država pa su sva doživela manje ili veće popravke poslednjih godina.

Realizaciju ovog teksta podržao je TONS.