Privatni izvršitelji - primer kreiranja partijske službe

Piše: Živan Lazić

Lepo je što je nedavno u Novom Sadu sprečeno iseljavanje dve siromašne porodice, bez mogućnosti da plate odavno pristigle obaveze; na pritisak javnosti, Ministarstvo za pravdu se smilovalo i naredilo Komori izvršitelja da u poslednji čas odustane od zakazane deložacije.

Međutim, u pitanju su pojedinačni slučajevi, svima drugima u sličnoj nevolji i nadalje preti opasnost gubitka krova nad glavom.

Država osniva i kontroliše

Poslednjih godina, mada je naplata obaveza građana urednija nego ranije, uočljivo je sve više prinudnih prodaja nekretnina, pa i iseljavanja iz domova porodica koje nemaju nikakavo alternativno stambeno rešenje. Pri tome, krajnje neugodnu prinudu sprovodi do pre koju sezonu nepoznata služba.

Ništa neočekivano. Država je određen broj delatnosti iz sudske nadležnosti izmestila u institucije koje su van pravosuđa, a koje država direktno osniva, potom nadzire i kontroliše.

Šta više, država određuje i tarifu za njihov rad, a sve bez bilo kakve kontrole javnosti.

Privatni izvršitelji

Tako su se poslednjih meseci u prvom planu našli izvršitelji, odnosno privatnici koji profesionalno obavljaju poslove sudskih izvršilaca.

Naravno, za nadoknadu čiju visinu određuje država; zapravo, radni angažman u celosti zavisi od odluke državnog organa koga će angažovati u svakom pojedinačnom slučaju.

Nadoknade za ovakve poslove su, praktično, i jedini prihod nove profesije, pa je izvesno da su u velikoj zavisnosti od izvršne vlasti, preciznije Ministarstva za pravdu.

Upotreba sudske neažurnosti

Kao obrazloženje za nov način obavljanja ovakvih i sličnih neprijatnih poslova, država je obrazložila neažurnošću sudova. Aktuelna vlast, kao ni prethodne, nije ni pokušala rešiti probleme u pravosuđu.

Nije ni osmislila da problem reši povećanjem broja sudija, tužilaca, sudskih pomoćnika… Ni sudski budžet nije povećala, pa su sudovi proteklih godina često zapadali u besparicu.

Stoga se izmeštanje poslova u javnosti prikazuje kao kao troškovno olakašanje suda. Ali neko mora da plati.

Naravno, u ovoj situaciji izvršilac posla je usmeren da nadoknadu naplati iz posla. U praksi, naplaćuje od onoga koji nema ni za osnovne potrebe.

Neprijatno, ali, sudeći po državnom voljom određenim tarifama, prihodno više nego zadovoljavajuće.

Izigrano pravo na žalbu

Izmestiti se mogu samo administrativni i registracioni poslovi, nikako, pak, ne mogu procesi u kojima dolaze u pitanje građanska ili krivična prava stranke. Po Konvenciji o ljudskim pravima u ovim slučajevima mora da odlučuje nezavisan organ, sud.

Takođe, po Zakonu o izvršenju, građani samo u retkim slučajevima imaju pravo na žalbu, odluka izvršioca je bezmalo i konačana. I u slučajevima kada građanin ima pravo na apelaciju, država je propisala da žalba ne sprečava izvršenje.  

Tako se deložacija obavlja, kuća prodaje, pa, ako građaninu bude usvojena žalba, neposrednog efekta neće biti. Naime, izvršitelji su kuću već mogli (zakonito) prodati, pa bi stranka morala tužbom tražiti nadoknadu.

Običnom čoveku je teško shvatiti logiku u kome konačnu odluku u pravnom sporu ne donosi sud, već organ izvršne vlasti.

Uvećani troškovi nametnuti građanima

Već kraća praksa je pokazala da se država oslobodila obaveze da uveća budžet suda tako što je dosta veće troškove nametnula građanima.

Stranka, naime, ne plaća samo, kao do sada, sudske takse i eventualne troškove advokata, već i troškove izvršitelja. Nov namet je, pak, klasifikovan kroz tri kategorije: troškovi pripreme postupka, troškovi obavljanja posla i troškovi za uspešno odrađen posao.

Upitna je treća stavka, kao da nije, po prirodi stvari, pretpostavka da se svaki, pa i posao izvršenja, obavlja uspešno.

Ko duguje 4,4 milijarde evra

U javnosti je nametnuto uverenje da su izvšitelji doprineli boljoj naplati obaveza. Međutim, mada su izvršitelji obavezni da podnose finansijski izveštaj i Ministarstvu pravde preko koga bi bio dostupan javnosti, za sada se nije pojavio.

Istina, na sajtu Komore izvršitelja se pojavio izveštaj po kome je 282,5 miliona dinara (2,3 miliona evra) vrednost svih poslova koji su obavili članovi nove profesije. Nema podatka koliko je od ove svote naplaćeno za obavljanje posla.

Piše, međutim, i da je vrednost svih dugova koji su zapali novoj službi na naplatu čak 555,7 milijardi dinara, odnosno 4,4 milijarde evra. Savet za borbu protiv korupcije nije saznao kako su nastale ogromne obaveze i ko su golemi dužnici.

Obučeni slično policiji

Nekima kao da nije dovoljno što je vlast deo delatnosti iz suda izmestila ka novoformiranoj službi pod direktnom kontrolom izvršnog organa, što će reći vladajućih političkih stranaka.

Pokušavaju iz državnih institucija izmestiti još neke delatnosti. U poslednje vreme pojavljuju su članovi pojedinih građanskih udruženja, obučeni slično zaposlenima u određenoj državnoj službi, koji od građana traže podatke slične onima koje su do sada, kada procene da je potrebno, tražili, primera radi, pripadnici saobraćajne policije.

Javnost, pak, tiho negoduje i nada se da se proces izmeštanja, često označavan i kao kreiranje odgovarajućih partijskih službi, neće dalje uvećavati. Sve se češće može čuti mišljenje da se već izmeštene aktivnosti vrate u sud, od izvršne vlasti nezavisan organ.