Da li je rešenje za oko sedamnaest hiljada građana koji su zaduženi u švajcarcima na vidiku - nije jasnije ni nakon današnjih pregovora predstavnika Vlade, Narodne banke, osam banaka i članova udruženja korisnika kredita u švajcarskim francima.
Iako su razgovori trajali nekoliko sati, stavovi bankara i dužnika su i dalje podeljeni. Kako su za
N1 u Udruženju CHF Srbija naveli, postoje "crvene linije" preko kojih oni ne žele da pređu. A ne žele da pređu preko toga da se u "lex specialis" unese da je valutna klauzula u švajcarskim francima bila zakonita, iako na tome banke insistiraju.
Predstavnici korisnika kredita kažu da ukoliko se zakonom konstatuje da su ugovori o kreditima bili zakoniti, nema svrhe za dalje pregovore. Ipak, dodaju da se država trudi da do dogovra dođe, što ih - kako kažu - ohrabruje da se razgovori nastave u narednim danima.
Podsetimo, na stolu je, od prošle nedelje, predlog da Srbija donese "lex specialis" za rešenje problema zaduženih u švajcarskim francima, kojim bi se omogućilo konvertovanje kredita indeksiranih u švajcarskoj valuti u uobičajne kredite, vezane za evro. Takvim zakonom bi teret podnele i banke, ali i država.
Mađarska je jedna od prvih zemalja koja je problem švajcaraca rešila konverzijom, ali u domaću valutu. Nakon odluke Vrhovnog suda i stava da praksa banaka nije bila pravedna, donet je Zakon o konverziji, ali su se u toj zemlji krediti u francima prebacivali u kredite u forintama.
"Gordijev čvor" kredita u švajcarcima Hrvatska je počela da raspetljava 2013. godine kada je doneta presuda po kolektivnoj tužbi, kojom je valutna klauzula u švajcarskom franku ukinuta kao nepravična. Ipak, dve godine kasnije - 2015. je donet Zakon o konverziji, kojim je predviđeno da se krediti konvertuju u evre. To je hrvatske banke koštalo milijardu evra.
Rumunski parlament je 2016. doneo Zakon, kojim se krediti u CHF-u konvertuju u leje, a primena Zakona o konverziji, susednu Rumuniju koštala je oko 560 miliona evra. Kakvo će rešenje doneti Srbija, znaće se tek u narednim danima kada sve tri strane - država, banke i korisnici, očekuju finalizaciju teksta Predloga zakona.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Nema dogovora o kreditima u švajcarskim francima")
.jpg "Sutra počinje prijava za isplatu pola minimalca za april, uskoro prva uplata")
.jpg "Udovički: Paketi pomoći privredi ekonomski neefikasni i ljudski nesolidarni")
Komentari 12
Sofija
I pored otplate ogromnih rata i na kraju ostatka kredita koji je, preveden u EUR, bio veći nego u momentu uzimanja kredita ako bi se tada izrazio u EUR, ja sada treba kao poreski obveznik da učestvujem u smanjenju ekstra profita banke jer država hoće da deo obaveza preuzme na sebe. A odakle ta naša država izdvaja novac? Iz budžeta koji punimo mi, gradjani već jednom "odrani"!
Ovakav postupak niko normalan ne može da objasni. Možda bi bilo bolje da nas na ovaj način više ne štite.
Alexa
ALI, za time uopste nema potrebe. Banke treba da snose sav trosak jer su ubrale i sav prihod.
Ako ja, kao poreski obveznik, treba solidarno da odgovaram u gubitku, onda zelim da solidarno ucestvujem i u dobitku koji je prethodio, zar ne? To implicira da poreski obveznici imaju udela u vlasnistvu banaka i u vlasnistvu stanova kupljenih spornim kreditima. Jasno je da je to nemoguce.
Dakle, pravo kaze da banka ako stavi zvezdicu i fusnoticu ne moze krivicno da odgovara za nesto sto je u 90% slucajeva obmana (funkcionalno) nepismenog stanovnistva, ali to nije pravedno jer postoji nesrazmera u znanju izmedju banke i klijenta. Pravo i pravicnost nisu isto, medjutim i pravicnost mora da bude zastupljena u drustvu. Kod nas je to zaboravljena kategorija. Mislim, pravo se gazi i krivi kako jacem pada na pamet jer sudije nemaju m*da i/ili kicmu, a ko ce jos onda o pravicnosti da misli...
Slobodno da banke snose sav trosak konverzije u dinare, dabome. Imaju oni para i para, ne brinite se za njih.
jelena
„Gašenje četiri najveće banke u zemlji koje su bile nosioci celokupnog bankarskog sistema i okosnica privrede je bilo nepotrebno“ - smatra prof. dr Slobodan Komazec, ekonomski ekspert. „Tadašnji nosioci vlasti srušili su banke sa ogromnim kapitalom i ugledom u svetu. Dinkić ih je proglasio nelikvidnim. Njihovim guranjem u stečaj, otvoren je prostor da uđu strane banke i da zauzmu najveći deo tržišta. Za 13 godina, sve čime su raspolagale je urušeno, prodato, a kada će se završiti postupak stečaja potpuno je neizvesno
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar