Bez opozicionog viđenja krucijalnog pitanja

Piše: Živan Lazić

Kada je krajem marta, na promotivnoj kampanji u središtu Banata, najavio autoput Zrenjanin - Novi Sad, predsednik Vučić je izokola potvrdio govorkanja da aktuelna vlast odustaje od ranije isticane gradnje brze saobraćajnice po postojećoj trasi između dve vojvođanske varoši.

Potom je ministarka za saobraćaj Zorana Mihajlović više puta u etar lansirala budući autoput.

Komasacija, novom trasom

Ni opozicija nije ćutala; ne znano kako, zaključila je da će nova trasa ići preko poljoprivednog zemljišta, koje je u nedavnoj privatizaciji (relativno jeftino) kupio novi gazda, iz jedne arapske zemlje. Optužila je Vladu Srbije da će morati deo zemljišta otkupiti po znatno višoj ceni nego što ga je prodala.

Resorna ministarka je odgovorila da pri izgradnji kapitalnih projekata, država ima mogućnost da do potrebnih površina dođe komasacijom, dakle otkupom u kome ona sama i određuje cenu, svakako imajući u vidu i signale sa tržišta, ali i druge momente. Potom je pojasnila da će put ići sasvim drugom trasom od postojeće, te da neće zalaziti u oranice novog vlasnika.

Precizirala je da će drum biti dug oko 58 kilometara, dok je orijentaciona cena između 300 i 350 miliona evra. Rok izgradnje je tri godine.

Čari poluvesti

Manja je nevolja opozicije što se pokazalo da se oslanja na poluvesti, u politici se takve stvari često dešavaju.

Veći je problem što je izostalo opoziciono viđenje krucijalnog pitanja kakva je saobraćajna politika Vlade Srbije u celini. A trasa između dva grada je dobar povod.

I ona čija se gradnja najavljuje, i ona, železnička, koju srpska vlada uporno izbegava.

Postojeća trasa dobra

Stranke van vlasti imale su sjajnu priliku da pitaju zašto se napušta postojeća drumska trasa. Sasvim je solidna, za sedam kilometara kraća od buduće.

Geometarski i problemi pribavljanja neophodnog zemljišta mnogo su jednostavniji nego u slučaju nove trajektorije. Možda je inicijalno pitanje da li je za promet između dva grada potreban autoput ili je dovoljno postojeći put poboljšanjem i manjim proširenjem preobraziti u bržu saobraćajnicu.

Za povezivanje dva grada, ali i Banata sa svetom, važniji je šinski sistem. Između dve grada nema direktne železničke veze, a ako se baš hoće vozom iz Zrenjanina putovati za vojvođansku prestonicu, put dug čak 98 kilometara vodi preko tri pruge.

Pokušaji da se oživi putanja nisu uspeli ni prošlogodišnjom restauracijom većeg dela ove trase.

Nedostaje voz

Rešenje postoji, i to jednostavno i relativno jeftino. Trebalo bi dograditi samo 17 kilometara koloseka između Žablja i Zrenjanina, te malo poboljšati šine na delu postojeće pruge Novi Sad - Žabalj, i dva najveća vojvođanska grada bi bila povezana šinama dužine 45 kilometara.

Relacija bi se prelazila za manje od 50 minuta, više nego tri puta kraće nego što je po tropružnoj relaciji milio voz, sve dok, zbog nezainteresovanosti putnika, linija nije ukinuta. Niko nije šašav da između dva obližnja grada vozom putuje tri sata.

Banat ka Koridoru 10

Uspostavljanje kratke i efikasne šinske veze bi pomoglo da se šinski sa Novim Sadom povežu i Kikinda, Novi Kneževac i Vršac, te da se revitalizuju vozovi na relacijama ova tri grada sa Zrenjaninom, sada sa mogućnošću da put dalje vodi ka Novom Sadu i Evrokoridoru 10.

Bio bi to šinski izlaz u Evropu za ceo Banat i njegovu privredu u kojoj se proizvodi mnogo kabaste robe, nafta, petrohemijski proizvodi, glina, građevinski materijal, đubriva, ratarski usevi, idealno za transport vozom.

Ujedno bi se i otvorilo pitanje sve ubrzanijeg nestajanja sporednih pruga u Vojvodini, sa njima i života u na šine naslonjenim varošicama i selima.

Pohvale i upiti

Vojvođani nisu zagledani samo u sebe, zanima ih šta se i drugde dešava. Tako je opozicija mogla otvoriti i pitanje saobraćajne politike u celini, preciznije izgradnje većeg broja autoputeva u Srbiji.

Uz pohvale za dovršetak kraka Koridora 10 ka Skoplju, može se i postaviti pitanje koliko ima opravdanja Koridor 11, posebno poslednjih 100 kilometara prema Crnoj Gori. Izuzetno skupa trasa na kojoj nema većih naselja, pruga po sličnoj putanji, do Bara, svojevremeno se pokazala kao veliki promašaj.

Preskupo za Medare

Nejasno jesu li nam za povezivanje sa Bosnom i Hercegovinom potrebna dva autoputa. Još je veća upitanost nad najavljenom izgradnjom autoputa Niš - Medare, odakla trasa vodi preko Kosova i Albanije, završavajući se u Luci Drač.

Čak 850 miliona evra košta 77 kilometara na našoj teritoriji, a put za srpsku privredu nema značaj.

Ko će vraćati novac

Nikako se ne bi trebalo zaboraviti da sve saobraćajnice gradimo iz kineskih kredita, uz uslov da je glavni izvođač kompanija iz zemlje kreditora. Naše firma nekako ugrabe samo grube i slabije plaćene poslove.

Tako u nepovrat odlazi prilika da se izgradnjom infrastrukture razvijaju domaći pogoni. Naravno, novac će se morati vraćati, o tome aktuelna vlast ne govori. Ali, mlađim generacijama ostaje obaveza. To su pitanja za čija otvaranja je opozicija imala odličan povod.

Međutim, odlučila se za poluvesti i medijsko prepucavanje frazama. Šteta, na ponudi je bila mnogo bolja opcija.