"Zlatno doba" ne poboljšava životni standard građana Srbije

Hoće li to, međutim, građani osetiti u džepu?

Prošle godine Srbija je imala rast od 4,4, a ove godine, predviđaju i u Evropskoj uniji, zabeležiće privredni rast od 4 odsto, piše Radio slobodna Evropa.

I dok lokalni političari najavljuju "zlatno doba", ekonomisti upozoravaju da ovakva stopa rasta nije dovoljna da se poboljša životni standard.

Šta kaže Svetska banka?

Srbija može da ostvari dugoročan rast čak i od sedam odsto godišnje, smatra Svetska banka. Razume se, dodaju njeni stručnjaci, uz novi ambiciozni program reformi, koji bi joj omogućio da za deset godina udvostruči bruto društveni proizvod (BDP).

Taj stav izneli su polovinom decembra, kada su javnosti predstavili ekonomski izveštaj o Srbiji pod naslovom "Nova agenda za privredni rast Srbije".

Srbija, međutim, nikako da završi tranziciju ka tržišnoj privredi. Reforma javnih preduzeća godinama kasni. Odugovlači se i privatizacija državnih gubitaša, uprkos tome što se Beograd obavezao sporazumom sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), polovinom 2018. godine, da će taj posao obaviti.

Premijerka Ana Brnabić je pretposlednjeg dana 2019. najavila reformu najvećih javnih preduzeća.

"Ona moraju mnogo više da doprinesu našem privrednom rastu. Elektroprivrede Srbije i Srbijagas – to su preduzeća koja najviše mogu da doprinesu našem BDP-u, pa ćemo od njih i krenuti“, rekla je Brnabić za javni servis.

Predsednica Vlade Srbije je kazala da veruje u obećanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će 2025. godine prosečna plata u Srbiji biti 900 evra, a da je zemlji potreban godišnji rast od 4,5 odsto da bi se to ostvarilo. Dodala je da privreda može da raste i po stopi većoj od pet procenata.

Kakva je struktura privrede Srbije?

"Teorijski i praktično je to moguće, a da li će da se desi? Teško", skeptičan je ekonomista Ljubodrag Savić objašnjavajući to ključnim preprekama da srpska privreda dobije snažniji zamajac i bude oslonac razvoja u dugom roku.

"Struktura srpske privrede, tehnološka zaostalost, isključenost iz glavnih ekonomskih tokova – zemlja nije članica Evropske unije, prevaziđena struktura industrije u kojoj najveći doprinos daje poljoprivreda, između 15 i 20 odsto učešća u BDP-u, industrija u kojoj dominiraju radno intenzivne delatnosti, sa proizvodima niskog stepena obrade, sa angažovanjem jednostavnih tehnologija i najmanje kvalifikovanog rada – to ne mogu da budu oslonci razvoja u dugom roku koji će Srbiju da povuku snažno napred", objašnjava Savić za RSE.

Za razliku od ocene Svetske banke da bi srpska privreda, uz prave reformske zahvate, mogla rasti mnogo snažnije, pažnji javnosti je promakao jedan važan podatak iz te finansijske institucije, a ni vlast se nije potrudila da ga učini vidljivijim.

Naime, vodeća ekonomistkinja u Svetskoj banci Ekaterina Vostroknutova rekla je da će tek u 2019. Srbija dostići nivo BDP-a iz 1990. godine.

Može Srbija da ostvari i stope rasta više od 4 odsto, imajući u vidu da joj je baza vrlo niska, da kreće, dakle, sa jednog skromnog nivoa BDP-a, kaže Ljubodrag Savić.

Šta utiče na rast?

Drugi, nestabilan, izvor rasta, kaže za RSE Ljubodrag Savić, jeste poljoprivreda, koja u velikoj meri daje ton stopi rasta BDP-a u Srbiji, jer u najvećoj meri zavisi od prirodnih uslova.

Ključni problem je, kako pojašnjava ovaj ekonomista, to što Srbija u strukturi svoje privrede nema "stabilne i kvalitetne izvore rasta, nešto što ne zavisi od konjunkture, što ne zavisi od vremenskih uslova, što ne zavisi od stranih direktnih investitora“.

Spor rast Srbije i njeno zaostajanje u razvojnoj trci Ljubomir Madžar, profesor emeritus Alfa BK univerziteta u Beogradu, objašnjava u prvom redu veoma niskom stopom investicija u bruto domaćem proizvodu, oko 17-18 odsto. Iako se poslednjih godina nešto povećala, to je nedovoljno jer, kaže, države u okruženju Srbije, kao i širi krug zemalja u tranziciji, imaju stopu investicija oko 25 odsto.

Nivo i tempo privrednog rasta i razvoja opredeljuje ne samo uski ekonomski, nego i širi pravno-politički "ram za sliku". A to je već priča o institucijama, koje definišu i sprovode "pravila igre" u društvu.

Šta koči razvoj?

Osnovnu kočnicu razvoju Srbije, kako za RSE objašnjava, profesor Ljubomir Madžar prepoznaje u aktuelnoj široj političkoj slici u kojoj je, kako kaže, na delu faktički "jednopartijski sistem, partokratizovana kadrovska politika i koncentracija moći“, što sve koči brži razvoj zemlje.

"Institucije nam nisu prilagođene brzom razvoju, a neće u dogledno vreme ni biti zbog toga što je politički direktorijum zavladao zemljom i što vodi politiku prema svojim partikularnim interesima, a ne onako kako bi bio ostvaren najbrži razvoj. Dakle, politika nas koči, ona, pored ostalog, onemogućava ona institucionalna prilagođavanja koja su potrebna da bi se ubrzao rast", ocenjuje Madžar za RSE.

Uprkos projekciji rasta Srbije od 4 posto u sledećoj godini, Svetska banka, Evropska banka za obnovu i razvoj i MMF ukazali su da će usporavanje privreda evrozone, posebno Nemačke i Italije, imati negativne posledice na rast izvoza i privredni rast Srbije.

Opširnije na sajtu RSE.