Koliko plaćamo akcize na kafu – i zašto?

Kafa je, verovali ili ne, jedan od proizvoda na koje se pored poreza na dodatnu vrednost (PDV) dodatno naplaćuje i akciza.

Akcize su posebni porezi koji se naplaćuju na određene proizvode za koje se smatra da imaju negativne efekte. Na primer, potrošnja fosilnih goriva utiče na zagađenje životne sredine, pa se naplaćuju visoke akcize na benzin i dizel, a pušenje duvanskih proizvoda dovodi do većeg oboljevanja od niza bolesti. Kafa sadrži kofein, koji je povezan sa kardiovaskularnim problemima, pre svega jer sužava krvne sudove što dovodi do hipertenzije.

Starija istraživanja nisu uzimala u obzir da ponašanja koja su faktori rizika, kao što su pušenje i smanjena fizička aktivnost, jesu češće prisutna kod ljudi koji piju puno kafe. Kada su novija istraživanja uzela u obzir ovu razliku, pokazalo se da kafa nema negativnih uticaja na zdravlje, osim kod ljudi koji sporo razrađuju kofein. Prema tome, pošto kafa nije štetna, bilo bi smisleno da prestanemo da na nju plaćamo akcizu.

Akcize na kafu se plaćaju na kilogram težine, i to na:

Neprženu kafu – 90,09 rsd

Prženu kafu – 112,6 rsd

Ljuspice i opne od kafe – 123,86 rsd

Ekstrakte, esencije i koncentrate – 168,91 rsd

Ostale proizvode od kafe (esencije, ekstrakti, bezalkoholna pića na bazi kafe itd) – 337,82 rsd

Ovo možda ne deluje puno, ali ne zaboravite da je prosečna potrošnja kafe prema poslednjoj Anketi o potrošnji domaćinstva (APD) Zavoda za statistiku po domaćinstvu iznosila 9,8 kg kafe na godišnjem nivou, što znači da je u proseku svaka porodica samo za akcize na kafu platila otprilike 1.100 dinara (i još 220 dinara usled PDV-a, pošto se on obračunava kumulativno i na akcize).

Opširnije na sajtu Talas.rs.