Zemljotres na berzama

Prvog dana ove nedelje cene su se srozale. Nisu samo akcije gubile vrednost, padale su cene i na robnim berzama, nafti, pšenici, kukuruzu, bakru, platini, zlatu...

Kasnije su se pojedinim robama cene nešto povratile, ali pad u ponedeljak iznenađuje i dovodi u pitanje uobičajena objašnjenja tržišnih kretanja.

Džungla na asfaltu

Naime, dan ranije, u sklopu borbe za zaustavljanje korona pandemije, sve najmoćnije države najavile su pumpanje tržišta svežim novcem, gotovo besplatna kreditiranja, a radi obezbeđenja što veće likvidnosti.

Sve se čini kako bi se izbegla panika od iznenadne nedaće koja je svima opasno zapretila. Naravno, likvidnost podstiče ekonomiju, tačnije one segmente koje je neophodno održati po svaku cenu. U suprotnom, svet bi, filmskim jezikom kazano, postao "Džungla na asfaltu".

FED, američka centralna banka, je u razmaku od samo sedam dana po drugi put spustila referentnu kamatnu stopu na 0,25 odsto obezbeđujući tako više nego jeftino pozajmljivanje novca. Pri tome je izražena spremnost da se putem otkupa obveznica na tržište ubaci još 700 milijardi evra dolara.

No, ni to, prema američkim monetaristima, nije dovoljno, te je FED volja da još 1.000 milijardi dolara ubaci putem rep (kratkoročnog) tržišta dužničkih hartija od vrednosti.

Novca previše, cene padaju

Dodajmo da je i Merkelova najavila kao prvi korak ubacivanje preko 500 miliona evra na finansijsko tržište. Olabavljena monetarna politika Evropske unije biće još izraženija. Sličnim putem ide i centralna banka Japana.

Dakle, svi najmoćniji ubacuju novac i očekivalo bi se da (pre)velika količina novca dovede do poskupljena na strani ponude. Kada ono na berzama krah cena. Sve padoše naniže.

U Frankfurtu cene akcije su pale 10,4, u Parizu 10,1, u Njujorku 4,78 odsto. Suprotno praksi da cene dužničkih hartija rastu kada pada vrednost akcijama, ovoga puta su i obveznice gubile na vrednosti.

Istovremeno, manje se dobijalo i na robnim berzama, za bakar, kukuruz, platinu, paladijum, a i zlato je izgubilo 4,2 odsto vrednosti, s tim da je sutradan nešto povratilo, ali još nije premašilo ni 1.600 dolara za uncu. Podsetimo se, dva meseca ranije vredelo je preko 1.730 dolara.

Država nasuprot pojedinca

Po običaju, najviše je bure na naftnom tržištu. Još 9. marta, kada je FED prvi put spustio referentnu kamatu, i to za dva procentna poena, cena nafte se srozala.

Ranije bi pri tolikom pojeftinjenju novca, cena nafte buknula naviše i za petnaest odsto. Kao da je višegodišnja strategija najmoćnijih centralnih banaka da prekomerno ubacuju novac postala rutina, pa tržište reguje suprotno od očekivanog ponašanja.

Nije, pak, u pitanju ništa neobjašnjivo. Monetarne politike su izraz ponašanja države, pogotovo to važi za krizne situacije, a sada prolazimo kroz najveću u evropskoj istoriji.

Drugačije je sa potražnjom privatnih lica, ona je u krizi sužena na nabavku za egzistenciju najneophodnijeg i dramatično je manja nego što je uobičajeno. Tu se krije i objašnjenje zašto cene padaju mada najmoćije centralne banke gotovo neprikidno ubacuju novac na finansijsko tržište.

Dramatičan pad prometa

Pandemija je u potpunosti svela život na pasivan stil ponašanja koji zahteva tek najosnovnije potrepštine. Otuda pad tražnje svega ostalog.

Primer iz Kine, koja se pre svih drugih suočila sa globalnom pošasti, je ilustrativan. Tokom februara u Kini se dnevno prodavalo, u proseku, tek po 810 automobila, godinu dana ranije promet je premašivao 67.000 vozila. Pad je možda i izraženiji kod kupovine nameštaja, bele tehnike, pa čak i obuće i odeće.

No, vratimo se gorivu. Uvek je tržište nafte reflektovalo ono što se događalo na svetskoj političkoj sceni. Kako se cena gasa izvodi iz cene nafte, jasno je da je i cena ovog energenta oscilovala onako kako su se odvijale globalne političke prilike.

Zaboravili na putovanja

Pre mesec dana nafta je vrednovana između 49 i 54 dolara za barel. No, virusna zarada je tako reći preko noći umanjila saobraćaj bar za 15 odsto, u pojedinim regijama i znatno više.

Potom je potpuno krahirao turizam, čime je dodatno smanjena potražnja za gorivom, baš kao što je pasivan stil života sasekao privatnu upotrebu vozila, time još umanjio potražnju za gorivom. Očito da je na tržištu nafte više nego što je potrebno.

Dnevno su na svetu trošilo oko 100 miliona barela "crnog zlata", nevolje sa pandemijom umanjilo je potražnju za najmanje osam miliona i sasvim je tržišno da cena pada. Ubacivanje novca u ovom slučaju nema značaja.

Jednostavno, strah od boljke, protiv koje nema ni leka, ni vakcine, je ogroman. Svi su svesni da će se u narednom, i ne baš kratkom periodu, kretati i putovati neuporedivo manje nego do sada i nemaju potrebu za naftom. U ovakvoj krizi prioriteti su drugačiji, na gorivo još dugo malo ko će i pomišljati.