Najnovije|Oglasi za posao|Radio 021 live

Zdravko Čolić u Novom Sadu, Ceca u Rumi u čast prisajedinjenja

Autor: DW

Novi Sad
27.10.2018.
13:10 > 14:12
Uskoro će biti obeležena stogodišnjica Velikog narodnog zbora u Rumi i Velike narodne skupštine u Novom Sadu, na kojima su donete odluke o prisajedinjenju Srema, Banata, Bačke i Baranje Kraljevini Srbiji.
Zdravko Čolić u Novom Sadu, Ceca u Rumi u čast prisajedinjenja
Foto: 021.rs
Prema najavama odbora za obeležavanje ovog jubileja, Matica srpska i Pravni fakultet pripremaju naučne skupove, Pokrajnska vlada finansira filmsku, serijsku, književnu i pozorišnu produkciju, a u Novom Sadu se, i to na Trgu republike, podiže spomenik kralju Petru Prvom koji će biti visok deset metara.
 
Kako je za Dojče vele rekao predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, kod spomenika će u slavu prisajedinjenja biti održan tročasovni koncert Zdravka Čolića, Zvonka Bogdana, beogradske i novosadske filharmonije i operske dive iz Novog Sada Dragane Radaković.
 
U Rumi bi tim povodom mogla da nastupi Svetlana Ceca Ražnatović. Kako je za DW reklo više zaposlenih u Opštini Ruma, o tome se već neko vreme govori, ali zvanično nije potvrđeno. Predsednik Opštine Ruma Slađan Mančić tu informaciju nije demantovao. "Koja ste vi da ja vama kažem da li će Ceca pevati ili neće? Vi ste neobjektivni i ne zaslužujete da dobijete prvi informaciju, eto to možete da objavite", rekao je Mančić za DW.
 
Prema rečima Igora Mirovića, to nije deo državne proslave i lokalna samouprava ima pravo da zove koga kod želi. "Oni su se opredelili za jednu popularnu zvezdu, pretpostavljam u nameri da što više ljudi okupe i ona će zaista to uspeti, bez obzira na bilo šta“, kaže Mirović.
 
Direktor Centra za regionlizam Aleksandar Popov ocenjuje da je to "jedna ružna banalizacija i trivijalizacija važnog događaja". "Ali to liči na ovaj režim, da na godišnjicu prisajedinjenja peva žena ratnog zločinca koji je zločine činio pre svega u Hrvatskoj", kaže Popov za DW.
 
Predsednik Pokrajinske vlade, međutim, odgovara da pevačicu dobro poznaje i u tome ne vidi ništa sporno. 
 
"Povezivanje prošlosti njenog supruga sa njenim nastupom i datumom zbog čega će negde nastupiti, to jednostavno nije realno i to nema nikakve veze osim sa željom da se što više ljudi tu okupi. Ona nema nijednu pesmu bilo kog sadržaja osim ljubavnih pesama, a u Hrvatskoj često nastupaju pevači koji u svojim pesmama imaju pokliče ubistava, mržnje i pokliče koji slave zločine u Drugom svetskom ratu, pa i zločine u poslednjem ratu. Oni učestvuju u državnim proslavama, što ovde nije slučaj", izričit je Mirović.
 
Na dan obeležavanja jubileja biće otvoren i Muzej prisajedinjenja, koji će funkcionisati kao departman Muzeja Vojvodine u renoviranoj prostoriji koja je ranije služila kao soba za sastanke, a ispred ulaza u muzej gradi se i Park prisajedinjenja. Direktor Muzeja Vojvodine Drago Njegovan kaže da će se u okviru postavke naći oružje iz vremena rata, posteri, fotografije, dokumenti, zapisnici, kao i portreti učesnika skupštine koji su naslikani za ovu priliku na osnovu starih fotografija. 
 
"Demokratski i nacionalni potencijal Velike narodne skupštine ogleda se i u odlukama da jezik škola bude jezik učenika, a jezik sudova jezik stranaka", dodaje Njegovan. U radu Skupštine učestvovalo je 757 poslanika, od čega najviše Srba, dok je druga najzastupljenija zajednica bila je hrvatska, pre svega sa prostora Bačke. 
 
To se danas na neki način zatomljuje i zasluge se ekskluzivno pripisuju samo tadašnjim političkim prvacima srpske zajednice, kaže za DW predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Tomislav Žigmanov. "Način na koji se obeležava godišnjica je, bojim se, stavlja u funkciju aktuelnih političkih konstalacija i interesa vladajuće ideologije da se pokuša tumačiti kao namirenje pravednih interesa i očekivanja Srba u Ugarskoj, a onda i stvaranje zajedničke države sa onima koji su bili južno do Save i Dunava", kaže Žigmanov.
 
Drago Njegovan se ne slaže s tom ocenom, rekavši da je u Skupštini bilo samo dva predstavnika Hrvata. "Bilo je Bunjevaca, ali kroatizacija Bunjevaca se odvijala između dva svetska rata i oni su sad pola-pola, jedni hoće da ostanu Bunjevci, a drugi Hrvati i niko im to ne brani", kaže Njegovan.
 
Za Žigmanova je upravo takav odnos deo problema. "Od konca osamdesetih godina imamo intervenciju države u identitetski prostor hrvatske nacionalne zajednice na način da se ona deli po subetničkim osnovama na Bunjevce, Šokce i Hrvate i na tragu te podele postoji i primetno veća empatija spram onih Hrvata koji sebe imenuju samo Bunjevcima", navodi Žigmanov. Oni su, kaže, uključeni u proslavu, dok su ostali ostavljeni po strani.
 
Savršeno je irelevantno ko je tamo bio ili nije, jer su u pitanju hajdučke skupštine, kaže istoričar Milivoj Bešlin. "Sve su održane pod okruženjem bajoneta. Uostalom, narodi koji u Vojvodini, navodno, odlučuju o priključenju, tada su činili oko trećine njenih stanovnika. Dakle, većina nikada nije ni pitana za mišljenje. To vam govori da je reč o formalnom legitimisanju faktičkog stanja koje je napravljeno vojnim pobedama i savezničkom podrškom da se stvori nova južnoslovenska država", objašnjava Bešlin.
 
Iako ne spori istorijski značaj kraja Prvog svetskog rata i stvaranje jugoslovenske države, pita se kako to da od svih godišnjica Srbija slavi samo jednu. "Recimo, mogla bi da slavi 1878. i međunarodno priznanje svoje državnosti, mogla bi da obeležava 1888. i prvi demokratski ustav. Mogla bi da obeležava stvaranje jugoslovenske države kao najveći istorijski domet svoje političke i intelektualne elite, mogla bi da obeleži 1948. kao jedinu godinu u našoj istoriji koja je imala svetskoistorijski značaj. Ipak, Srbija obeležava samo aneksiju Vojvodine, jer je to poslednji ratni dobitak koji je uspela da sačuva. I to je ta ključna poruka", smatra Bešlin.
 
Kritičari na kraju ukazuju i na to da je veličanje Prvog svetskog rata deo već očiglednog trenda negiranja jugoslovenskog antifašizma koji je pobedio u Drugom svetskom ratu. "Nacionalistički konzervativci komično i neuko od pre nekoliko godina Prvi svetski rat nazivaju Velikim ratom, onako kako su ga zvali savremenici, jer nisu znali da će posle njega doći jedan mnogo veći rat. Dakle, Prvi svetski rat za nacionaliste mora biti veliki, da veliki ne bi bio onaj koji je zaista i jedini bio veliki, po razmerama, žrtvama, opsegu, a to je Drugi svetski rat", zaključuje Bešlin.
OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Komentari 58

Hronološki Najpopularniji

  • Cenzurojvođistan

    31.10.2018 • 18:28
    @waffelmeister - bez obzira koliko smatram degutantnim učešće "narodnih pevaljki" na ovakvim proslavama, da je došao ceo ansambl Bečke opere vi biste ponovo pronašli razlog da se "razjedinite", npr. jer kocke leda poslužene na prijemu nisu bile dovoljno hladne. Imate li vi u svom životu i neki pozitivan doprinos regiji u kojoj živite ili umete samo da rušite i razjedinjujete?
    @Autonomasch - a sa kime to osim među vama samima, nevažnom šačicom šovinista manjom od statističke greške, ćete "početi razgovore o odvajanju Vojvodine od Balkana"? Mogu li i ja početi razgovore o odvajanju vaše dnevne sobe od celog kvarta a ne samo stambene zgrade iako nemam za to niti pristanak vlasnika niti ijednog stanara zgrade ili kvarta? Kako li se samo ne setite da "počnete razgovore" o dopunskom obrazovanju neobrazovanih u koje i sami spadate. Kao i prethodnik umete samo da rušite a sa druge strane ne biste umeli izmisliti ni toplu vodu, usrećili smo se svi sa vama.

  • JA

    30.10.2018 • 21:43
    Ovde nema sta da se slavi, pogotovo nema da se slavi okupacija!!

  • LOL

    30.10.2018 • 11:33
    Mozete vi da slavite do mile volje ali cinjenicno stanje jeste da ni tada kao ni sada narod nije odlucivao o svojoj sudbini. Da je narod pitan ovaj datum ne bi postojao.Nije mali broj nas cije babe, dede, prababe i pradede su prezivele taj deo istorije . Nije mali broj nas koji istoriju nismo ucili samo iz knjiga koje pisu pobednici vec su nam je prepricali oni koji su je preziveli. Al neka vi koji nemate direktnog doticaja sa istorijom ovog podnevlja pricajte bajke mozda vam neko poveruje!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Svi komentari 58 Ostavi komentar

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti

Najkomentarisanije