Izbori u Hrvatskoj su gotovi, kampanju su obeležile izjave odevene u nacionalističko ruho, a književnik Ante Tomić u intervjuu za 021.rs govori o (ne)razumevanju ustava na Balkanu, odnosima Hrvatske i Srbije, kao i o nacionalizmima koji su "spojeni po osudi".
Hrvatski političari su se tokom kampanje više bavili srpskim kolegama i Srbijom nego pitanjima koja su od suštinskog značaja za ljude u Hrvatskoj. Desnica je postala ciljna grupa oko koje su se lomila koplja, te je doskorašnji levičar Milanović odlučio da je pametnije otkriti da mu je "djed bio ustaša". U isto to vreme, na drugom kraju sveta, film "Ustav Republike Hrvatske", koji govori o ljudima iscrpljenim od mržnje, osvojio je prvo mesto na 40. Međunarodnom festivalu filma u Montrealu. Za Tomića, koji je scenario pisao zajedno sa rediteljem Rajkom Grlićem, ustav, umesto da bude izvor prava, postao je prepreka u njihovom ostvarivanju za društvene manjine.
Tomić: Ustav je sjajno napisan skup divnih pravila po kojima smo svi mi bolji, plemenitiji, iskreniji ljudi, nego što to zaista jesmo. Čini mi se kao da u nekoj paralelnoj stvarnosti postoje zapravo ljudi koji smo mi i koji žive po tom ustavu. Oni žive puno boljim životima nego stvarni mi i to je donekle bio izazov pisanja ovog scenarija.
021: Ustav bi mogle da menjaju generacije koje dolaze, ipak vi ste izgubili nadu da će se oni razlikovati od svojih očeva ili deda. Jesu li takva shvatanja proizvod svakodnevnih dnevno-političkih podmetačina poput nemušto napisanog "Klat' ćemo Hrvate" u Osijeku pa do toga da se na vas prosipa kanta izmeta?
Tomić: Takva socijalno neprihvatljiva ponašanja se ne sankcionišu. Ona se potiču, što je problem. Ne vidim da mržnja i nasilje nailaze na neku širu osudu države i društva. Sa druge strane, još problematičnije je kada ono što mi uzimamo za društveno neprihvatljivo postane prihvatljivo i opravdano.Mi smo imali neka naivna nadanja da svet postaje bolji i bili smo u krivu.Verovali smo u marksističke utopije, u bezkonfliktno društvo u kojem će ljudi postati bolji jedni prema drugima, u kojem će se više davati za zajednicu. Bojim se da taj sistem, koji smo imali do devedesetih, nije ozbiljno zaživeo, nije dobio pravu šansu. Jednostavno, pohlepa i sebičnost su uništile sve.
021: Donekle je ta pohlepa proizvela silne nacionalizme na Balkanu. Imamo ponovno zaoštravanja odnosa između Srbije i Hrvatske. Da li je rat zaista gotov ili se nalazimo samo u periodu privremenog primirja?
Tomić: Ja zaista ne znam odakle sve to dolazi. Negde mi se čini da je to potpuno izmišljeno. Hrvatska i Srbija već 25 godina nisu u zajedničkoj državi, srpska manjina u Hrvatskoj je gotovo beznačajna, ona je desetkovana, nema ni ekonomske ni političke moći. Živimo potpuno nezavisno jedni od drugih i potpuno mi je neshvatljivo da smo jedni drugima i dalje neprijatelji. Verujem da se na tome i danas insistira, jer političari ne znaju svoj pravi posao. Oni ne vode državu, u Srbiji se bave nekakvim Hrvatima, a u Hrvatskoj Srbima, umesto da se bave zaista ozbiljnim stvarima, kojih ima na pretek. Zbilja upropaštavaju svima nama živote. Umesto da ih unapređuju kroz bolje školstvo, zdravstvo, oni pričaju o Srbima i Hrvatima. Krajnje besmisleno. Mislim da Srbi zapravo ne postoje, nego su ih izmislili Hrvati da ne bi morali ništa raditi.
021: Pritom ti nacionalizmi ne žive jedan bez drugog i zapravo sarađuju. Zlatko Hasanbegović finansirao je knjigu istoričara koji se zalaže za rehabilitaciju četničkog vođe, a istovremeno odbija Igora Mandića, Vedranu Rudan i Šerbedžiju...
Tomić: Tako je,hrvatski i srpski nacionalizmi su spojeni po osudi. Oni su naprosto vitalno važni jedni drugima. Prekrasno dobro se slažu i još bolje sarađuju.
021:Iza tih dilova i saradnji, stoji narod koji je zaista zavađen. Vi imate stav da su narodi na Balkanu ništa više do "psi Evrope", kako ste naveli u vašoj kolumni. Šta ostaje tim narodima, osim da se bore za kosku koju im bace vlasnici?
Tomić:Mi zaista nemamo nikakvu dostojanstveniju ulogu od te. Mi smo brana za taj zapadni svet i to je sve. Tu smo da gledamo prevedene RTL-ove franšizne programe i kupujemo nekakvi Ariel lošijeg kvaliteta. Doživljavamo se važnima i ozbiljnima, a zapravo smo potpuno beznačajni. U jednom trenutku smo bili ozbiljnija politička sila, to je razdoblje socijalističke Jugoslavije. Danas smo u situacije da se tog razdoblja odričemo, a ta Jugoslavije i taj predsednik su zaista bili važni i Moskvi, Vašingtoni, Berlinu i Parizu. Kada pogledate kako je britanska kraljica dočekivala jugoslovenskog predsednika moramo se složiti da više nismo ni blizu toj slavi.
021:Deluje kao da je potrebna promena u mentalitetu društva. Šta je potrebno da bi se to dogodilo?
Tomić: Ne znam šta je potrebno za to, ali nemam ni ambicije da ga menjam. Moje je da pišem o onome što se dešava, da na to upozoravam. Jedino što svako od nas može da uradi jeste da promeni sebe, tako će se i ostalo promeniti.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
A isto važi i sa Srbijance... Izmislili su Hrvate da bi mogli da planduju i laju kako im je neko drugi kriv za njihove neuspehe... Nema bližih naroda od Srba i Hrvata - nema nas puno, al' smo go*na!
Veliko BRAVO za gospodina Tomica. Sve je tako kako je rekao i mnogi od nas to znaju, ali nemamo priliku da menjamo to. Kako bi bilo divno kada bi lideri na Balkanu mogli da se oslobode CIA-SAD-NATO pohlepnih zlocinaca i nauce lekciju od gospodina Tomica. Jos jednom - BRAVO .
Svaka mu je na mestu. Sacica bogatih podmece stalno iste teme nacionalizma kako bi se narod bavio perifernim pitanjima a ne onim od cega se zivi. A ako se neko drzne da im se suprotstavi - odmah ide etiketiranje - uaaa komunista! A narod se prima i dalje, biti komunista je postala pogrdna rec a zaboravljamo prostu cinjenicu da nije bilo komunista ne bismo imali nista od infrastrukture (to ovi danasnji "borci za nacionalnu stvar" jos nisu stigli da rasprodaju, mada nisu u stanju ni da odrzavaju).
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Zoran Veljković u London je otišao devedesetih poslom, snimao je sa Majklom Kejnom, Džoli Ričardson i Piterom Hauitom. Dobitnik je nagrada za kameru za filmove "Bridge", "A Sicilian Dream" i "After Fall, Winter". Danas predaje na Filmskoj školi Rejndens u okviru istoimenog filmskog feestivala.
Poslednjih nedelja u fokusu pažnje građana i političara je, između ostalog, i najavljeni Zakon o istopolnim zajednicama. Dok jedni misle da je krajnje vreme da se Srbija približi modernim državama u borbi protiv diskriminacije, drugi smatraju da će to ugroziti njihova prava.
Značaj nasleđenog ne može da se meri u sadašnjem vremenu. Svesni su toga ljudi koji su za nasleđe zaduženi ali i mnogi drugi koji osećaju čvrstu ukorenjenost u podneblju pod nama.
Srbija je zemlja mnogih čuda, u kojoj je baš sve moguće. Možda čak i to da se jednom konsolidujemo i postanemo ljudi koji neće osuđivati žrtve, već nasilnike, kada se dokaže da to jesu.
"Da bi čovek ponovo postao čovek i živeo smisao stvarnog života, mora da ugasi svoj lažni profil, lažnu predstavu o sebi koju je skovao i do kraja poverovao u nju. Šizofenost tog postojanja, u kojem je sam, iako uveren da je sa svima, već ga u ovom trenutku skupo košta", kaže akademik Zoran Paunović u intervjuu za 021.rs.
"Ovi prostori hronično pate od nedostatka pristojnosti i kulture dijaloga, ali to vreme je prošlo. Danas se traže drugačiji ljudi. Mi u Istri smo se devedesetih godina u simbličkom smislu odvojili od ostatka zemlje i krenuli svojim putem. Imamo nultu toleranciju prema bilo kojoj koje vrsti nasilja, diskriminacije, ekstremizma i nacionalizma. Ovde se i dalje ponosno pevaju 'O bella Ciao' i 'Bandiera rossa'", kaže gradonačelnik Pule Boris Miletić.
Novosadski arhitektonski biro "Kuzmanov i partneri" projektovaće rekonstrukciju zgrade Radničkog, a arhitekta Lazar Kuzmanov se u autorskom tekstu osvrće na važnost ovog objekta za očuvanje identiteta Novog Sada.
Bio je čovek koji je ritmom srca nekoć terao u promene. Bio je beskrajno duhovit, prostodušan, neposredan, nekako jednostavno mudar, nadasve harizmatičan. Bio je i izvrstan bubnjar, ozbiljna ljudina. U jednoj od onih davnih, nade punih uočipetooktobarskih noći, nastao je intervju iz kojeg 021.rs donosi najzanimljivije delove.
Čovek koji je biciklizmu na "Eurosportu" dao novu notu, koji je osmislio "Bicisvet" i pokrenuo "Dnevnik samokontrole" na njemu, nakon kratkog izleta u moderno rusko robovlasništvo, o svojoj biciklističkoj strasti priča sa istoka Nemačke, iz rodnog kraja trabanta, golfa i bube, ali i novog automobiskog čuda - ID.3! Njegovu slobodu ipak raspevava jedan dvotočkaš, doduše ne bilo kakav, već porše među biciklima.
Vojvodina u redovima švajcarske spisateljice ovdašnjeg porekla je dete došaptavanja topola. Čula ih je u dvorištu bakine kuće u Senti, kojim su trčkarale njene igračke - sitne domaće životinje. Za upečatljive slike svog detinjstva Melinda Nađ Abonji dobila je nagradu za najbolji roman na nemačkom jeziku. Sada piše novu knjigu, a u intervjuu za 021.rs priča o Vojvodini, sećanju, osećanju gorčine...
Kad god prorežimski tabloidi naprasno i uz kanonsku paljbu neimenovanih izvora i stručnjaka upoznatih sa situacijom krenu da izveštavaju o nekoj temi ili pojedincu, ne možete a da se ne zapitate - šta su radili do sada?
Tokom godinu dana pandemije 021.rs je kontaktirao desetine zemljaka koji su svoj život izgradili u nekim drugim gradovima sveta. Tamo su priznati stručnjaci, uspešni u raznim sferama života, poštovani građani. Za domovinom ne plaču, nema razloga, jer nažalost ni domovina ne plače za njima. Ovo je tek jedno podsećanje na ljude koji su najbolji deo sebe dali negde drugde, tek jedan pozdrav za njih iz Novog Sada.
Teško da će u Srbiji biti veći broj spremnih i sposobnih da za odlazak "brzim vozom" iz Novog Sada u Beograd ili obrnuto izdvoje 1.000 dinara, gotovo trostruko više nego što je današnja cena. A bez putnika nijedna pruga nema ne samo finansijskog opravdanja, već ni smisla.
Generacija rođena strašnih devedesetih, uz časne izuzetke, stasala je u neimenovane eksperte za gubljenje vremena, koji su usled virtuelnog bitisanja, onemoćali za međuljudske odnose, kaže u intervjuu za 021.rs mlada rediteljka Ružica Anja Tadić.
Odmalena su nam govorili da se čaj od kamilice pije kad te boli stomak, ali sve su prilike da je to još jedna od zabluda odrastanja. On se izgleda pije kad imaš znatnih tegoba sa glavom.
Antivakcinalni, koji je ujedno i pokret koji mahom ne veruje u postojanje virusa korona, može konačno da stavi maske na lice - to je učinila i njihova ideološka vodilja, političarka i psihijatar dr Jovana Stojković i to u crvenoj zoni, gde radi s pacijentima.
Fantazmagorične storije o vojvođanskom manastiru u kojem su po svoj mir i svoje prvo "ja" dolazili, tada tek dečarci, a posle neki od naših ponajboljih glumaca: Nebojša Dugalić, Nenad Jezdić i Sergej Trifunović, raspaljivale su radoznalost beogradskih pozorišnih krugova sredinom strašnih devedesetih godina.
Često su se proteklih dana mogle pročitati vesti o tome kako su oboreni biciklisti diljem Novog Sada i čovek se stalno pita, pa šta rade ti biciklisti kada bivaju oboreni?! A onda to doživiš u punom sjaju, prelazeći na zelenom kod "Norka".
Ovo je priča o novinaru Savi Stefanoviću, organizatoru u Pozorištu mladih. Tu je, uz sva znanja koja je tokom života stekao, dao sebi još jednu drugačiju životnu šansu, da postane "terzija". Danas kaže da treba glasno reći šta želiš i umeš, tek onda se možda i otvore neka vrata za tebe, a tvoje je tada samo da prigrliš šansu i vidiš kakve ona nove prostore nudi.
Kao novinarka nedeljnika "Nezavisni" Marija Gajicki bila je među onima koji su pratili Đorđa Balaševića od Novog Sada do Sarajeva, na njegov prvi posleratni koncert. Ovo je kratko prisećanje na taj dan.
Komentari 6
Đed Đuro
rodoljub
:/
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar