Jedan bitkoin trenutno vredi više od 37.000 dolara, i to sve na osnovu ponude i potražnje. U svetu, međutim, i dalje nema saglasnosti o kriptovalutama. Dok neke države žure u tu finansijsku budućnost, druge su zabranile bilo kakve transakcije virtuelnim valutama.
Srbija je odabrala srednji put. Zakon o digitalnoj imovini, koji je usvojen u decembru, a važiće od juna, nastoji da se ta oblast uredi, uvede predvidljivost i zaštite privreda i građani.
Građani Srbije, izgleda, ne zaostaju u interesovanju za kriptovalute. Prema procenama jedne od malobrojnih kriptomenjačnica koje posluju u Srbiji, između jedan i dva odsto stanovnika imalo je ili ima neku virtuelnu novčanicu ili se bavi takozvanim rudarenjem.
I taj podatak treba uzeti sa rezervom jer se deo transakcija odvija mimo regularnih finansijskih kanala i direktno između korisnika.
"Postoji neki dugoročni trend rasta interesovanja sa kratkotrajnim padovima interesovanja onda kada i cena malo krizira. Takođe, ono što je velika razlika što je celo tržište dosta sazrelo u međuvremenu u smislu razvoja infrastrukture i toga da u mnogim zemljama, pa sada i kod nas, postoji regulativa, odnosno da to više nije nešto što bismo rekli siva zona", objašnjava osnivač i suvlasnik onlajn servisa za otkup i prodaju bitkoina ECD Aleksandar Matanović.
Narodna banka Srbije poziva građane na oprez u trgovini virtuelnim valutama da ne bi ostali bez uloženog, jer iza virtuelnih valuta ne stoje centralne banke i Vlade. Takođe, ni Zakon o digitalnoj imovini ne promoviše upotrebu virtuelnih valuta.
"Suština zakona je zapravo u podsticanju tržišta investicionih tokena koji predstavljaju neku vrstu kvazifinansijskih instrumenata i koji omogućavaju malim i srednjim privrednim subjektima, kompanijama koje imaju inovativne ideje u ovoj oblasti da se finansiraju na jedan olakšani način", kaže Dejan Dević iz NBS.
Sve se plaća u dinarima
Virtuelne valute su i dalje pre svega investicija. Kod nas, pa i u svetu nema mnogo mesta na kojima se može platiti usluga ili kupiti proizvod virtuelnim novcem. I novi Zakon o digitalnoj imovini potvrđuje da su sva plaćanja u dinarima.
"Trgovci i dalje neće moći da primaju bitkoine i da raspolažu njima. U maloprodaji se očekuje da će između trgovaca i kupaca koji raspolažu virtuelnim valutama da nastupaju takozvani specijalizovani pružaoci usluga u vezi sa virtuelnim valutama koji će imati licencu NBS, kapital od 50.000 evra i koji će, zapravo, omogućiti trgovcu koji će ih angažovati da isključivo dinare dobija u takvoj transakciji na svoj račun", napominje Dević.
Do početka primene Zakona o digitalnoj imovini doneće se podzakonski akti i uputstva. Prema usvojenom rešenju, sama kupovina kriptovalute se neće oporezivati, ali će se svaka transakcija u kojoj se ostvari kapitalna dobit oporezovati sa 15 odsto, a porez će morati da plate i oni koji se bave "rudarenjem".
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Novi zakon na snazi od juna: Da li će se oporezivati trgovina kriptovalutama")
.jpg "Sutra počinje prijava za isplatu pola minimalca za april, uskoro prva uplata")
.jpg "Udovički: Paketi pomoći privredi ekonomski neefikasni i ljudski nesolidarni")
Komentari 6
Capital Gains
cluffas
Nisam citao zakon ali postoji mogucnost da ako izgubis i da onda platis porez - jer i to je razlika u ceni.
Racuna se tako sto su sa jedne strane nabavna vrednost bitcoina a sa druge strane je rast ili pad vrednosti valute. Razlika u vrednosti - troskovi = kapitalna dobit
Pretpostavljač
Ako je bitkoin bio na početku godine 8000evra a na kraju ostane ovako 32000 onda država hoće da naplati 15% od razlike tj. 15% od 24000evra. To nije mala para tj 3600evra. To je kapitalna dobit.
Ako bitkoin padne manje od uloženog onda nikom ništa tj šteta je samo moja.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar