Najnovije|Oglasi za posao|Radio 021 live

Dr Turkulov sa Klinike za infektivne bolesti za 021: Masovno testiranje pokazalo bi ko je zaista bio bolestan, a nije bio svestan toga

Autor: Gorica Nikolin - gorica@021.rs

Novi Sad
01.05.2020.
12:57 > 15:40
Kod oko 80 odsto obolelih do sada imali smo vrlo blage ili asimptomatske slučajeve COVID-19, srednje teški slučajevi zastupljeni su u 15 odsto, dok je najtežu sliku imalo oko pet odsto obolelih i najčešće je vodilo smrtnom ishodu, kaže u specijalnoj radijskoj emisiji na 021 načelnica Klinike za infektivne bolesti Kliničkog centra Vojvodine prof. dr Vesna Turkulov.
Dr Turkulov sa Klinike za infektivne bolesti za 021: Masovno testiranje pokazalo bi ko je zaista bio bolestan, a nije bio svestan toga
Foto: Marija Erdelji
Na pitanje 021 koja su neka od najznačajnijih saznanja o COVID-19 u ovom trenutku i nakon oko dva meseca iskustva u lečenju pacijenata, dr Turkulov kaže da je struka isprva smatrala da je ova bolest vrlo slična gripu, pa i da je način prenošenja sličan. 
 
Međutim, vreme je pokazalo da se radi o vrlo zaraznoj bolesti koja se prenosi kapljičnim putem, putem aerosola, a smatra se da se može preneti i dodirom tj. kontaktom - rukovanjem, poljupcima, te da su i telesne izlučevine zaraženih izvor zaraze. 
 
"Nama zapravo epidemiološki predstavljaju problem tih 80 odsto slučajeva koji najčešće idu asimptomatski i predstavljaju rezervoare zaraze, mogu da je prenesu potpuno nehotice. Pogotovo što i pre ispoljavanja kliničkih simptoma, dva-tri dana pri kraju inkubacije, zaraženi građani mogu da prenesu bolest bez da imaju bilo kakve znake bolesti. Akutna faza bolesti može da potraje i do mesec dana, za to vreme traje izlučivanje virusa i ta osoba je zarazna, a to je dug vremenski period. Upravo zato su i periodi izolacije tako dugi", navodi načelnica Klinike za infektivne bolesti KCV za Radio 021. 
 
Na pitanje da li je u praksi moguće da je asimptomatski slučaj preležao bolest i više ne može da ga prenese drugima, dr Turkulov kaže da je to sasvim moguće.
 
"Prvo, radi se o potpuno novoj bolesti i niko do sada nije imao imunitet. Sada je moguće da ste preležali virus i stvorili antitela koja će vam biti zaštita da ne možete više da prenesete zarazu na drugu osobu. Ali, ujedno je moguće da ste, ako ste imali neki asimptomatski ili blagi oblik koji ste nosili 'na nogama', nekome preneli zarazu. Na početku nije bilo moguće da ste imali otpornost, ali prošlo je više od mesec i po dana boravka virusa u našoj sredini i možemo da kažemo da jedan deo populacije već ima antitela na ovaj virus. Postfestum, kad sve bude prošlo i kada bismo uradili serološke pretrage svima - to se radi povremeno da se vidi kolika je prokuženost stanovništva nekim uzročnikom bolesti, onda bismo mogli da vidimo koliko nas je prebolelo infekciju. Dakle, rutinskim masovnim testiranjem mogli bismo da vidimo ko je prokužen i koliko je građana stvarno bilo bolesno", smatra naša sagovornica u radijskom specijalu o koronavirusima.
 
Dr Turkulov naglašava da je i dalje predmet naučnih diskusija da li osoba može da se dva puta zarazi ovim virusom. 
 
"Često se postavlja pitanje - da li ova bolest ostavlja imunitet? Svi znamo da grip ostavlja imunitet, ali je tipski specifičan, a pošto se menja uzročnik od sezone do sezone, praktično imate samo za taj serotip. Kada se prave vakcine protiv gripa, obično budu trokomponentne ili četvorokomponentne, pretpostavlja se koji će uzročnici u toj sezoni u određenom području Zemljine kugle izazvati grip, to su sastojci vakcine. Za ovu bolest vakcina ne postoji, a mi smatramo da bi trebalo da imamo imunitet. Mada, zabeleženi su sporadični slučajevi u Kini da su pacijenti i posle preležane bolesti ponovo dobili covid-19. Svakako, kad se stanovništvo prokuži, trebalo bi i da populacija ima kolektivni imunitet", dodaje načelnica Klinike za infektivne bolesti Kliničkog centra Vojvodine.
 
Na početku epidemije imali smo "rep" sezone gripa i to je otežavalo lekarima da prepoznaju od čega neko sa simptomima zaista boluje.
 
"To preklapanje nas je navelo da detaljnije ispitujemo da li neko ima grip ili covid-19, pa je prvih dana bilo zamršeno i morali smo da isključimo da neko boluje od influence ili kovida. Nije čak ni isključeno da neko ima oba virusa - i to je bilo moguće. Kako je vreme odmicalo, više gripa nismo ni imali u populaciji i sad kad neko ima respiratorne simptome, odmah sumnjamo na covid-19. Ono što se dešava kod virusa i razlikuje ga od gripa je agresivnost na plućni parenhim. Covid-19 razara plućne alveole i dovodi do patoanatomskih promena i strašnih destrukcija plućnog tkiva. Pacijenti se obično žale na nedostatak vazduha, pritisak u grudima, ubrzano disanje, neki čudan osećaj u plućima, suvi, nadražajni kašalj i to nam govori da će bolest ići u lošem pravcu. Jako brzo može da nastupi progresija bolesti i moramo da budemo jako oprezni. Čak i neke srednje teške slučajeve hospitalizujemo upravo zato što ne možemo da znamo kad će bolest krenuti u pravcu brzog pogoršanja, bukvalno nekad u roku od par sati u jednom danu nastupi pogoršanje jedne blage ili umerene kliničke slike do teškog otkazivanja funkcije pluća, kad pacijenti moraju da budu priključeni na mehaničku ventilaciju", pojašnjava za Radio 021 tok bolesti i odluka koje donose lekari naša sagovornica. 
 
Ako se poredi smrtnost novog koronavirusa sa gripom, ona jeste veća, ali ne mnogo, naglašava dr Turkulov.
 
"Ali rizične grupe su iste - to je populacija starih, gojaznih, oni koji boluju od drugih bolesti (mislim na astmu, pre svega), kao i oni koji imaju dijabetes, hipertenziju ili neke druge pridružene bolesti. Ono što smo mi uočili za vreme trajanja epidemije je da nemamo toliko starih sada. Prosečna starost umrlih je negde 60 i neku godinu, to baš nisu stari pacijenti, a verovatno zato što su stariji zatvoreni u kućama i ne mogu da cirkulišu. Čak i oni koji su oboleli, a u starosnoj su dobi 65+, najčešće su dobili virus od mlađeg ukućanina. To znači da je uzrast 40, 50 i 60 godina najčešće obolevao i oni cirkulišu, kreću se, s većom verovatnoćom zaraze. Nemamo maligne bolesnike, verovatno se i oni više čuvaju", smatra prof. dr Vesna Turkulov.
 
Psihološki efekat od početka epidemije covid-19 naveo je mnoge da umisle da imaju simptome poput kašljanja, malaksalosti i slično. Međutim, dr Turkulov upozorava - nije COVID-19 jedina bolest.
 
"Ako neko ima respiratorne simptome, može da ima neku respiratornu infekciju. Pazite, sad je još sezona polinacije, ljudi mogu da imaju alergijsku kijavicu ili kašalj, curenje nosa, ali vi imate druge respiratorne viruse koji cirkulišu i nemaju veze sa Covid-19. A i što se tiče tih testova, imali smo zanimljive slučajeve i fluktuacije - pacijent preleži infekciju, klinički je dobro, laboratorijski nalazi su svi odlični, mi pacijenta spremimo za otpust, a on dobije jedan test pozitivan, a drugi negativan. Onda ponovo čekamo, ponavljamo test. Dešava se da se virus intermitentno (vremenski odloženo) luči i zaraznost traje duže. Sad je i proleće, imate umor, malaksalost, slabost, promene spoljne temperature i oscilacije - sve to sigurno utiče na organizam", smatra naša sagovornica, specijalista infektolog.
 
Detaljnije o COVID-19, iskustvu naše sagovornice i mnoge druge korisne informacije poslušajte u celosti u našoj radijskoj emisiji.
 
OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Virus korona

Komentari 19

Hronološki Najpopularniji

  • @@mita džambas

    02.05.2020 • 10:30
    S obzirom da se sve vise moze saznati da vecina s respiratora ide direkt u (preskupi) limeni sanduk, onda to mozda i nije losa vest.

  • @mita džambas

    02.05.2020 • 08:17
    Zbog 5%
    5% od "celog sveta" su stotine miliona u potrebi za bolničkim lečenjem u periodu od 6-8 nedelja, koje ne bi imao ko da primi u bolnice, u kojima bi ionako bilo 80% obolelih lekara. Eto, Mito Džambase, zato se ceo svet maltretira, ako do sada nisi shvatio.

  • Beočinac

    02.05.2020 • 08:02
    PCR testovi najveći problem
    PCR testovi kako kaže Nemački doktor može da pokaže i da je čovek pozitivan na H1N1,može takođe pokazati da je zdrav čovek lažno bolestan,a stvarno bolestan čovek da je lažno zdrav i TO JE BIG PROBLEMS.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Svi komentari 19 Ostavi komentar

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti

Najkomentarisanije