Rasformirano odeljenje novosadske škole u kojem je dete sa smetnjama u razvoju, roditelji pokrenuli peticiju

U ovom i svim slučajevima nikoga nije briga za suštinu, a to je, nemogućnost kvalitetnog rada sa razredima sa 30 đaka. Deca su nedisciplinovanija nego nekada davno kada je uspostavljena preporuka za formiranje velikih razreda tako da je rad sada skoro nemoguć. Iza slučaja spajanja razreda ne stoji želja za boljim i kvalitetniji časovima već samo smanjenje broja zaposlenih u školi. Ušteda. Učiteljica čiji razred se rasformira dobija otkaz, jer prestaje potreba za njenim radnim mestom. Smanjenje broja dece u razredima naravno da ne znači i smanjenje broja zaposlenih u administraciji, u ministarstvu, opštini, prosvetnim inspekcijama..... svima onima koji preko stranke i rodbinskih linija su na tim mestima tako da floskula UŠTEDA, ne pije vodu. Bitna je suština. Cilj je posvađati roditelje, školu... bilo koga sa bilo kim da bi se lakše došlo do cilja a to je dobiti armiju suštinski polupismenih, površnih budućih radnika koji bi mogli raditi na nekoj fabričkoj liniji za malo novca i koji neće imati svest da zaslužuju više. Ono što ne unište svesno kroz obrazovanje, rijaliti programi će dovršiti. Dok smo imali rad, red i disciplinu u skolstvu, imali smo i rezultate u društvu. Najkvalitetnijie zapadne škole su zadržale rad, red i disciplinu kao i tradicionalni pristup prema profesorima i naravno uniforme, dok sa ostalim obrazovnim ustanovama "eksperimentišu", srozavajući sve, preko ugleda profesora do nastavnog programa i naravno, krajnjeg cilja, ZNANJA. Sve je podređeno PROFITU.

Nažalost, buku dižu ljudi koji i nemaju baš nešto pametno da kažu. Iz roditeljskog iskustva znam da u ovom slučaju pametni roditelji ćute i čekaju kada će se ove bukadžije utišati. Iste uloge će imati i njihova deca: pametni će da ćute i rade, a bukadžije će isterivati pravdu.
U konkretnoj situaciji hoće da neko drugi bude u problemu umesto njih. Da li je to rešavanje problema zvanog "spajanje odeljenja" ili želja da komšiji crkne krava.
Verovatno je u pitanju strah kako će da podnesu činjenicu da je odeljenje njihovog deteta rasformirano, a odeljenje komšijskog deteta nije.Teško se izboriti sa sujetom.
U našoj školi su pokušali , isti takvi ,da dignu bunu protiv profesora koji je postavljao pitanja za koje je bilo potrebno angažovanje mozga, a ne prosta reprodukcija lekcije iz udžbenika.Njima i njihovom detetu je bila potrebna petica, a ne znanje. Pametni roditelji su cenili trud i pamet tog profesora i podsticali svoju decu na rad, a lovci na petice su brzo splasnuli i pomirili se sa činjenicom da za peticu treba nešto što se zove "razmišljanje".
Pametni roditelji postiču decu da budu radna i dobra, da poštuju druge, da razmišljaju...
Zloupotreba deteta sa smetnjama u razvoju je očigledna.

U tekstu lepo piše da se dete odlično uklopilo i u školu i u odeljenje, tako da je ta škola i to odeljenje baš za to dete i nama potrebe da ide u neku drugu školu. Užasni su komentari iz kojih provejava stav da je bolje da roditelji "takvu" decu treba da upisuju samo u školu za "takve". Možda bi ti koji tako misle bili najsrećniji da roditelji "takvu" decu drže u nekom podrumu, da slučajno ne remete mir i savršeni svet koji je samo naš i "takva" deca ga prljaju.. Svi su jako glasni kada neko dete koje je na IOPu pravi problem, a sada kada dete lepo funcioniše, nadje se neko pametan da to kvari. Zakon mora da se poštuje, to nije sporno..Pitanje je da li je postojala mogućnost da se to odeljenje ne dira i zašto ta opcija nije i ostvarena..