Dolarski krediti osiromašili Srbiju

Nedavna emisija 1,2 milijardi dolara obveznica države Srbije uz kamatu od 2,25 odsto dočekana je u ovdašnjoj javnosti kao uspeh kakav odavno nije postignut.

Zaista, čak i u vreme kada centralne banke SAD i Evropske unije besomučno pumpaju novac na tržište i mnoge zemlje prodaju svoje hartije od vrednosti uz kamatu od 0,5 odsto i niže, nije lako državi u nevoljama i sa istorijski lošim ugledom kod finansijera pozajmiti veliku svotu na deset godina po više nego prihvatljivoj ceni zaduženja. Podsetimo se, pre samo šest meseci, kada je korona već uzela maha i kod nas, prethodnom emisijom evroobveznica pozajmili smo dve milijarde evra na sedam godina uz kamatu od 3,6 odsto.

Strogo određena namena

Godi i da je preko dve stotine zainteresovanih investicionih fondova bilo spremno da Srbiji posudi i šest puta veću svotu. Ipak, čini se da je euforija kakva je ponedeljak viđena u Skupštini Srbije neodmerena, umnogome zasnovana na maglovitoj predstavi narodnih poslanika o prirodi poslednje ovdašnje emisije evroobveznica kojom država na globanom tržištu pozajmljuje novac.

Novac je država pozajmila na osnovu investitorima predočenog plana upotrebe posuđene svote. U planu piše da će Srbija 900 miliona utrošiti za otkup preostalog duga emisije iz 2011. godine, čiji rok ističe 28. septembra naredne sezone. Tek 300 miliona će moći da se utroši kroz budžet, najviše na borbu protiv kovid 19.

Istovremeno, mada je pozajmila dolare, Srbija je "hedžovala" kredit, što će reći da će se pozajmica "transformisati" u istovremeno ugovoreni evrokredit. Tako će u narednih deset sezona Srbija biti obavezna da vrati 1,016 milijardi evra (1,2 milijarde dolara po kursu na dan sklapanja ugovora) uz kamatu od samo 1,066 odsto na godišnjem nivou.

Gorko iskustvo

Za Srbiju je ekonomski najlogičnije da inostrane kredite uzima u onoj valuti u kojoj se najviše realizuje ovdašnji izvoz. Kako bezmalo 70 odsto ukupnog srpskog izvoza otpada na EU i još oko 20 odsto na zemlje u kojima je evro glavna devizna valuta, prirodno je da se zadužuje u evrounijskom novcu.

Drugačija strategija državnog zaduživanja je kockanje na međuvalutne odnose, pre svega između dolara i evra. Naravno da svaka država na svetu vodi računa o odnosima glavnih svetskih valuta, Srbija, pošto naftu i gas plaća dolarima, i dodatno mora da pazi na ovu relaciju.

Iskustvo dugo gotovo deceniju nam govori koliko moramo biti oprezni. Kada je krajem 2008. buknula svetska kriza prestala je i privatizacija društvenih preduzeća. Time je presahao i jedan izvor budžetskih prihoda. Radi nadoknade, prvo su uzimani evrokrediti, no bilo je sve teže doći do novog zajma.

Vlada  Mirka Cvetkovića je svakim danom gubila poverenje stranih investitora. Čini se da je bivši predsednik Boris Tadić insistirao, na kraju i presudio, da se septembra 2011. godine, pola godina pre redovnih parlamentarnih izbora, Srbija zaduži za dve milijarde dolara emitovanjem obveznica u američkoj valuti.

Zamka jeftinog dolara

U to vreme dolar je bio jeftin (evro je vredeo 1,41, dok je ovih dana 1,13 dolara), pa su i kamate bile visoke. Mada je bilo upozorenja da dolazi do promene politike američke centralne banke FED, Srbija je na deset godina posudila dve milijarde dolara uz 7,5 odsto godišnje kamate.

Još je gore što su i potonje vlade nastavile sa dolarskim kreditima. Tako je tim Ivice Dačića, u kome je ministar za finansije prvo bio Mlađen Dinkić a potom i Lazar Krstić, prvo posudio 550 miliona dolara na pet godna uz 5,45 odsto prinosa, potom 1.500 na sedam godina uz kamatu od 5,15 odsto. Usledila je milijarda dolara petogodišnjeg kredita uz 6,12 odsto kamate.

Sve vreme današnji predsednik Aleksandar Vučić je bio "prvi potpredsednik vlade". Potom je maja 2014. započeo Vučićev prvi premijerski mandat, a krajem iste godine (ministar za finansije Dušan Vujović) Srbija zajmi 750 miliona na deset godina uz kamatu od 5,5 odsto.

Koliko košta 900 miliona dolara

Svaki od ovih kredita je papreno koštao Srbiju koja tih godina gotovo da nije beležila rast bruto nacionanog dohotka, ali je uredno vraćala kamate na šta se godišnje izdvajalo o preko 1,25 milijardi dolara, što je činilo 3,5 odso ukupnog BDP. Po stopi BDP izdvajanja za otplatu kamata bili smo ravni večno prezaduženoj Italiji, u celoj Evropi samo je Grčka bila gora.

Državni čelnici uporno izbegavaju da se i spomene ovaj totalni strtateški promašaj, a koliko nas je ukupno koštala manija dolarskih kredita valjda samo Bog zna.

Što se tiče vraćanja 900 miliona dolara kredita koji otplaćujemo novim, evroiziranim zajmom, oni su septembra 2011. godine vredeli 647 miliona evra. Sada ih otkupljujemo za 762 miliona evra, pri čemu smo za devet sezona korišćenja ove svote novca na kamate platili oko 605 milion dolara.

Aranžmani od kojih su država Srbija i svi njeni građani pretrpeli tešku štetu i spali na prosjački štap.