Privreda jenjava, a plate rastu

Nedavno se vlast pohvalila da se u Srbiji nastavlja rast zarada. Tako je prosečna januarska neto plata iznosila 63.109 (bruto 87.058) dinara, za 5,3 odsto više nego što je iznosila u januaru prethodne godine.

Pri tome, u javnom sektoru je dostigla za naše prilike više nego solidnih 72.075 dinara, oko 610 evra. Predsednik Vučić reagovao je u prepoznatljivom ličnom stilu i najavio dalje uvećanje.

Preduzetnici posrću, država galantna

Istovremeno, međutim, medijalna zarada je tek 48.000 dinara, znači polovina zaposlenih još uvek prima više nego skromnu nadoknadu. Privrednici se neprekidno žale da je uticaj korona zaraze na poslovanje svakim danom sve veći, a pojedine posledice već poprimaju karakter trajnijih poremećaja. Ističu da sve teže namiču novac za plate.

Nije, dakle, čudo što se mnogi pitaju otkud onda rast zarada? Pre nego što se odgovori na ovo pitanje, treba detaljnije pogledati statistiku plata.

Već pokazatelj da je prosečna januarska neto zarada preduzetnika i kod njih uposlenih tek 33.000 dinara, nijansu iznad minimalca, jasno pokazuje da ekonomija teško izlazi na kraj sa krizom. Sitan biznis krahira.

Novac hrli u Beograd

No, stoga država izigrava "Džeka" i podstiče javni sektor da neprekidno naduvava zarade. Tako je prosečna neto zarada "javnaša" 72.100.

Unutar ovog segmenta posebno se izdvajaju zaposleni u državnim javnim preduzećima sa, u proseku, platom od 80.400 dinara. Sa prosečnom zaradom od 78.100 dinara, minimalno zaostaju radnici u administraciji na republičkom i pokrajinskom nivou.

Posmatrano teritorijalno, više nego ikada ranije izdvaja se region Beograda, prosečne plate su 78.350 dinara. Strelovito se izdvajaju važne tačke prestonice, Vračar, Stari grad, Novi Beograd i Savski venac sa, respektivno, 101.920, 99.400, 99.750 i 92.800 dinara prosečnom neto platom.

Prosek pak u Novom Sadu ne dostiže ni 72.000 dinara, a što su gradovi manji zarade su sve niže. Dve stvari su karakteristične za plate u Srbiji. Dominantne su plate zaposlenih u javnom sektoru, a bezmalo sva najbolje plaćena radna mesta locirana su u centralnim opštinama glavnog grada.

Loši pokazatelji

Naravno da se običan čovek raduje rastu primanja. Decenijama se ovde živi krajnje skromno, povremeno i jadno, i svi jedva čekaju da dođu do nekog dinara više.

Ali, upućenom u ekonomiju države poprilično je teško shvatiti odakle novac za stalo uvećavanje. Poslovni pokazatelji srpske privrede su gori nego dvanaest meseci ranije.

Tako je pad BDP 1,1 odsto, javni dug je uvećan za 2,3 milijardi evra. Budžetski deficit je ponovo dostigao pretećih 3,7 milijardi evra, čak 7,9 odsto BDP, dok je spoljnotrgvinski deficit za srpsku ekonomiju prevelikih 4,85 milijardi. Takođe su i doznake naših gastarbajtera umanjene za 18 odsto i lane su iznosile 2,7 miljardi evra, dok su za 20 odsto umanjene i strane investicije.

U ovakvoj situaciji je važno zapitati se otkud pare za (uvećane) zarade? Odgovor je da je država bila više nego galantna kada su u pitanju budžetski korisnici. Naime, prosek ponajviše "podižu" zarade zaposlenih u nekoliko segmenata javnog sektora uglavnom lociranih u prestonici.

Vreme izbora

I dok predsednik Vučić, svakako imajući u vidu i dolazeće izbore, najavljuje dalji rast plata, iz sveta stižu vesti da je u drugim sredinama sve prisutnije shvatanje da će u krizi, kakva se dešava jednom u dva veka, biti neophodno zarade snižavati.

Tako je i Sveta stolica krajem marta obavestila pastvu da je odlučila da snizi platu kako bi sačuvala sva mesta u administraciji. Naime, praksa Vatikana je da svake dve godine početkom proleća uvećava platu, u poslednje vreme između pet i osam odsto. Ovoga puta, sredinom marta, papa Franja je obznanio da ne samo što neće biti uvećanja, već će zarade biti i umanjene. Takođe je naglašeno da rasta plata neće biti ni najmanje u dve dolazeće godine.

Progresivno umanjenje

Prvi čovek Svete stolice je pažljvo tražio postupak da umanjenje zaposlene, ipak, ne pogodi prejako. Odlučio se da bude progresivno i tako se više realizuje kod radnika se većim primanjima.

Kardinalima je plata umanjena za deset odsto, sveštenici srednjeg ranga će ubuduće dobijati za osam odsto tanju kovertu, dok će umanjenje zarada nižeg sveštenstva biti skromnije, tri odsto. Papa Franja je sasekao primanja onima koji imaju više nego dovoljno.

Čini se da bi predsednik Vučić, premijerka Brnabić i resorni ministar Mali mogli temeljnije da razmotre razloge i način kako je Sveta stolica umanjila plate. Najviše zarade u Srbiji retko kada su zarađene na tržištu, dominantno su posledica odluke vlasti da favorizuje javni sektor, posebno pojedine segmente.

Sada kada kriza postaje sve žešća, a potrošene su novčane rezerve i jednokratni prihodi od prodaje Komercijalne banke i izdavanja aerodroma pod koncesiju, moraće i plate da se smanjuju. Iz Rima je stigla vest kako nepopularno snižavanje može da se učini tako da siromašniji što manje trpe i kući donesu novac dovoljan da porodica kako-tako preživi do narednog prvog u mesecu.