Najnovije|Oglasi za posao|Radio 021 live

Stručnjaci: Škole i dalje sakrivaju vršnjačko nasilje, roditelji nedovoljno zainteresovani za ponašanje dece u školi

Autor: Gorica Nikolin - gorica@021.rs

Novi Sad
19.11.2019.
11:15 > 11:56
Vršnjačko nasilje u novosadskim osnovnim i srednjim školama u medijima se pojavljuje samo na nivou pojedinačnih incidenata, a nadležni za 021 kažu da je najblažeg oblika nasilja u školama sve više, ali je drastičnijih primera, kad se upliće i policija, manje.
Jedan od najdrastičnijih primera vršnjačkog nasilja poslednjih godina dogodio se baš u Novom Sadu, kad je 2016. godine otkriveno da grupa osmaka u OŠ "Branko Radičević" fizički maltretira mlađeg đaka, šestog razreda, a istog su terali i da pije urin. Tada je direktor škole Aleksandar Maletin za 021 rekao da škola nije znala za ovo nasilje, a majka je otkrila da je njeno dete žrtva pošto je posledice batina za dete postalo nemoguće da sakrije. Protiv nasilnika podnete su krivične prijave.
 
Vršnjačko nasilje je osetljiva tema za škole, koje neretko skrivaju slučajeve, ali i za roditelje, koji često ne žele da prihvate da su baš njihova deca nasilnici ili pak žrtve. 021 je pričao sa stručnjacima koji su direktno radili sa školama, a u cilju edukacije, prevencije i rešavanja situacija nasilja. 
 
Žrtve su uvek slabije, nasilnici donose obrasce ponašanja od kuće
 
Bojana Dinić sa Odseka za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu radila je na tri projekta direktno u vezi sa vršnjačkim nasiljem u našim školama i na terenu je uvidela kako se ponašaju žrtve, kako nasilnici, a kako treća kategorija dece o kojoj se retko priča, a to su deca koja su istovremeno žrtve nasilja i nasilna prema drugima. Dinićeva za 021 pojašnjava da agresija i vršnjačko nasilje nisu isto - ono što se smatra nasiljem u školi je zapravo ekstremni oblik agresije, jer postoji direktna namera da se drugome nanese šteta, psihološka ili fizička.
 
"Kod vršnjačkog nasilja postoji jasna nesrazmera moći, nasilnik je uvek dominantan u odnosu na žrtvu, mahom zbog fizičke snage, socijalnog statusa ili bogatog kruga prijatelja. Za nasilnike je karakterističan nedostatak empatije, izrađena je agresivnost i uverenje da se nasilje nekako isplati, nanošenje štete je cilj. Nasilnici će često reći i da su same žrtve krive što su pretučene, da su to zaslužile jer su slabije ili nisu komunikativne, a nasilnik često ni ne uviđa koliki bol nanosi drugom detetu", objašnjava naša sagovornica i dodaje da su žrtve, s druge strane, najčešće učenici s određenom fizičkom manom, deca koja su se brže razvila u pubertetu, s govornom manom, gojazna deca, ali i deca s niskim samopouzdanjem, tihi i povučeni, iz materijalno ugroženih porodica ili manjinskih grupa.
 
Ona deca koja su istovremeno nasilna i žrtve nasilja su najkritičnija kategorija jer su istovremeno agresivni i anksiozni, reaguju burno i česta su meta napada, svaka situacija im je neka vrsta pretnje i često provociraju.
 
Bojana Dinić naglašava da mnogi nasilnici usvajaju nasilje ili agresiju iz porodice, kao obrazac rešavanja konflikta, jer njihovi roditelji najverovatnije na taj način rešavaju situacije. 
 
"U radu na terenu sa decom prolazili smo situacije u kojima smo tražili od dece da kažu kako će reagovati, šta vide i kako shvataju primer nasilja, a videli smo da pojedina deca koriste termine koje koriste starije osobe i tačno se vidi da su ih naučili u porodici. Deca upijaju i percipiraju stvari, vide probleme, vrlo su senzibilni i uviđaju stvari čak i kada mi nismo svesni toga. Ne treba da mislimo da deca ne razumeju - svesna su, ali samo možda ne znaju da objasne to ponašanje", pojašnjava psihološkinja sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, inače autorka više projekata o prevenciji vršnjačkog nasilja, koji su pokazali odlične rezultate u školama. 
 
Kako reaguju škole, a kako roditelji?
 
Članica novosadskog Koordinacionog tela za sprečavanje nasilja u osnovnim i srednjim školama, pravnica i kriminolog Biljana Kikić Grujić kaže za 021 da se u školama poslednjih godina sve više otvoreno priča o ovim slučajevima, ali da pojedine škole i dalje pribegavaju sakrivanju ovakvih incidenata jer im to medijski ili na drugi način ne odgovara. Ovaj pristup je loš jer, kaže Kikić Grujić, nasilje ne može da se sakrije, naročito ako je reč o najtežim slučajevima, kad reaguju centri za socijalni rad i drugi nadležni organi, pa i tužilaštva.
 
"Kada ne reagujete na vreme na nasilje koje se dešava u vašoj neposrednoj okolini, vrlo brzo neki bezazleni slučaj nasilja prvog stepena - gurkanje, zadirkivanje, vređanje i slično, može da preraste u fizički obračun i to se mora odmah sprečavati. S druge strane, postoje dve vrste roditelja - oni koji su izuzetno kooperativni bez obzira na ulogu njihovog deteta i oni koji kategorički odbijaju da prihvate da su baš njihova deca nasilnici. Jako je aktuelna tema 'sajberbulinga' ili nasilja na internetu, jer roditelji često ne razumeju da je ovo forma nasilja, kako se odvija i zašto je bitno reagovati na vreme, a veliki broj roditelja nema društvene mreže i još teže razume da je internet nemoguće zabraniti deci", objašnjava Biljana Kikić Grujić, koja ima više od decenije iskustva rada na ovom polju.
 
Kako dodaje, u praksi se dešava da škole pozivaju roditelje na sastanke, edukacije i ostale aktivnosti koje su u najboljem interesu deteta, ali da se isti ne odazivaju.
 
"Nama se dešavalo da na edukacije roditelja dođe petoro ili desetoro ljudi u školi koja broji 1.000 učenika. Takođe, škola ima mehanizme da poziva roditelje i preko centra za socijalni rad, ukoliko se roditelji tri puta ne odazovu", kaže članica Koordinacionog tela.
 
Da treba potpuno urediti procedure u školama, ali i edukovati roditelje smatra i psihološkinja Bojana Dinić. Navodi primer u jednoj novosadskoj školi, u kojoj je tokom preventivnog rada u grupama sa decom otkriveno da je jedna devojčica žrtva vršnjačkog nasilja, ali se tokom nekoliko meseci direktnog uključivanja u interakcije ovaj problem rešio, devojčica je postala prihvaćena i vršnjaci su razvili empatiju i razumevanje.
 
"Tu se odlično pokazao pristup 'stavljanja u tuđe cipele', kad deca sagledaju situaciju iz više uglova i shvataju različite uloge. Nikako nije rešenje izmeštati decu iz odeljenja ili škola, već treba raditi direktno sa decom u odeljenju - sa svom decom, nasilnikom i žrtvom i pokušati da na miran način, medijacijom, dođe do rešenja. U odeljenjima postoji i ta kategorija 'ostala deca', koja igraju različite uloge. Neki samo posmatraju nasilje, neki se prave da ne postoji, neki navijaju za nasilnika, a najkorisniji su oni koji vide problem i pokušaju da preveniraju nasilje - to su zakozvana deca zaštitnici. Njih je uglavnom i najmanje", pojašnjava Bojana Dinić za 021.
 
Na pitanje 021 da li je dobar savet koji roditelji famozno dele deci - da uzvrate udarac onima koji ih diraju, naša sagovornica kaže da je savet smislen, ali neizvodljiv. "Zvuči previše jednostavno da se reaguje u samoodbrani, baš zbog osobine žrtve da ne može samostalno da se odbrani. Stvar je procene i dosta je individualno, ali žrtva zaista najčešće ne može da uzvrati", dodaje Dinićeva.
 
 
Novosadske osnovne i srednje škole dužne su da kvartalno obaveštavaju Koordionaciono telo za borbu protiv nasilja o svojim slučajevima. Tako je ovo telo i dobilo uvid u trendove da se nasilje prvog stepena povećava, a trećeg stepena smanjuje, što ne menja činjenicu da je u prevenciji ključ i da je potrebno mnogo više raditi sa roditeljima. 
 
"Tokom cele godine imamo aktivnosti, pružamo dodatnu pomoć prosvetnim radnicima, organizujemo radionice na razne teme. Ne možemo i ne postoji način da kažemo da se vršnjačko nasilje dešava više u gradovima ili u manjim mestima, ali postoji svugde - u školi, gradu i svakom mestu", navodi naša sagovornica.
 
Zašto dolazi baš iz porodice?
 
"Sigurno ne bi bilo loše da roditelji prođu edukaciju još u periodu kad planiraju da imaju dete, kako bi znali šta mogu da očekuju i kako da se postave, zaštite svoje dete i s njim razgovaraju tako da ne uspostave mehanizam rešavanja konflikata nasiljem ili drugim agresivnim metodama. Naravno, nijedan roditelj ne voli da mu se mešate u vaspitni stil, ali nije sramota ići na edukacije i biti bolji roditelj", zaključuje psihološkinja Bojana Dinić.
 
U prilozima možete da preuzmete radne listove i materijal koji su istraživači koristili u radu sa mališanima u školama, te da ih slobodno koristite i kod kuće i drugim ustanovama. Materijal je ustupila naša sagovornica Bojana Dinić.
 

Nije Zezanje Radni List by Gorica Nikolin on Scribd

 

Nije Zezanje Prirucnik Knjizni Blok Pp by Gorica Nikolin on Scribd

--------------------

Projekat "I ja imam prava" finansijski je podržao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi izneti u članku nužno ne izražavaju stav sekretarijata.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Komentari 28

Hronološki Najpopularniji

  • Promašena kultura

    20.11.2019 • 14:14
    @Dragan Milkov
    Objektivnosti malo.U Novom Sadu nastavnici nisu tukli decu 1978. pa u Ministarstvu ne bi trebalo da sede ljudi iz Pule i Bosne ili gde su bili tuče i, da ovde sprovode osvete nastavnicima.

  • Nina

    20.11.2019 • 12:34
    ?
    Nasilje ima vise lica!
    Situacija u proteklim godinama za stanovnike nase drzave nije bill ruzicasta!
    Neko se bolje snasao a neko i ne , u ovim teskim I mutnim vodama.
    Malo placeni poslovi ,izrabljivanje,nelogicnosti i ogromno nezadovoljstvo,ne snalazenje ,bolesti sve prisutnije I davimo see svi!
    Kompletno drustvo!
    Deca treba da rastu u okruzenju razumevanja , ljubavi ,roditeljske brige,dobrih medjuljudskih odnosa,postovanja i autoriteta ,zdravih postavki drustva,prioriteta...da bi se formirala kao zdrave licnosti u drustvu i bili nosioci drustva. Prvo mi treba da radimo na sebi,da se drustvo (mi) izdigne iznad ove sramote u kojoj zivimo ne dostojne coveka,
    jer se sve obezvrednilo sve moralne i ljudske vrednosti, pa onda mozemo da pricamo o ovoj tugi koja nas je snasla i da pokusamo da izadjemo iz nje!
    Dotle ce se smanjivati nas broj crnim hronikama ,pogotovo mladih ...

  • JS

    20.11.2019 • 11:18
    Batine
    Nije sve u batinama.. U nasoj skoli imamo ocigledan slucaj diskrimanacije manjina i svih onih koji su dovoljno razumna deca da te manjine prihvate.. Tako jadno, bedno i tuzno da recimo deca roditelja koji su pola sveta obisli odbacuju kao otpadnike sve one koji se druze sa detetom koje ima drugu boju koze.. A to se naveliko ignorise od strane nastavnog kadra cak i kada im se daju konkretni primeri i kada se sami uvere u situaciju, i dalje nista ne rade povodom toga..

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Svi komentari 28 Ostavi komentar

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti

Najkomentarisanije