Među uzročnicima tih infekcija je gljiva roda Aspergillus koja je postala otporna na azole, jednu od najvećih i najvažnijih grupa antigljivičnih lekova, kaže za Tanjug Aleksandra Barać, mlada lekarka sa Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije koja učestvuje u istraživanju čiji je cilj, kaže, da se razviju brze, jednostavne i jeftine metode za otkrivanje mutacije gena gljive roda Aspergillus odgovorne za rezistenciju na azole.
"Deo istraživanja je već urađen i otkrili smo da je gen cyp51A odgovoran za pojavu rezistencije i sada je ideja da se razviju jeftine i brze metode kojima će svaka laboratorija moći da uradi ovu dijagnostiku, što je od posebnog značaja u kliničkim uslovima", pojasnila je Barać.
Dodala je da je lekarima veoma važno da u samom startu lečenja znaju da je izolovana gljiva rezistentna na azole ili da poseduje gen koji joj daje potencijal da postane rezistentna, te da primene neke druge antigljivične lekove na koje je ovaj mikroorganizam osetljiv i time omoguće pravovremenu i odgovarajuću terapiju životno ugroženim pacijentima.
Barać objašnjava da bi ova nova i brza dijagnostika povećala šanse za lečenje pacijenata obolelih od invazivnih gljivičnih infekcija, a posebno imunokompromitovanih pacijenata koji su podložniji ovim infekcijama i koje kod njih mogu dovesti do smrtnog ishoda u roku od 24 sata.
Gljiva roda Aspergillus, objašnjava sagovornica Tanjuga, jedan je od uzročnika infekcija disajnih organa i invazivnih gljivičnih infekcija koje može da dobije svaki čovek, ali je za to mnogo veća šansa kod pacijenata sa oslabljenim imunim sistemom - pacijenata sa HIV-om, hematoloških pacijenata, onih kod kojih je izvršena transplantacija organa...
Antigljivični lekovi su, podseća, veoma skupi, zbog čega projekat na kome radi ima i ekonomski benefit.
"Primenom ove brze i jeftine metode uštedeli bismo i vreme i novac, a pre svega bi dali šansu izlečenju životno ugroženih pacijenata. Nemamo vremena da ispitujemo u kliničkoj praksi na koji od lekova će pacijent, odnosno mikroorganizam koji je doveo do infekcije, da odreaguje, već je potrebno odmah primeniti pravu terapiju koja ima najveću šansu da bude uspešna", rekla je Barać.
Nauka u Srbiji nije na nivou na kom bi mogla da bude s obzirom na potencijal naših naučnika, primećuje Barać koja je i član Upravnog odbora svetskog udruženja infektologa gde je prepoznata kao jedan od novih lidera u toj oblasti. Za promociju nauke, kaže, potrebna je ogromna finansijska i moralna podrška i ističe da nauku ne treba popularizovati radi nje same, već u cilju podrške pronalaženju novih metoda za dijagnostiku i lečenje različitih bolesti...
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Zašto ne treba da radite test na antitela nakon vakcinacije protiv korone?")
.jpg "Istraživanje: Manjak vitamina D dovodi do težeg oblika kovida")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar