Malo je muzičara kakav je bio Janika Balaž i srećni su oni koji su imali priliku da ga uživo slušaju.
Foto: 021 (arhivske fotografije)
Rođen u Lukinom Selu 1925. godine, odrastao u Starom Bečeju, veći deo života je proveo u Novom Sadu, ali je video i svirao u skoro svim velikim svetskim gradovima, kako koncertnim dvoranama, tako i kafanama. A slušali su ga svi - od siromaha do najvećih vladara sredine 20. veka.
Skoro celu karijeru je proveo kao koncertmajstor Velikog tamburaškog orkestra Radio Novog Sada, a svirajući na svojoj bisernici vodio je svoju "bandu" od osam tamburaša.
Novinar Slobodan Bobe Bajić kaže da je poznato da je Janika svirao i violinu, tako da ne čude poređena koja kažu da je na bisernici svirao kao da svira na violini.
"Taj senzibilitet koji je posedovao, vrhunska tehnika i emocija koju je unosio, bili su nešto jedinstveno. Naš poznati kompozitor Jovan Adamov je rekao da je Janika oživljavao note. To da je njegova bisernica zvučala kao violina verovatno se zasniva na tome da je kao dečak svirao violinu, a i kasnije je taj instrument svirao vrhunski", priča naš sagovornik.
Kaže i da je Janika Balaž retka osoba koja je za života dobila pesmu o sebi, koja je postala toliko poznata da se i danas izvodi. Reč je o čuvenoj pesmi "Osam tamburaša s Petrovaradina".
Ova numera je nastala dok je njen autor, slikar Ratko Šoć, u društvu u kojem je bio i Mika Antić, slušao Balaža na Petrovaradinskoj tvrđavi.
"Šoć je na Petrovaradinskoj tvrđavi 1975. godine sedeo u društvu sa suprugom i prijateljima, a u tom društvu je bio Mika Antić. Slušali su kako Janika svira za njihovim stolom. Ratko je u jednom trenutku ustao sa stolice i rekao: 'Zaustavite Dunav, ovo je fantazija'. Tada je i nastala pesma 'Osam tamburaša s Petrovaradina' koju je proslavio Zvonko Bogdan", kaže Bobe Bajić.
Janike Balaža već dugo nema, već više od 30 godina. Na Tvrđavi kojom je vladao Janika danas se uglavnom čuju neki drugi zvuci, a ne tamburica. Na velikog muzičara Novosađane i sve goste grada podseća spomenik na prilazima Varadinskom mostu. Zahvaljujući sačuvanim snimcima i nove generacije mogu da uživaju u vrhunskom zvuku Janikine bisernice.
Realizaciju ovog teksta podržao je TONS.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Podbara, čiji je sastavni deo Almaški kraj, najstariji je deo Novog Sada, a tu se nalazi i jedna od najpoznatijih i najmanjih ulica u gradu - Lađarska.
Prva srpska čitaonica svoj rad započela je upravo u Novom Sadu i to davne 1845. godine, pa nije ni čudno da Novosađani i danas vole da čitaju, otkrivaju nova dela i dele svoja razmišljanja o knjigama.
Novi Sad danas ima više od 800 kilometara ulica, a tu su i neasfaltirane i neoznačene ulice. Međutim, samo nekoliko ulica je ostalo na istom mestu kao i kada je pre tri veka osnovano naselje.
Centralni novosadski trg, Trg slobode okružen je nizom lepih građevina, ali se zbog svoje veličine uvek izdvajala Crkva Imena Marijinog koju Novosađani zovu "Katedrala".
Fotografija u Novom Sadu počela je da se razvija uporedo sa popularizacijom širom Evrope. Prvi foto klub osnovan je još za vreme Austrougarske, početkom 20. veka.
Novosadska Sinagoga danas služi uglavnom kao koncertna dvorana, a nekada su se oko nje okupljale hiljade članova jevrejske zajednice koja je u Novom Sadu prisutna od nastanka grada.
Kombinujući tradiciju i savremeni pristup, Galerija Matice srpske uspeva da ostane privlačno mesto za sve Novosađane, bez obzira na godine, ali i da privuče turiste zainteresovane za umetnost zemlje koju posećuju.
Nebojša Ćato aktivni je učesnik novosadske rok scene, a svirao je u više gradskih bendova. O svom muzičkom proputovanju, ali i novosadskoj sceni, Ćato govori za 021.rs u okviru "Novosadske kulture sećanja".
Frontmen novosadskog sastava Proleće Nebojša Reljin Feki govori za 021.rs, u okviru "Novosadske kulture sećanja", o svom bendu, gradskoj sceni, muzici i nekom drugačijem Novom Sadu.
.jpg "FOTO: Dunavski je park je nekada bio rukavac velike reke, a sedenje u njemu se naplaćivalo")
.jpg "FOTO Prisetite se poslednjeg Balaševićevog koncerta u Novom Sadu: Ne dajte se barabama kad do sad niste")
.jpg "Sinagoga koja je postala koncertna dvorana")
Komentari 2
M
realno
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar