Dok Srbija pokušava da krizu uzročenu pandemijom savlada uvećanjem zarada i podsticanjem potrošnje, iz sveta stižu poruke da bi, ipak, trebalo da se smanje makar najviša primanja.
Vodeći svetski proizvođač IT potrošačke eletronike je sa netom dobiti 57,1 milijardi dolara lane po prvi zauzeo prvo mesto na svetskoj listi najprofitabilnijih kompanija i time posle dve decenije sa trona skinuo Saudi Aramko, najvećeg naftnog giganta.
Najnoviji zastoj u prometu 193 kilometara dugim kanalom između Mediterana i Crvenog mora još jednom pokazuje potrebu za alternativnim rutama između Dalekog istoka i Evrope.
Više javno tužilaštvo u Novom Sadu zatražilo od Privrednog suda dokumentaciju o stečaju ATP "Vojvodina", dok se Republičko javno pravobranilaštvo žalilo Apelacionom privrednom sudu, takođe nezadovoljno vođenjem stečajnog postupka.
Mada u Novom Sadu nikada nije građeno ni blizu koliko proteklih godina, malo je originalnih i atraktivnih zdanja, pa je za tradicionalnu izložbu "Arhitektura inventura" u Ljubljani jedva odabrano tek osam ovdašnjih vrednijih ostvarenja.
Poučena iskustvom pandemije, Evropa odustaje od strategije uvoza baterija, pa se na Starom kontinentu trenutno planira ili počinje graditi čak 15 fabrika za proizvodnju najvažnijeg elementa u električnim automobilima.
Američke kompanije su previše zavisne od jeftinog pristupa novcu i veliko je pitanje hoće li i ulivanje do sada nezabeležene svote dolara podstaći ekonomiju najmoćnije države na svetu.
Mada već nekoliko godina uredno plaćamo kamate i servisiramo pristigle rate, otplata dugova lako može da zastane ako budžetski deficit kontinuirano bude velik ili ako kamate na finansijskom tržištu počnu da rastu.
Teško da će u Srbiji biti veći broj spremnih i sposobnih da za odlazak "brzim vozom" iz Novog Sada u Beograd ili obrnuto izdvoje 1.000 dinara, gotovo trostruko više nego što je današnja cena. A bez putnika nijedna pruga nema ne samo finansijskog opravdanja, već ni smisla.
Još pre osam godina izdvajanje za zdravstvo je sa 12,2 umanjeno na 10,2 odsto bruto zarade zaposlenog, pa ne čudi da se na snimak magnetnom rezonancom čeka 80, a na zamenu kolena čak 580 dana.
Mada su brz pronalazak vakcine i načelno prihvatanje inicijative Kovaks o njenom ravnomernom distribuiranju podgrejavali nadu da će se pandemija zaustaviti zajedničkom globalnom akcijom, pokazalo se da moćne države prvenstveno gledaju sopstveni interes, dok ih ostali zanimaju samo kao večni kupci medikamenata.
Kada je nedavno agencija Blumberg objavila da je u proteklih godinu dana u međunarodnim plaćanjima evro bio više korišćen od dolara, mnogi su pomislili da dolazi kraj globalnoj dominaciji američke valute. Ipak, nije baš tako lako potisnuti monetu koja već bezmalo čitav vek caruje svetskim finansijskim tržištima.
Posle pandemijskog šoka, evroinvestitorima pažnja će biti više usmerena na tržišta bliža Evropskoj uniji, i to ona gde je radna snaga digitalno obrazovana. To bi moglo da odgovara Srbiji. Međutim, možda su ulagačima još i važniji pravna uređenost i makroekonomska stabilnost države u čiju privredu investiraju.
Mada je prošlonedeljni osvetnički revolt malih ulagača neposredno nišanio hedž fondove, ispostavilo se da je masovna akcija itekako protresla Berzu na Vol Stritu i razotkrila prikirvene tehnike kojima država pomaže i podstiče sve ubrzanije uvećanje bogatstva najmoćnijih.
Institucionalni investitori su učinili mnogo toga da vrednost akcije trgovačkog lanca za prodaju video-igara GameStop ide naniže pa su i ulagali saglasno očekivanom trendu. Međutim, demokratizacija kupovine na berzama je omogućila da oko tri miliona sitnih ulagača ubrzanom aktivnošću dvadesetostruko uveća vrednost akcija. Tako su profesionalni ulagači izgubili znatan novac, a jedan hedž fond je umesto zarade zabeležio gubitak od 13 milijardi dolara i otišao u bankrot.
Nakon Drugog pa sve do okončanja Hladnog rata, ceo globus je neprekidno strahovao od mogućnosti novog sukoba, pre svega nuklearnim oružjem. Globalna politička scena usmerila se na sprečavanje potencijalno katastrofalnog rata pa već 75 godina nema velikih sukoba svetskih razmera.
Pre deset meseci, godinu i po dana nakon što je utvrdila da su pojedine evropske države nedopušteno subvencionisale "Erbas", Svetska trgovinska organizacija je odredila visinu štete i način kompenzacije. Dopustila je Sjedinjenim Američkim Državama da štetu naplati uvećanjem carina.
Dobro je da je farmaceutska industrija relativno brzo došla do vakcina protiv korona virusa. Međutim, zebnja dolazi sa uviđanjem da je u trci za novim medikamentom zdravlje ljudi bilo motivacija možda i manje nego što je novac koji će se namaći u kasi one kompanije koja je inovaciju svetskoj javnosti prva uspela da nametne kao spasonosnu.
Mada se Evropska unija upinje svom snagom da oporezuje najjače globalne kompanije poput Epla, Gugla ili Amazona, oni i dalje ne pune budžete država sa Starog kontinenta. Posle izbora u SAD, postavlja se pitanje koliko su realna očekivanja da će Bajdenova administracija biti sklonija tome da se dogovara kako da najmoćniji budu primorani da plate pravičnu obavezu.
Ovih dana cela Evropa je u poslednji tren izbegla strujni kolaps, kada je, usled prekomerne potrošnje u pojedinim regionima, frekvencija struje naglo pala. Istraga o jedva izbegnutoj havariji još nije završena, ali ne bi bilo iznenađenje ako se pokaže da je razlog rudarenje bitkoina, koje je poslednjih meseci podstaknuto jačanjem najpoznatije kriptovalute za 600 odsto tokom samo tri meseca.
Dok je više od osam i po miliona Amerikanaca već vakcinisano, do Nove godine je tek nekoliko stotina hiljada svih građana Evropske unije primilo vakcinu protiv kovida. Razlozi za usporeniju aktivnost na ovom planu su uglavnom politički.
Mada predstavnici vlasti uporno govore o rastu BDP i uvećanju plata, u trgovačkim ulicama Novog Sada poslednjih meseci se ubrzano otvaraju prodavnice polovne obuće i odeće, pouzdani pokazatelji niskog standarda i siromaštva.
Početak trgovine vodom na finansijskim berzama pojedini stručnjaci smatraju načinom racionalnije potrošnje osnovnog resursa, dok javnost zazire od mogućnosti da bogati kupe sva globalna vodoizvorišta.
U godini koja je protekla pandemija je oblikovala sve segmente života, svuda u svetu. Međutim, izgleda da je Srbija i ovoga puta izuzetak; država je kod nas strah uzročen virusom iskoristila da kreira ambijent u kojoj je glavni akter, posebno u ekonomiji, tamo gde bi trebalo da bude minimalno prisutna.
Mada je smena dve godine u Novom Sadu počela masovnije da se obeležava tek tridesetih godina prošlog veka, doček je bio bučan, veseo i začinjen velikim količinama pića.
Pet godina nakon Pariskog sporazuma, rast temperature Zemlje jeste usporen, ali je potrebno da se brže smanjuje emisija ugljendioksida u atmosferi i tako dodatno ograniči globalno utopljavanje.
Godinama se kompaniji Marka Zakenberga prigovora da tržišnom snagom, ogromnom količinom podataka i novcem uništava konkurenciju da bi je tek pre desetak dana američka Federalna trgovačka komora (FCC) tužila za zloupotrebu monopola. Istovremeno, tužbu protiv Fejsbuka za isto monopolsko ponašanje podnelo je i 48 američkih država.
