Najnovije|Oglasi za posao|Radio 021 live

Strah prepreka za prijavljivanje nasilja

Autor: Zoran Strika - strika@021.rs

Novi Sad
11.12.2018.
13:00 > 14:26
Deca koja ne prijavljuju nasilje čine to iz straha, zbog čega ih je potrebno ohrabriti, ali i pružiti im adekvatnu pomoć i podršku.
Strah prepreka za prijavljivanje nasilja
Foto: Pixabay
Ipak, ohrabrujuće je to što se povećava broj prijava vršnjačkog nasilja, ali i što se, kako u školama, tako i u vannastavnim aktivnostima, apeluje na važnost prijavljivanja.
 
Nasuprot tome, zabrinjavajuć je sam odnos prema nasilju, koji u sve većoj meri normalizuje. Istraživanje "Deca u Akciji!", koje su ove godine objavili Prijatelji dece Srbije, pokazuje da određeni broj dece opravdava nasilje, pogotovo ukoliko je reč o fizičkom disciplinovanju, ali preovladava stav da je bilo koji oblik nasilja nad njima neprihvatljiv i da žrtva nasilja nije odgovorna. 
 
Psihološkinja Nina Racić, koja se bavi individualnom psihoterapijom, pre svega sa adolscentima, ukazuje na to da posledice trpljenja nasilja mogu da budu veoma ozbiljne.
 
"Zlostavljano dete oseća strah, bespomoćnost, ne vidi način kako da se odbrani. Posledice mogu da budu gubitak samopouzdanja, a kasnije, kada dete odraste, može da ima manjak samopoštovanja, u odnosu na one koji nisu trpeli nasilje. Signali koji mogu da ukažu da dete trpi nasilje jesu odbijanje odlaska u školu ili eksplicitan strah od toga. Tada je potrebno da roditelj razgovara sa detetom, da vidi u čemu je problem, jer se mogu javiti psihosomatske posledice, da ima glavobolje, bolove u stomaku, posebno ujutru kada treba da krene u školu. Loš uspeh u školi takođe može biti znak, zbog toga što je okupirano svim tim dešavanjima, a tu su i depresivno i promenljivo raspoloženje", objašnjava Racić za 021.rs.
 
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" iz 2017. godine, čak 17 odsto učenika u školama bilo je jednom ili više puta žrtva vršnjačkog nasilja, dok je 15 odsto njih zlostavljalo drugu decu. Takođe, svaki deseti učenik bio je izložen nekoj vrsti digitalnog nasilja, dok je 12 odsto njih reklo da su njihove neprikladne fotografije objavljene na internetu.
 
Celu emisiju možete da poslušate i ovde:
 
Naša sagovornica objašnjava da deca ponekad ne prijavljuju nasilje nad njima i zato što se nadaju da će ono prestati. 
 
"Nasilje se dešava u jednom odnosu gde je prisutan disbalans moći, nasilnik je fizički jači ili na neki drugi način dominantan u odnosu na žrtvu, zbog čega je prisutan veliki strah i onda se nasilje ne prijavljuje. Između ostalog, deca dobijaju poruku da je 'cinkarenje' ružno, da će im biti još gore ako prijave nasilje ili da će biti ismevani. Takođe, razlog neprijavljivanja može da bude i to što se brinu da neće biti shvaćeni ozbiljno, da neće postojati adekvatna reakcija. Potrebno je da postoji sistematičan rad sa decom koja trpe nasilje, ali i sa onom koja su nasilnici, jer se često dešava da su i ona žrtve porodičnog nasilja. Dakle, dete koje odlaže prijavljivanje pod većim je rizikom da razvije psihosomatske tegobe, takođe je veći stepen samoubistava i samopovređivanja kod dece koja trpe nasilje, za razliku od onih koja ne prolaze kroz taj problem", dodaje Racić.
 
Veliku podršku u tome da li će prijaviti nasilje ili ne deca će potražiti u svojoj porodici, na koju gledaju kao na najvažniji akter u prevenciji i zaštiti od nasilja.
 
"U velikoj meri prepoznaju policiju i druge institucije kao važne za prevenciju i zaštitu dece od nasilja. Međutim, neki učesnici istraživanja nemaju poverenja u te institucije i ne bi se obratili njima kada se nasilje dešava. Važan podatak je i to da više od polovine dece kvantitativnog dela istraživanja navodi da ne bi zvalo policiju u slučaju da vidi situaciju nasilja na ulici, dok se 36 odsto dece izjasnilo da bi problem rešavalo samo u slučaju da se nasilje dešava njima. Osim članova porodice i policije, deca i svoje prijatelje vide kao osobe od poverenja kojima mogu da se obrate u slučaju različitih situaciju nasilja", stoji u istraživanju "Deca u akciji!".
 
Nina Racić ukazuje i na to da smo "kao društvo habituirali na sveprisutnost nasilja", te da normalizacija nasilja odlazi u ekstrem, zbog čega bi više moralo da se radi na prevenciji samo nasilja među decom.
 
Da postoje ljudi koji na ovaj problem ukazuju i van 45 minuta školskog časa, pokazuje projekat "Budi drug - prijavi nasilje". Ovaj projekat nagrađen je Evropskom oznakom kvaliteta, a nagradu je primila nastavnica hemije u OŠ "Prva vojvođanska brigada" Snežana Kalamković. U projektu su učestvovala deca iz više škola u Srbiji, a pridružili su im se vršnjaci iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, pa čak i iz Tunisa.
 
"Škola je obrazovna ustanova, ali je još uvek i vaspitna. Uloga nas nastavnika, bez obzira na to koji predmet predajemo, još uvek je razvijanje moralnih osobina kod učenika. Sam projekat 'Budi drugi - prijavi nasilje' potekao je iz priče da je pre nekoliko godina u Kanadi učenik nosio rozu majicu kao podršku majci koja je bolovala od raka. Kada je došao u školu krenulo je nasilje do besvesti. Onda je pokrenuta međunarodna priča Dan borbe protiv nasilja, odnosno Dan ružičastih majica, što se obelažava poslednje srede u februaru. Koleginica Sonja Tucaković iz OŠ 'Jovan Jovanović Zmaj' u Sremskoj Mitrovici je došla na ideju da bismo mogli da napravimo jedan ovakav projekat i to je učinjeno", kaže za 021.rs Snežana Kalamković.
 
Čitav projekat je onlajn, a tokom njegove realizacije deca su imala priliku da posete predstave, ali i da među sobom podele iskustva kada je u pitanju nasilje. Ovaj projekat je primer i toga da se na podizanje svesti dece može uticati i kroz neformalno obrazovanje, ukoliko za to, naravno, postoji volja. Kroz projektne aktivnosti, radionice, predstave, deca su shvatila da u rešavanju problema vršnjačkog nasilja nisu sama, te da je to problem koji dele zajedno sa svojim roditeljima, vršnjacima i nastavnicima u školama.
 
Kalamković u razgovoru za 021.rs kaže da je među decom vrlo često internet nasilje. Onda kada deca ne mogu da reše problem, obraćaju se svojim nastavnicima za pomoć.
 
"U ovoj školi nema tog nasilja na nacionalnoj osnovi, ali se dešava na osnovu toga da li je neko siromašan, ima li ili nema neke patike ili telefon. Mi pričamo o tome na časovima odeljenskog starešine, kažemo da to nije bitno, da to ne čini čoveka. Ono što mi se sviđa je da imaju poverenja u nas i da traže pomoć", dodaje naša sagovornica.
 
Takođe, projekat je uticao i na to da deca osećaju manji teret ukoliko žele da prijave nasilje, a pomogao im je i da shvate da ukoliko ukazuju na to da neko od njihovih vršnjaka prolazi kroz nasilje, ne znači da je "tužibaba", nego da je upravo ono što i sam naziv projekta poručuje - drug.
 
"Dolaze i upravo prijavljuju drugovi za drugog, ne za sebe, pokušavaju da pomognu drugu ili drugarici za koje misle da su u nevolji. Prijavljivanje nasilja nije sramota i ne treba bežati od problema. Treba se boriti sa tim, jer za svaki problem postoji rešenje. Mi kao stariji ipak imamo malo više iskustva u rešavanju problema. Treba prijaviti, tražiti pomoć i ne treba ćutati, jer to vodi samo dublje u problem", zaključuje Snežana Kalamković.
 
Pisanje ovog teksta pomoglo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije podržavajući projekat Radija 021 "Reci ne, nasilje nije moj izbor". Sadržaj teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Ministarstva.
OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

  • janko

    11.12.2018 • 20:09
    Prepreka je što kad prijavite nasilje, nikoga to ne interesuje i nema nikakvog rezultata.

  • sanja@ptt.ue

    11.12.2018 • 18:33
    a ko se ne bi bojao
    A ko se ne bi bojao kada ni nastavnici ne mogu da izađu na kraj sa nasilnim učenicima? Evo neki dan su bitange gađale nastavnika kredom i šta je epilog?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Svi komentari 2 Ostavi komentar

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti

Najkomentarisanije