Fejsbuk na sudu

Piše: Živan Lazić

Izgleda da će se, samo pola godine nakon što je u Kongresu SAD bio pod unakrsnim pitanjima upravo zbog sumnje zloupotrebe monopolske pozicije Fejsbuka, kompanije na čijem je čelu i čiji je većinski suvlasnik, Mark Zakenberg ponovo naći na propitivanju. Ovoga puta, međutim, u sudnici. Reč je o dvema odvojenim tužbama, mada je u obe sadržaj bezmalo isti.

Manje inovacija

Vodeća kompanija u digitalnom svetu se optužuje da je stekla monopolsku poziciju koju zlopotrebljava da suzbije ili kupi (potencijalne) takmace pre nego što je ozbiljnije sustignu. Na šteti su, kako ističe Jan Koner iz FCC, krajnji korisnici pošto imaju sve suženiji izbor, ali i tehnološke kompanije zbog manje narudžbi usled izostanka konkurencije i iz nje proisteklih inovacija.

Mada je vest o tužbi prohujala Silikonskom dolinom, ne bi se moglo reći da je neočekivana. Još pre godinu i po dana Leticija Džejms, državna tužiteljka Njujorka, upoznala je javnost da predvodi grupu javnih tužilaca američkih država u istrazi o zloupotrebi monopolske pozicije od strane Fejsbuka.

Dve aktuelne, odvojene, tužbe samo konkretizuju i pravno realizuju ono što je ranije više puta najavljivano, a povodom čega su, u sklopu šire kampanje protiv monopola, preduzimane i određene predradnje, kao što je letošnje saslušanje u Kongresu čelnika četiri liderske kompanije. Uostalom, i Gugl je tužen za monopolsko ponašanje, istina u dosta uskom segmentu delatnosti, a sve je više i javnih kritika Amazona.

Dve sporne akvizicije

Glavni predmet tužbe FCC je kupovina društvenih mreža Instagram i Vocap. Prvu je Fejsbuk kupio 2012. godine za samo 715 miliona, drugu dve sezone kasnije za, u to vreme izgledalo je previsokih, 22 milijarde dolara.

Danas je Instagram glavni generator prihoda, posebno rasta i razvoja kompanije. Godine 2019. samo preko ove mreže Fejsbuk je prihodovao 20 milijardi dolara, 28 odsto celokupnih prihoda. Procenjuje se da je tekuće sezone, Instagram već doneo 28,2 milijarde dolara, čak 37 odsto ukupnog Fejsbukovog priliva.

Vocap, koji je u osnovi društvena mreža za četovanje, tek bi trebalo da donosi prihod. Odlično se uklapa u način funkcionisanja pametnih telefona i preko njega će se ubuduće obavljati mnoge e-kupovine i e-usluge. Fejsbuk je proteklih godina mnogo ulagao u aplikacije i osmišljavao ih je tako da tehnološki što više integriše Vocap sa matičnom kompanijom. Kao da je slutio tužbe za zloupotrebu monopola, činio je sve da bude što teže eventualno razdvajanje kompanije.

Inače, obe akvizicije su po broju korisnika u nekoliko izrazito mnogoljudnim državama znatno premašile matičnu firmu. Tako je u Indiji broj korisnika Vocapa za 100 miliona veći od Fejsbukovih, dok u Japanu caruje Instagram. Takođe, čak 72 osto korisnika Instagrama u SAD su mladi, pa je reč o kompaniji i za privlačenje nove publike. A što je više publike, pogotovo onih koji će naredne decenije provoditi uz omiljene platform i e-usluge, to je tim bolja pozicija Fejsbuka u polju oglašavanja.

Naravno, sve više prihoda, sve više profita.

Nikad okončana prodaja

Međutim, iz ugla FCC, regulatora tela za nadzor konkurencije, Fejsbuk je već akvizovao više od 20 većih kompanija, a broj onih manjih, za koje nije bilo obavezno tražiti dopuštenje, nije ni poznat. Bilo je suviše jasno da kupovinom svakog iole ozbiljnijeg rivala Fejsbuk ruinira princip stalne i slobodne konkurencije.

Stoga je i FCC, istina tek pošto su javni tužioci država sami preduzeli uporednu istragu o ponašanju najjače kompanije, tužio Fejsbuk, sa zahtevom da se monopol razbije odvajanjem dve najvažnije akvizicije tuženog. Bio bi to žestok udar po carstvo mladog Zakenberga.

U Fejsbuku nisu iznenađeni. Podsetili su da su za obe sporne akvizicije odobrenje dobili upravo od Federalne trgovačke komore, pa tužbu, osam i po godina nakon kupoprodaje, procenjuju kao (loš) signal celokupnoj poslovnoj zajednici da jednom obavljena trgovina, zapravo, nikada nije okončana.

Takav pristup umnogome blokira preduzetničku inicijativnost, podsećaju u kompaniji. Kao dodatni argument da nije dobro razdvajati kompaniju, u Fejsbuku ističu da bi previše česta intervencija države mogla da dovede do situacije da liderstvo u IT-tehnologijama izmakne američkim kompanijama, odnosno da ga preuzmu konkurenti iz Kine.

Tri slučaja

Sledi sudski proces, po mnogima biće dug i neće biti jednostavno kako da se razbije Fejsbuk, povrati konkurencija unutar branše, a da pri tome lider ne bude previše oštećen. Težak i pitanje koliko izvodiv zadatak, ostaje da se vidi.

Do sada samo u tri slučaja država SAD je tako drastično intervenisala radi zaštite konkurentnosti. Početkom 20. veka kada je vodeći naftni gigant Standard oil razbila po teritorijalnom principu, dok je 1984. godine razbijen telekomunikacioni div AT&T.

Na prelazu u 21. vek država je reagovala na monopol Majkrsofta, ali ga nije razbila, već je Bil Gejts morao drugim kompanijama da omogući veća prava pri korišćenu Majksoftove platforme. Legendarna firma je potpala i pod znatno stroži nadzor državnog regulatora. Smatra se da je upravo oštriji pristup prema zloupotrebi monola od strane Majkrsofta u velikoj meri omogućio da se ubrzo Gugl vine jako visoko.

Oblikovanje mišljenja

No, sada je i vlasnik najomiljenijeg pretraživača pod okom regulatora, dok se Amazonu prigovara da od kompanija koje pušta na sopstvenu platformu zahteva da ne osmišljavaju nove aplikacije rivalitetne Amazonovim. Takav stav je u javnosti okarakterisan kao zloupotreba monopola i ne bi bilo iznenađenje da se i firma sa tržišnom kapitalizacijom većom od 2.000 milijardi dolara nađe pred sudskom porotom.

U svim slučajevima ukazuje se samo na sporno ponašanje najvećih kompanija vezano za poslovanje u digitalnoj ekonomiji. No, kako je, praktično, ceo svet korisnik usluga najvećih, njihovo ponašanje umnogome utiče na percepciju starnosti svih nas, način našeg mišljenja i formiranje stavova.

Aktuelne tužbe, za sada, ne otvaraju pitanje koliko zloupotreba monopola šteti i preko ovakvog uticaja vodećih kompanija.