Rat za kablovsku distribuciju

Piše: Živan Lazić

Pre dva meseca, Televizija N1, zapažena po dinamičnom i moderno koncipiranom programu, ali i kao piarka vlasnika, kablovskog operatera SBB, ekskluzivno je obavestila javnost da će državni Telekom kupiti televiziju "Kopernikus", poznatu po emitovanju bajkolikog sadržaja kada je reč o predsedniku Vučiću i aktuelnoj vlasti u celini.

Prigovor je bio da će država posredno, a bez osnova u zakonu, postati vlasnik medijske kuće. Opozicija, godinama nezapažena i bez iole ozbiljnijeg uticaja na politički život, žestoko je reagovala.

Za tri odsto 195 miliona evra

Mesec dana kasnije Telekom kupuje "Kopernikus Tehnology", segment za kablovsku distribuciju istog vlasnika Zvezdana Milovančevića, izdvajajući čak 195 miliona evra.

Kopernikus televizija ne menja vlasnika, šta više, desetak dana kasnije od grčke kompanije "Antena" kupuje dve televizie, Prvu i 02. U paketu pristiže još i šest kanala, tri portala, dva radija, TV Crna Gora.

Transakcija je iznenadila javnost, a opozicija svoje primedbe preusmerava na visinu aranžmana, procenjujući da "operater koji drži tek tri odsto kablovskog tržišta Srbije ne vredi više od pedeset miliona evra". Argument za procenu je poslovanje iz 2017. godine kada je "Kopernikus tehnology" prihodovao 17,3, a profitirao 1,5 miliona.

Kredit od 600 miliona

Priča opozicije dalje je govorila da je Milovančević preplaćenom cenom namakao novac za kupovinu dve televizije sa nacionalnom frekvencijom, odnosno da ima ulogu prikrivača pravog vlasnika dve nove televizije, državu.

Sumnje u mimikričnost elektroinženjera iz Niša dodatno podstiče činjenica da je brat blizanac Srđan, takođe elektroinženjer, lokalni poverenik Srpske napredne stranke.

Dragan Đilas, nekadašnji gradonačelnik Beograda, očito pravovremeno upućen u posao, upitao se koliko je opravdano uzimati 600 miliona kredita, kada je poslovanje Telekoma svake godine sve lošije, a i cena mu dramatično opada. Videlo se pri pokušajima tenderske prodaje, neuspelim usled skoro ponižavajuće niske ponuđene cene.

Poslovni partner SBB

Izvesnu sumnju u pozadinu opozicionih kritika unosi uočljiva potreba Đilasa da komentariše Telekom. Bivši gradonačelnik je, naime, poslovno veoma vezan za SBB, najvećeg operatera na srpskom i regionalnom tržištu.

Đilas je sopstvenu marketinšku firmu prodao upravo Draganu Šolaku, (su)vlasniku i direktoru SBB, k tome još i zgradu. Uopšte, njihova poslovna saradnja proteže se duži period, a intezivirana je upravo tokom Đilasovog mandata prvog čoveka Beograda, kada se kablovsko prisustvo SBB u glavnom gradu i najbrže širi.

Svakako da je svakom operateru, pa i SBB, cilj dominacija na tržištu. Jedini ozbiljan protivnik je državni operater.

Izostanak regulative

Nije sporno da svaka, naročito aktuelna vlast pokušava da indirektno upravlja onim čime po zakonu ne može; i televizijama.

Isturanje bliskih ljudi kao formalnih vlasnika nije nepoznato ni Srbiji. Zakoni, doneti dok je zemljom upravljala sadašnja opozicija, tako nešto dopuštaju.

Teško da ima, a nije je bilo ni ranije, volje da se ovakve mogućnosti suzbiju ili bar ograniče. Uostalom, odavno se čuju primedbe da je izostanak potpune pravne regulative od prvih dana razvoja kablovske distribucije krupan problem, osnov za mahinacije razne vrste.

Nauk neuspelih prodaja

No, pogledajmo kako stoje stvari sa cenom postignutom u spornom aranžmanu. Predrag Ćulibrk, direktor Telekoma, ističe da je njegova kompanija iz neuspelih privatizacija izvukla nauk.

Svi zaposleni su shvatili da je najslabija strana kablovska distribucija i da je neophodno ulagati u tehnički razvoj ovog segmenta, ali i uvećavati broj korisnika. I akvizicijom.

Stanje na kablovskom tržištu se po državnog operatera pokazalo mnogo gorim kada je uračunat staran broj korisnika, a ne onaj koji brojni operateri prijavljuju dosta neefikasnom regulatoru RATEL-u. Ispostavilo se da SBB zauzima 54, u velikim gradovima čak 65 odsto kablovskog tržišta.

U Novom Sadu i Kragujevcu još i više. Sa druge strane, Telekom je spao na samo 16 odsto, dok ostalo deli devedeset sitnijih provajdera, među kojima je Kopernikus sa osam odsto tržišta, odnosno 200.000 internet i televizijskih korisnika najveći.

Kako do korisnika

Sa druge strane, ljudi sve manje koriste fiksnu telefoniju, opadaju i prihodi od SMS poruka. Moderne tehnologije su drastično umanjile prihode od rominga, a MTS, operater Telekoma u mobilnoj telefoniji, u konkurenciji Telenora i VIP-a polako gubi udeo na tržištu. Praktično, prava šansa su multimediji, a to znači borba za kablovsku distribuciju.

Uostalom, još je u julu Telekom obznanio plan "Milion plus" da naglo širi broj korisnika, što nuđenjem povoljnijih paketa, što akvizicijom. Kupovina "Kopernikus tehnoloigy" je prvi korak u tom pravcu, a biće još novih.

"Dok ne dostignemo milion korisnika, nemamo dovoljnu bazu da razvijamo posebne pakete, a ubuduće ćemo više pažnje poklanjati i televizijskom programu, koji je osnov za privlačenje gledalaca", precizirao je plan Vladimir Lučić, prvi čovek državnog operatera kada su u pitanju internet i multimediji.

SBB beleži gubitak

Posmatrano iz ugla Telekoma cena plaćena za "Kopernikus tehnology" je realna, manje od 1.000 evra po korisniku.

Nekoliko meseci ranije, američki fond KKR je prodavao SBB; kupac, engleski investicioni fond platio je 2,6 milijardi za 1,8 miliona korisnika u regionu. Dakle 1.470 evra po korisniku.

Uzgred, mada je prodat za dobre pare, SBB je po završnom računu 2016. godine ispoljavao gubitak, a lane je ostvario tek pet i po miliona profita. Očito, dobit nije jedino merilo kada se prodaje operater.

Očajnički potez

Moglo bi se reći da je Telekom došao u tešku situaciju i povukao je očajnički potez. Šteta što nije učinio nešto ranije, kada je upravo SBB kupio "Ikom" i njegovih sedam odsto tržišta.

Opasnost za Telekom je bila i namera VIP-a da, nakon što je ušao na hrvatsko kablovsko tržište, stupi i na srpsko kupovinom objedinjenih malih operatera.

Sa oko 30 odsto vlasništva, postao bi jak igrač i ovdašnji državni operater bi se našao u sendviču dva moćnija. Brzo bi nestao.

Na niskim granama

Zapravo, Telekom je povukao iznuđen potez, pomogla mu je jedina okolnost koja mu ide na ruku; nije prezadužen, stoga je i mogao lako podići kredit.

Dugovanja rivala SBB se procenjuju na milijardu evra. Ipak, verovatno bi srpski operater postigao povoljniju kupovnu cenu da transakciju nije obavljao pod moranjem.

Možda je središnje pitanje otkud da Telekom spadne na tako niske grane; u svim zemljama državni operateri su u odličnoj poziciji, obično uverljivo najbolji. E, tu se treba vratiti unazad.

Vlast kočila razvoj svoje kompanije

Godine 2001. zaustavlja se razvoj optičke mreže Pošta Srbije, u čijim okvirima je tada pravno egzistirao operater. Usled nedostataka telekomunikacionih, komunalnih i urbanističkih propisa, privatni operateri su se širili brzo, poludivlje, najčešće besplatnim osloncem na javne resurse, EPS, PTT, komunalna preduzeća.

Uskoro su i zakupili Telekomovu kanalizacionu mrežu. Vlast i menadžeri PTT, kasnije Telekoma, postavljeni od vlasti, namerno su kočili razvoj firme. Tako je SBB počeo još 2001. godine da prodaje distribuciju interneta na sitno, dok je Telekom to počeo tek 2006, televiziju još kasnije 2008. godine.

Odlukom države Telekom nije mogao da svoj sadržaj prodaje drugim operaterima, dok su privatni operateri mogli svoj međusobno prodavati. Ova okolnost je ujedinila operatere u kartel i usmerila protiv državne kuće, dok se između sebe dogovaraju.

Uloga bakarnih provodnika

Zanimljivo je da su bezmalo svi po Telekom nepovoljni potezi doneti kada je na vlasti bila Demokratska i na nju oslonjene stranke.

Poslednji takav potez je praksa prethodne menadžerske ekipe da se oslanja na bakarne provodnike. Time su drastično narušeni parametri mreže, što je nepovoljno naročito za prijem HD tehnologije i u gustim urbanim uslovima, gde je sve češći običaj da u jednom stanu ima više prijemnika.

Nov čelni time se orijentisao na razvoj optičke mreže, pripremajući se za dolazak 5G tehnolgije, koja zahteva veoma visoke pristupne brzine.

Selektivna priča

Dobro je da opozicija uočava propuste i slabije poteze vlasti. Međutim, javnost, očekuje kompletnu, a ne selektivnu priču.

Pogotovo kada je u pitanju tako važan segment kao što su telekomunikacije, u okviru koga se ostvaruju veliki poslovi i realizuju brojni interesi.