Najnovije|Oglasi za posao|Radio 021 live

Novosađani zainteresovani za učešće u prostornom planiranju grada, ali smatraju da se odluke donose u interesu investitora

Autor: Dragana Prica Kovačević - dragana@021.rs

Novi Sad
18.06.2020.
14:00 > 13:03
Istraživanje Europolisa "Građani Novog Sada u prostornom planiranju" pokazalo je da su Novosađani veoma zainteresovani za učešće u prostornom planiranju i upravljanju, ali istovremeno i veoma neinformisani.
Novosađani zainteresovani za učešće u prostornom planiranju grada, ali smatraju da se odluke donose u interesu investitora
Foto: 021.rs
Velika većina Novosađana (93 odsto) smatra da urbanističke odluke gradskih vlasti utiču na kvalitet života u gradu.
 
Anketirani Novosađani saglasni su da je tokom poslednjih nekoliko godina intenzivirano urbanističko preuređenje grada. Ipak, 93 odsto ispitanika ocenjuje da se ta gradnja uglavnom obavlja u interesu investitora, dok su želje i potrebe zajednica ignorisane. Ovo je verovatno razlog zašto Novosađani sebe vide kao apsolutno nemoćne kada je u pitanju uticaj na donošenje urbanističkih odluka. Te odluke, smatraju građani koji su učestvovali u istraživanju Europolisa, donose uglavnom političari i investitori. Njima nedostaju i pravovremene i tačne informacije o planiranim urbanističkim merama i njihovim posledicama. 
 
Kao glavne razloge nedovoljnog uključivanja javnosti u procese izrade prostornih urbanističkih planova navode delimično nezainteresovanost građana, ali većinski nedovoljan rad gradskih vlasti na informisanju građana. Uprkos tome, većina njih (92 odsto) mišljenja je da gradske vlasti dobro rade na uključivanju građana u donošenje političkih odluka.
 
Njih 75 odsto navodi da nikada nisu bili obavešteni o postupku ranog javnog uvida u nacrt nekog urbanističkog plana, a 83 odsto ističe da nikada nisu uputili komentar, primedbu i sugestiju na nacrt plana. Građani se uglavnom ne obraćaju Javnom preduzeću "Urbanizam" povodom nekog plana, a ne dobijaju ni obaveštenja od Gradske uprave za urbanizam i građevinske poslove o planovima za preuređenje nekog dela grada.
 
Novosađani su, sudeći po istraživanju, mnogo bolje informisani o aktivnostima građanskih inicijativa za javne površine i prostore, kao što su "Sačuvajmo Liman od betona", "Ne damo livadicu" i "Odbranimo park kod Muzeja Vojvodine".
 
Oni većinski (93,4 odsto) i podržavaju aktivnosti ovih inicijativa, a njih 60 odsto je spremno da ukaže na aktuelne urbanističke probleme i građevinske radove za koje smatraju da narušavaju kvalitet života zajednice.
 
Osnovni povod za ovu analizu je taj što je Novi Sad grad koji je od raspada Jugoslavije do danas doživeo verovatno najdrastičnije demografske i urbanističke promene na ovom prostoru. Veliki priliv stanovništva i razvoj grada kao univerzitetskog centra, pratila je i radikalna promena u prostoru. Povećana je izgradnja stambenih zgrada u delovima grada u kojima su prethodno bile koncentrisane uglavnom porodične kuće, navodi se u studiji "Građani Novog Sada u prostornim politikama". 
 
"Iako je Novi Sad na svojoj bačkoj strani smešten na nepreglednom ravničarskom tlu, zbog čega postoje široke mogućnosti proširivanja gradskih granica, grad je u poslednjih 25 godina rastao unutar sebe. Razlog tome može se pronaći u odsustvu gotovo svake regulacije u sferi urbanizma i činjenici da je cena stanova mnogo viša unutar samog gradskog jezgra nego li na njegovim obodima. Tako urbanu sliku Novog Sada kreiraju privatni investitori sa odsustvom elementarnog arhitektonskog obrazovanja i obzira prema životnim potrebama ljudi u sadejstvu sa duboko korumpiranim gradskim čelnicima", piše u studiji koja prati istraživanje.
 
Ocenjuje se da je slaba urbanistička regulacija kombinovana sa korupcijom omogućila privatnim investitorima da ignorišu standarde modernog stanovanja gradeći višespratnice na mestima gde su prethodno bile kuće. 
 
"To je dovelo do toga da su u gradu nikli čitavi kvartovi kojima hronično nedostaju parkinzi, zelene površine i ostala infrastruktura potrebna za dostojanstven život. Osim što je ovim intervencijama u prostoru bitno narušena urbana slika grada, one su i direktan uzrok promena u životnoj sredini", zaključak je autora studije. 
 
Ovo potvrđuje i višegodišnje ispitivanje tzv. toplotnih ostrva u gradu koje je sproveo profesor Stevan Savić sa novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta. Njegovo istraživanje je potvrdilo hipotezu da su najtopliji delovi Novog Sada upravo oni koji su bili izloženi najdrastičnijim arhitektonskim promenama u potonje dve decenije. Ova činjenica ukazuje na direktnu korelaciju između "betonizacije" prostora i promena na mikro nivou koje ostavljaju direktne posledice po zdravlje ljudi.
 
Drugi "talas urbane devastacije Novog Sada" je mnogo vidljiviji od prethodnog jer je preostali slobodni građevinski prostor sada znatno suženiji nego u prošlosti, što ostavlja još veće posledice na život i zdravlje građana. U njemu se svakako izdvajaju slučajevi tržnog centra "Promenada" i "Pupinova palata" koji, po oceni autora, sasvim izvesno prete da ugroze infrastrukturno funkcionisanje i izazovu potpuni kolaps u svakodnevnom životu grada. Mastodontski objekti koji se grade na jednoj od najatraktivnijih gradskih lokacija, između objekata identične namene – Spensa i Merkatora – u sebi sadrže strukturni feler.
 
Skoro trodecenijskim iskustvom življenja u "tržišnoj ekonomiji" građani Novog Sada u svakodnevnom životu dobijaju jasne primere kako funkcioniše urbana politika vođena isključivo privatnim interesima vlasnika kapitala.
 
Novi Sad se nekada mogao pohvaliti brojem od 40 odsto zastupljenosti zelenih površina, a danas ih ima svega pet odsto. 
 
Poražavajuća činjenica je da je po evropskom proseku zastupljenost ovih površina između 20 do 25 odsto. Poređenja radi, Ljubljana je 2016. godine postala ponosni nosilac titule zelene predstavnice Evrope jer poseduje čak 75 odsto zelenih površina, odnosno tri četvrtine od ukupne površine grada. 
 
"Ukoliko se uzurpiranje prirode i svih zelenih površina Novog Sada nastavi ovim tempom, o naprednom uređenju grada u korak sa Evropom, Novosađani će moći samo da sanjaju. Osnovni problem koji prožima sve navedene primere urbanističkog javašluka odnosi se na sistemsko urušavanje institucija lokalne samouprave, a pre svega oblika neposrednog učešća građana u upravljanju i odlučivanju, što dovodi do nedovoljnog uključivanja građana u donošenje odluka u pogledu prostornog planiranja. Posledično, informacije u pogledu izmena i predlaganja generalnih i detaljnih planova regulacije, javnih rasprava i ostalih mehanizama građanske participacije uopšte se ne dobijaju od politizovanih mesnih zajednica, koje su po svojoj prirodi upravo i najbliže građanima", piše u studiji Europolisa.
 
Problemi urbanizma i prostornog planiranja dostigli su vrhunac u prethodnih godinu dana, kada je usledila reakcija iz zajednice, što je dovelo do organizovanja spontanih građanskih akcija poput "Sačuvajmo Liman od betona", "Ne damo livadicu", "Odbranimo parkić", "Sačuvajmo park kod Muzeja Vojvodine", i slično. 
 
Ovo bi moglo, smatraju autori studije, jasno ukazati da građani jesu zainteresovani za to kako će deo njihovog grada izgledati. Zaključuju da je, u skladu sa tim, važno približiti građanima procedure kako bi razumeli urbanistički plan i sistemske promene u gradu, umesto da informisanost i uticaj budu, kao i do sada, na strani političke i ekonomske elite.
 
U skladu sa tim, Europolis je objavio i priručnik koji će pomoći građanima za poboljšanje participacije građana u prostornom planiranju Novog Sada.
OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Komentari 18

Hronološki Najpopularniji

  • Gde god

    23.06.2020 • 12:19
    Gde god vidim usku ulicu gde se auta parkiraju sa obe strane, ja je vec zamisljam kao jednosmernu gde je sa obe strane ukinut parking, rasiren trotoar do kolovoza (ponavljam, jednosmerna ulica), drvece posadjeno sa obe strane i nema parkinga!!!
    Tako su sredili par ulica u Subotici i to izgleda fenomenalno!
    Tako sredjivati centar, Petra Drapsina je takva vec, tkao treba i ostale ulice u centru, na detelinari i ostatku grada.
    Praviti zgrade parkinge! Video sam u spaniji, super stvar

  • @Planer

    20.06.2020 • 00:06
    Studenti generacije
    Upropastiše nas studenti generacije (iz nastavka filma Osveta ponavljača). Pa i AV je navodno student generacije (mogu misliti kako se dolazi do tog zvanja u korumpiranoj Srbiji)

  • Milica Z

    19.06.2020 • 22:51
    @Planer
    Vi ste i upropastili naš grad, naš lepi Novi Sad. A posle optužujete Galens i 3Lateral da ruše i zidaju kako hoće, a istina je da im vi omogućacate da sve to rade legalno, nakon što im sredite 'regulaciju'. Ako mislite da je sve po pravilima struke, prošetajte se nekad gradom, možda se zapitate kakva ste to struka. Ili je ipak važnija sinekura u JP?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Svi komentari 18 Ostavi komentar

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti

Najkomentarisanije