Drastičan pad prodaje novih vozila, u Srbiji porasla tražnja za polovnjacima

Piše: Živan Lazić

Statistika potvrđuje da ljudi sve manje putuju, a turističke posete prošle godine umanjene su čak za dve trećine. Ako se izuzmu prva dva meseca, dok se epidemija iz Kine nije proširila na ostatak sveta, pad turističkih tura dostiže i 80 odsto.

Istovremeno se shvata da virus neće tek tako nestati već će, poput izazivača gripa, biti stalan "saputnik" ljudi. Naravno, umnogome će uticati na takozvanu "novu normalnost", odnosno na način i stil života u bliskoj budućnosti. Zapravo, već se ispoljavaju drugačija ponašanja, onakva kakva se predviđaju u dolazećem vremenu.

Drastično proređena putovanja su možda i najvidljiva promena u svakodnevici. I to kako turističkih, tako i poslovnih, pa i onih svakodnevnih "sitnih ruta". Snažno umanjenje tržišta automobila potvrđuje da ljudi ni na srednji rok ne računaju na povratak onolikim putovanjima koliko ih je bilo do pre samo godinu dana.

Drastičan pad prodaje

Tokom januara pad prodaje novih vozila na evropskom tržištu u odnosu na isti mesec lane je 25,7 odsto. Kupljeno je oko 852.000, odnosno 305.000 manje nego prethodnog januara.

U zemljama žešće pogođenim pandemijom, pad je i veći. Tako je u Španiji prodato za 51,2, u Velikoj Britaniji 39,1, a Nemačkoj 31,2  odsto manje novih automobila. Koliko je umanjenje snažno pokazuje poređenje sa kriznom 2009. godinom, kada je takođe zabeležen nagli pad u kupoprodaji vozila. Tada je u celoj Eropskoj uniji umanjenje iznosilo 12,8 odsto, dok je sa 18,7 odsto manje potražnje rekorder opet bila Španija.

Svi vodeći proizvođači su redukovali prodaju, Folksvagen i Stelantis 28,1, Reno 22,3 odsto. Prema očekivanju, nešto je manji pad u prodaji luksuznih autmoobila, pa je produkcija BMV umanjena za 16,8, a Drajmlera za 13,9 odsto. Tek za nijansu je manji pad na tržištu polovnih vozila.

Ipak, ima izuzetaka; to su hibridna i električna vozila. Prošle godine njihova prodaja je uvećana za čak 137 odsto, mnogo više od 35 odsto prethodne ili 33 odsto dve godine ranije. Iznenađenje je da je u Evropskoj uniji lane prodato hibridnih ili električnih autombila tek za 10.000 manje nego "dizelaša", dok je EU postala drugo tržište, iza Kine, po broju vozila na nov pogon.

Novi prioriteti

Na srpskom tržištu je takođe došlo do naglog pada. Godine 2019. je prodato 34.202 novih četvorotočkaša, lane tek 26.155. Naročito je bio slab uvoz novih vozila, samo 7.900 naspram 15.182 prethodne godine.

Za razliku od Evropljana, ovdašnji žitelji nisu potrčali za električnim ili hibridnim vozilima. Dok je pretprošle godine kupljeno 442 nova vozila ovog tipa, lane je nabavljeno samo 251.

Nije teško naći razloge naglog sažimanja tržišta automobila. U borbi sa pandemijom ljudi su izmenili prioritete, svakodnevica nam se bitno promenila. Putovanja su gotovo iščezla, mobilnost je više nego prepolovljena. Time je i potreba za automobilom drastično redukovana.

Tu je i povećana nesigurnost u pogledu očuvanja zaposlenja, pa je onda logično da se ljudi ređe i teže odlučuju na relativno veći izdatak poput kupovine kola.

Uteha u polovnjacima

Međutim, građani Srbije su i u aktuenoj nevolji našli utehu. Reč je o polovnim automobilima. Inače dominantan način nabavke vozila u Srbiji, kupovina polovnjaka je tokom pandemije ne samo očuvana, već je još i intezivirana.

Lane je kupljeno 155.868 polovnjaka, hiljadu više nego 2019. Na ovom segmentu tržišta registrovano je i uvećanje prodaje hibridnih ili električnih vozila, sa 198 na čak 642.

Osim pada prodaje novih vozila, na silazan trend upozorava i ukupna vrednost u Srbiju uvezenih vozila. Dok je godine 2019. na uvoz autombila potrošeno 327, lane je izdvajanje dostiglo tek 214 miliona evra.

Uticaj pandemije ne može da se prikrije, suviše je snažan. Istovremeno, produžava se i na tekuću sezonu.