Kada smo pod stresom jedemo veće količine šećera

Kada ljudi shvate da im ponestaje vremena, prejedanjem nadoknađuju energiju koju bi mogli da izgube prilikom odrađivanja poslova u zadnjem momentu.

Usled stresa povećava se lučenje hormona kortizola koji podiže nivo šećera u krvi. To rezultira time da telo traži više šećera, pa nije ni čudo što posežu za slatkišima, hranom koja je kalorična, masna ili puna ugljenih hidrata.

Takva hrana na duge staze može dovesti do gojaznosti što može prouzrokovati dijabetes, ali i srčane bolesti

Psiholozi Indijskog instituta za upravljanje u Udajpuru sproveli su istraživanje na dve grupe dobrovoljaca koji su za zadatak imali da u jednom tekstu precrtaju slova 'e' u roku od 60 sekundi. Jednoj grupi vreme je odbrojavano od 60 prema nuli, a drugoj od nule do 60 sekundi.

Kasnije su odgovarali na pitanje da li bi radije kupili voćnu salatu ili čokoladni kolač. Grupa kojoj je vreme odbrojavano prema nuli svoju želju za čokoladnim kolačem ocenili su od osam do deset. Suprotno tome, volonteri u drugoj grupi svoju žudnju za čokoladom ocenili su od sedam do deset i imali su nešto više afiniteta prema voćnoj salati.