Trenutak za Evropu

Piše: Živan Lazić

Možda je Evropska unija na samom početku korona zaraze bila iznenađena i delovala je zbunjeno. Države članice su samoinicijativno povlačile poteze usmerene na zaštitu sopstvenih, često i samo sopstvenih interesa, Brisel se držao uzdržano.

No, već polovinom krize u Uniji shvataju da moraju preuzeti stvar u ruke i voditi ambiciozniju politiku, u korist ne samo svih članica, već i celog Starog kontinenta. Počinje objedinjavanje akcija pojedinačnih članova, zajednički budžet se delom prenamenjuje u borbi protiv opasne pandemije i njenih posledica uočljivih u svim segmentima društva, ponajviše u ekonomiji.

Urlika fon der Lejen, predsednica Evropske komisije, prvo je nadahnutim motivacionim govorom na perfektnom italijanskom jeziku ohrabrila stanovnike Apeninskog poluostrva žestoko pogođene smrtonosnim sojem virusa. Usledila je pomoć upravo najviše nastradalim evropskim regionima, da bi nova predsednica ubrzo ceo proces počela da vodi u smeru čvršćeg evropskog zajedništva, sa mnogo više međusobne solidarnosti nego što je bilo do pre samo tri meseca.

Novom trendu priključili su se i čelni ljudi Nemačke i Francuske, Angela Merkel i Emanuel Makron, sredinom maja lansirali su ideju o posebnom evropskom fondu, pomoću koga bi bogatije unijske države pomagale siromašnijma u naporima da što uspešnije nadvladaju posledice pandemije. Mesta ima, naravno, i za evropske države u raznim fazama postupka približavanja Uniji.

Nepovratna pomoć

Ključna novina zajedničkog nemačko-francuskog predloga je da bi deo novca siromašniji dobijali nepovratno, a ne kao do sada u vidu povoljnih kredita. Istina, "četvorka škrtih" (Holandija, Švedska, Danska, Austrija) iznela je rezervu na plan i u Brisel uputila sopstvenu verziju zajedničke pomoći, u čijoj osnovi je takođe skupni fond, ali iz koga bi se siromašnijima odobravali niskokamatni krediti. Takođe, predlažu da Unija oštrije nego do sada nadgleda kako korisnici raspolažu dobijenim novcem.

Ne želeći svađu oko načina pomoći, Urlika fon der Lajen preuzima kormilo i pred evroparlamentarcima u Strazburu izlaže program Evropske komisije, izgrađen na osnovama francusko-nemačke zamisli, uz usvajanje pojedinih predloga četvorke nezadovoljnika. Reč je o najvećem projektu od nastanka Unije, sa ciljem da se ne samo saniraju krupne posledice pandemije, već i obnova učini tako da se ujedno naglase aktivnost na ekološkom programu, digitalizaciji i zaštiti od klimatskih promena. Uporedo bi se radilo i na jačanju javne zdravstvene službe.

Cela zamisao oslanja se na novoustanovljeni zajednički fond od 750 milijardi evra iz koga bi se, delom nepovratno, delom kreditno, direktno, mimo nacionalnog budžeta, finansirale planirane aktivnosti, prvenstveno u siromašnijim članicama. Dinamična Lajenova je fond nazvala "Sledeća generacija Evrope", poručujući da ništa od novca neće biti usmereno na vraćanje starih dugova. Ideja je baš obrnuta, da se sve upotrebi na modernizaciju i poboljšanje, na budućnost.

Tako će u predstojećem sedmogođu, 2021-2027. godine, uz 1,1 odavno planiranog budžeta, što je 1,15 odsto ukupnog BDP svih članica, biti i poseban fond od 750 miliona evra zarad sanacija virusne epidemije. Novac je prvenstveno namenjen siromašnijim članicama, a puni se uplatama svih država.

Visina je primerena visini BDP, pa tako Nemačka daje gotovo 30 odsto zajedničkog budžeta, mada stanovništvo Nemačke čini tek 18,5 odsto žitelja Unije. Reč je o jednokratnoj pomoći pre svega južnim, mediteranskim državama, koje su em siromašnije, em su pretrpele teži udar virusne pošasti.

Zajednički oporavak

Izdašnost pomoći Lajenova je objasnila da krizu shvata kao nedaću koja je pogodila svaku članicu, pa je stoga moguće uspešno nadvladati upravo zajedničkom akcijom. Kako će zbog krize siromašni imati još manje finansijskih mogućnosti, neophodno je podržati ih. I novčano.

Oko 500 milijardi evra bi se dodeljivalo nepovratno, dok bi se 250 milijardi vratilo, i to u periodu od 2028. do 2058 godine. Kredit je dovoljnog grejsperioda i dovoljno dugog roka otplate. Visina kamate znaće se tek pošto se Evropska komisija, uz garanciju država članica, zaduži kod privatnih finansijera.

Uslovi su odlični, za pojedine države gotovo nezamislivo dobri. Italiji bi pripalo oko 173 milijardi evra, gotovo polovina nepovratno, Španiji 140, Poljskoj 62, dok bi Grčkoj sledilo 45 milijardi, od kojih čak 35 bez obaveze vraćanja; Hrvatska bi vratila tek jednu od deset dobijenih milijardi. Očito, u Evropskoj komisiji su krizu shvatili kao šansu za krupnu investiciju u zajedničku budućnost.

Ovo je trenutak Evrope, kratko je sažela reformsku ideju Lajenova već na samom početku mandata neformalne premijerke Unije.

Evropska ideja na proveri

No, ni ovoga puta neće proći bez problema i otpora. "Četvorka škrtih" je na inicijalni francusko-nemački predlog iznela izvesne rezerve.

Predlog Unije, mada generalno na liniji polazne ideje, uvažio je neke sugestije pristigle iz Austrije, Danske, Švedske i Holandije. Kako 1. jula Nemačka stupa na rotirajuće mesto predsedavajuće Evropske unije, biće u prilici da i sa važne pozicije snažno promoviše ideju evrozajedništva.

Novčani doprinos Berlina je velik, ne samo što daleko najviše puni zajednički budžet, već će, kada se bude vraćao novac iz fonda, na njega otpasti teret povraćaja 220 milijardi evra, mada će prethodno moći da koristi simboličnih 28 milijardi. Time se jasno odredio za evrozajedništvo i solidarnost.

Sada je prilika da se i drugi izjasne.