Jedan lekar na skoro 1.800 Novosađana, u bolničkoj postelji najčešće zbog tumora

'Po lekarskim slavama jedne zime bili smo tema.'

Evo ovde lepo sve rečeno. Dokle god su nam lekari plemenski vračevi, a ne normalni ljudi koji se ne lože na primitivne religijske gluposti, leka nam nema.

Dobilo naše dete posao u drugoj zdravstvenoj ustanovi,mi svi sretni,ima 40 nekad i više pacijenata,i ne žali se.Na nekim skupovima,gde budu prisutni i doktori,mom mužu prilaze i hvale naše dete.Mi se samo smeškamo,nismo i nećemo zaboraviti sve one opstrukcije.Ali se nećemo ni svetiti,jer samo po sebi to je prosto i ružno.Svi će oni doći jednom na vrata naše dece i tražiti pomoć,neki su već bili.Uvek će je dobiti,jer mi smo čestita porodica.Sve je to Božja promisao,upamtite to svi.Zbog prirode posla mog muža koji je bio uvek odsutan od kuće,ja sam morala biti stroga majka i jaka žena.Dobijala sam kritike i od dece i od muža.Sad mi kažu da sam sve bila u pravu,a i sva rodbina.Boreći se kroz život da sačuvam porodicu ja sam obolela i sad se lečim kod privatnika jer moje dete kaže da je tako najbolje i jeftinije i brže.U našem sistemu najbitnija je kakva je majka,ona usmerava celu porodicu i čuva je,i decu i muža,ne vide oni daleko kao majka-žena.Žene,majke vi ste bitne,borite se pameću,sve najbolje moj dobri narode.

Evo ovako,moje dete je volontiralo u KCV godinu i po,bez ikakve nadoknade.Po prirodi je tiho,mirno,staloženo,smireno,ostroumno,predano radu,disciplinovano,poštuje autoritet,dostojanstveno,i što je najvažnije voli svoj posao,ali baš voli i to čak da ima lični kontakt sa pacijentima,da čuje njihove probleme,da im da podršku,savete.Pohvale nisu izostajale,lično su mi čestitali neki lekari,a pre toga ih nikad nisam videla,kako je moje dete jednom recju divno.Ja sva sretna,ponosna,onda su se po celom gradu raspitivali o nama kao porodici,čuli su da je idrugo dete odlično i da je odlučilo ostati i raditi u NS.Čak su neki lekari znali ime mog drugog deteta.Po lekarskim slavama jedne zime bili smo tema.Ali nikako da dobije stalno zaposlenje,od hvale se ne može živeti i plaćati računi.Lekar im je trebao i mesto je bilo upražnjeno.Doveli su dete lekara,odmah je dobilo rešenje o zaposlenju,specijalizaciju i upisalo doktorske studije.Baš sve,neverovatno!Dobro trebaju i njihova deca da rade,ali zar se ne bi prvo trebali dokazati.Moje je dete ostalo dostojanstveno,mi se nikom nismo zamerali.I svi su se čudili tome,ali mi smo tad odlučili kao porodica rešiti na isti način kako to rade ostali npr.doktori.Mi smo tiha porodica,ali upadamo u oči i mi smo toga svesni.Krenemo mi svim svojim umninim snagama na ljude koji odlučuju o tome."Borba" je trajala 1 godinu,svaki dan,mi smo bili na ivici snage,strašno.Bili smo malo i bezobrazni,ja i muž,jer drugačije nije moglo,i ne kajem se.