Uređenje tržišta rada najverovatnije će biti glavno pitanje parlamentarnih izbora u Finskoj koji će se održati 14. aprila, a prema izveštaju državne agencije objavljenom u ponedeljak i u kome se ističu ključni izazovi u narednom periodu, nova vlada moraće da pronađe način da podigne stopu zaposlenosti na 75 odsto od svih radno sposobnih Finaca do 2023. godine i na 80 odsto nakon toga, prenosi Blumberg.
Kako se navodi, trenutna stopa je 72 odsto, što odgovara cilju koji je 2015. godine postavio sadašnji premijer Juha Sipila i koji se tada smatrao teško dostižnim.
U to vreme samo 68 odsto radno sposobnih Finaca je imalo posao, a zemlja se oporavljala od trogodišnjeg privrednog pada, drugog nakon recesije koja je počela 2008. godine.
Danas 140.000 ljudi više ima posao u odnosu na doba kad je Sipila stupao na dužnost, ali još oko 150.000 novih radnika biće neophodno da bi najsevernija članica evrozone održala svoj sistem socijalne pomoći.
"Finansiranje našeg nordijskog modela blagostanja, koji nas čini najsrećnijom zemljom sveta sa neverovatno visokim životnim standardom, zavisi o višim stopama zaposlenosti", izjavio je Aki Kangašarju, glavni ekonomista Nordijske banke i dodao da Finska mora da obezbedi da "svako ko može da radi ima posao".
Globalni privredni rast takođe je generisao zapošljavanje, ali taj trend uskoro će nestati s obzirom na usporen rast najvećih ekonomija sveta.
Kangašarju rešenje vidi u još dubljim reformama tržišta rada koje bi mogle povećati broj slobodnih radnih mesta.
Osim toga, Finci bi se mogli pripremiti i na određeno stezanje kaiša.
"Ako ne postignemo veću zaposlenost, moraćemo više da štedimo, odnosno režemo troškove u javnom sektoru, što će opet dovesti do manjih prihoda od poreza i većih troškova za nezaposlene", rekao je Kangašarju.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Sutra počinje prijava za isplatu pola minimalca za april, uskoro prva uplata")
.jpg "Udovički: Paketi pomoći privredi ekonomski neefikasni i ljudski nesolidarni")
Komentari 8
EvoOvako
Sve je super, ako je Oslo i ako nije radni dan.
Imaš na FB-u grupu Idemo u Norvešku i Norveška realnost ili neka strana grupa tipa New To Oslo, pa vidi ima li slika od vikenda i videćeš kako im je bilo.
Inače, cela Skandinavija je problematična što se tiče auto puteva.
Norveška ima auto puteva oko Osla i ka jugu - ka Geteborgu. Švedska je malo bolja - njima je zapadna obala pokrivena auto putem i oko Štokholma se grana. Finska je slabija sa auto putevima od Švedske.
Ako kreneš na sever, bez obzira što pričamo o najjrazvijenijim državama, tamo nećeš naći auto put. Već oko Hamara u Norveškoj ljudi čiste sami svoj put. Isto tako je i na severu Švedske i Finske. Čišćenje auto puteva u Skandinaviji je veoma, veoma problematično. A o lokalnim putevima da ne govorimo. Ukoliko koristiš lance na lokalnom putu i trebaš sam preći preko auto puta MORAŠ skidati lnce, pa preći tih 200 metar i onda opet staviti lance.
Danska ima mnogo mnogo bolju povezanost autoputevima, nego li ostale skandinavske države, ali nije čista poput Norveške, recimo.
Kada pričamo o norveškim selima i zabitima - znam žene koje su imale najbliže porodilište na 700 km. Ne zaklinji se baš Norvešku/Skandinaviju, jer im sever zamisliti ne možeš.
P.S. Pogledajte "Sasvim pridodno" sa Svalbarda.
EvoOvako
Sve je super, ako je Oslo i ako nije radni dan.
Imaš na FB-u grupu Idemo u Norvešku i Norveška realnost ili neka strana grupa tipa New To Oslo, pa vidi ima li slika od vikenda i videćeš kako im je bilo.
Inače, cela Skandinavija je problematična što se tiče auto puteva.
Norveška ima auto puteva oko Osla i ka jugu - ka Geteborgu. Švedska je malo bolja - njima je zapadna obala pokrivena auto putem i oko Štokholma se grana. Finska je slabija sa auto putevima od Švedske.
Ako kreneš na sever, bez obzira što pričamo o najjrazvijenijim državama, tamo nećeš naći auto put. Već oko Hamara u Norveškoj ljudi čiste sami svoj put. Isto tako je i na severu Švedske i Finske. Čišćenje auto puteva u Skandinaviji je veoma, veoma problematično. A o lokalnim putevima da ne govorimo. Ukoliko koristiš lance na lokalnom putu i trebaš sam preći preko auto puta MORAŠ skidati lnce, pa preći tih 200 metar i onda opet staviti lance.
Danska ima mnogo mnogo bolju povezanost autoputevima, nego li ostale skandinavske države, ali nije čista poput Norveške, recimo.
Kada pričamo o norveškim selima i zabitima - znam žene koje su imale najbliže porodilište na 700 km. Ne zaklinji se baš Norvešku/Skandinaviju, jer im sever zamisliti ne možeš.
P.S. Pogledajte "Sasvim pridodno" sa Svalbarda.
DjakoN
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar