Najnovije|Oglasi za posao|Radio 021 live

Bazdulj: Recepcija stvaranja Jugoslavije posle 100 godina

Autor: Muharem Bazdulj

Novi Sad
20.11.2018.
18:54 > 19:29
Danas, više od četvrt stoleća nakon što je jugoslovensko jedinstvo i formalno razbijeno, odnosno više od deceniju nakon što je nestankom zajedničke države Srbije i Crne Gore poništen poslednji njegov trag, Jugoslavije se institucionalno niko ne seća po dobrom, rekao je Muharem Bazdulj za KCNS.
Piše: Muharem Bazdulj
 
Ovog novembra navršava se ravno stotinu godina otkad je Ivo Andrić, u ono vreme nepoznati mladi pesnik i nesvršeni student, u zagrebačkom listu "Novosti" objavio tekst pod naslovom "Nezvani neka šute". Evo nekih izvoda iz tog teksta:
 
Evo nekih izvoda iz tog teksta:
 
"(…) dok se s mukom polažu temelji hramu naše slobode, oni su stali da se prepiru: kakav će oblik imati zlatna jabuka na vrh kupole. Dok udovice onih koji su poginuli za naše ujedinjenje još ni crninu nisu skinule, oni obesvećuju žrtve i ugrožavaju njihov plod. – Zar su srpski vojnici koji su još jučer na Savi i Dunavu umirali, mislili da li umiru za monarhiju ili republiku? Zar sirotinja po Bosni, Istri i Dalmaciji, koja izdišući čeka da joj se što prije donese hljeba i slobode, misli da li će joj to donijeti republika ili monarhija? Zar kapitalističko-imperijalistička Italija koja poseže za našim teritorijem, brine da li će okrnjiti republiku ili monarhiju? (…) Ne, TO pitanje su u najnezgodniji čas nabacili siti i obesni besposlenjaci, bivši ekskluzivisti i skorojevići unitarske misli. (…) Njima nije dosta da su nekorisni, htjeli bi da budu i škodljivi. Oni su pošli da – u ovaj čas! – ispituju čvrstoću veza naših plemena ili da traže garancije (!!) da Hrvati u Jugoslaviji ne budu ‘zapostavljeni’. (…) Oni su stavili u sumnju pitanje našega jedinstva. (…) To jedinstvo, san našeg života i smisao svih naših borba i patnja, mi ne smijemo danas, kad je uglavnom ostvareno, prepustiti u ruke nezvanih, da na njemu ostave tragove svojih nečistih prsta i da ga tretiraju svojim krezubim sofizmima. Ko god, pa ma pod kojom izlikom, potresa tim jedinstvom, koje radom i žrtvama mnogih pokoljenja danas postaje: Ujedinjenje, neprijatelj je slobode i izdajica naše tek oslobođene otadžbine. A svi mi koji smo tu misao ujedinjenja pronijeli neokaljanu kroz bratoubilačke bojeve i nismo je zatajili pred krivokletničkim austrijskim sudovima, znat ćemo je odbraniti i od besavjesnih žurnalista i prgavih, samozvanih politikanata."
 
Danas, kad posle stotinu godina čitamo ovaj tekst, on zvoni neobičnom aktuelnošću, ne samo zato što ga je pisao onaj Ivo Andrić koji se kasnije uspostavio kao ključna figura jugoslovenske kulture. Šta nam kaže Andrić? – Jugoslaviju su pravili borci i sirotinja željni jedinstva i slobode. Bez jedinstva, sloboda je bila ugrožena. Jedinstvo je ono što ne bi smelo da bude ugroženo trivijalnim razlikama.
 
Danas, više od četvrt stoleća nakon što je jugoslovensko jedinstvo i formalno razbijeno, odnosno više od deceniju nakon što je nestankom zajedničke države Srbije i Crne Gore poništen poslednji njegov trag, Jugoslavije se institucionalno niko ne seća po dobrom.
 
Dok je postojao strah od "kapitalističko-imperijalističke Italije" i njenih teritorijalnih pretenzija, Jugoslavija je iz perspektive Slovenije i Hrvatske bila poželjna. Danas u Sloveniji postoji određena vrsta hedonističko-površne fascinacije Srbijom, Bosnom i Balkanom, ali to teško može da se uklopi u okvir žala za Jugoslavijom kao zajedničkom državom. U Hrvatskoj je situacija i kompleksnija i radikalnija. Kroz školske programe i mejnstrim medije forsira se narativ o Jugoslaviji kao "sinonimu za Veliku Srbiju" i "tamnici naroda", bez ikakve svesti da je ujedinjenje Dalmacije kao nekadašnje austrijske krunske zemlje, Rijeke kao najpre mađarske, a zatim italijanske luke, te Hrvatske i Slavonije kao delova Ugarske, a o Istri da i ne govorimo, bilo moguće samo u jugoslovenskom okviru. Proterivanje Srba koji su tu živeli vekovima potisnuto je iz pamćenja formulacijom o "velikosrpskoj agresiji".
 
U Bosni i Hercegovini, kao najvećoj žrtvi raspada, među običnim svetom postoji možda i najveći procenat površne jugonostalgije. Ipak, bošnjačka elita sklona je satanizovanju zemlje koja je tobože tlačila muslimane, bez imalo spremnosti da se priznaju faktografski proverljivi podaci o neviđenom i demografskom i obrazovnom i institucionalnom napretku bosansko-muslimanske populacije u Jugoslaviji.
 
U Makedoniji takođe postoji doživljaj Jugoslavije kao zemlje pod srpskom hegemonijom, mada su i u pirinskoj i u egejskoj Makedoniji, odnosno u bugarskom i grčkom delu nekad jedinstvene teritorije, Makedonci praktično asimilovani, a samo u Jugoslaviji su uspeli i da budu priznati kao narod i da normiraju vlastiti jezik.
 
U Crnoj Gori se datum Podgoričke skupštine proglašava skoro pa najgorim danom u crnogorskoj istoriji.
 
Situacija u Srbiji je najkompleksnija. Srbija je dugo vremena nakon što su praktično svi ostali napustili Jugoslaviju, ostala verna jugoslovenskoj simbolici od "plavo-belo-crveno" trobojke do himne "Hej Sloveni". Takođe, u srpskoj javnosti postojalo je nesrazmerno veliko interesovanje za dešavanja u nekadašnjim delovima zajedničke države. U poslednjih sedam-osam godina, međutim, to se drastično menja. Naracija o Jugoslaviji kao "tragičnoj i najgoroj grešci" srpskog naroda postala je dominantna. Ne uzima se u obzir da 1918. godine realistična alternativa gotovo da nije ni postojala.
 
Ni prva ni druga krajnost ovde nije optimalna. Barem u ovom slučaju, pravi put je onaj srednji: između jalove nostalgije i reaktivne mržnje. Uostalom, to bi trebalo da važi za sve zemlje nastale od Jugoslavije, ali za Srbiju, kao najveću, najviše: Uvažiti na racionalan način činjenicu da je temelj onog najboljeg na čemu se danas može graditi budućnost izgrađen za vreme Jugoslavije. Uz takvu svest lakše će se ići u budućnost.
OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Komentari 6

Hronološki Najpopularniji

  • deo demosa

    21.11.2018 • 09:28
    ovaaaj...
    Šta znači „recepcija“?

  • Podbarac Original

    21.11.2018 • 09:14
    Samo da dodam
    Ne bih da se prepirem ovde oko teme Jugoslavija,veci deo zivota sam proveo bas u toj zemlji,bilo je i lepih i ruznih trenutaka ali sto kazu ljudi bilo je drugo vreme.Ne smatram da je za raspad Jugoslavije iskljucivo kriv narod koji je un jemu ziveo nego je bilo previse uplitanja spolja ali jedno je kljucno.Nakon II svetskog rata doslo je socijalisticko uredjenje i to u pocetku u najgorem obliku da bi se to razlabavilo pocetkom 60-tih i do raspada pocetkom 90-tih je bio taj lepi period o kome se sada govori u superlativu kao "...zlatno Titovo doba..."bez uzimanja u obzir i negativnih stvari koji su pratili taj sistem.Po meni,kljucna stvar u raspadu Jugoslavije je bilo uvodjenje demokratije,tj.visestranackog sistema gde je svako hteo da bude poglavica u svom plemenu pa su dosli u vecini republika oni koji nisu trebalo,krenulo je mi i oni,mi njima a oni nama,falsifikovanje istorije,krvavi raspad... i to traje i danas.Da li su ljudi danas zadovoljni svojim zivotom i sta su dobili raspadom prosudite sami.

  • /

    21.11.2018 • 08:57
    /
    ne lupajte.
    kakvo smetanje nemacko britansko americke koalicije

    citajte KCNS-znaci, bas suprotna, ruska strana
    pogledajte kakve sve tribine organizuju

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Svi komentari 6 Ostavi komentar

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti

Najkomentarisanije