Posledice politike precenjenog dinara

Piše: Živan Lazić

Danas se malo ko seća nekada izuzetno popularnog deda Avrama. Bilo je potrebno izmestiti u zaborav i njegovo opominjujuće upozorenje kako bi se otvorio prostor za manipulaciju ovdašnjom valutom.

Istina, vođenje monetarne politike u interesu vladajuće strukture, na štetu mladih i budućnosti, nije obeležje samo aktuelne vlasti u Srbiji; Radovan Jelašić je svih sedam godina boravka u fotelji prvog čoveka Narodne banke Srbije uporno sprovodio politiku precenjenog dinara.

Slatko, ali kratko

Posledice (zlo)upotrebe novca su poznate, tim više čudi da se vlast odlučila oslanjati se na monetarnu politiku zasnovanu na dosta komotnoj apresijaciji domaće valute.

Precenjenost srpske valute naročito je uvećana u poslednje tri sezone, kada je dinar ojačao za šest odsto, pa je umesto 124 za evro sada dovoljno izdvojiti 117,5 dinara. Problem je što jačanje domaće valute nije učinjeno na osnovu rasta produktivnosti ili povećanja domaće proizvodnje.

Nedavno su na teškoće usled precenjenog dinara ukazali i poslodavci iz udruženja "Čačanska unija", a profesor Miloje Arsić je pojasnio da je, gledajući na kratak rok, teško odoleti poigravanju valutom. Jednostavno, kreditna rata, iskazana u evru, postaje nešto manja, a cene uvozne robe niže. To su aduti kojima se kupuje naklonost široke populacije.

Međutim, na duži rok precenjena valuta izaziva krupne probleme, čiji je krajnji epilog sporiji rast ekonomije i umanjenje broja zaposlenih.

Izvoz otežan, uvoz jeftiniji

Jači dinar znači da domaći izvoznici za devizno prodatu robu dobijaju manje dinara, dok je uvozna roba jeftinija, pa time na tržištu Srbije snižava i cenu proizvoda iz domaćih konkurentskih preduzeća. Ukoliko ne bi snizili cenu, domaći privrednici ni u ovdašnjim prodavnicama ne bi prodavali svoju robu, pošto im konkuriše nerealno jeftin uvoz.

Kako domaća preduzeća manje prodaju, manji su i prihod i dobit. Sledstveno, snižavaju su i zarade, one realne, zasnovane na konkurentnosti, a zaposleni manje troše.

Potražnja slabi, pa time i prodaja, što dodatno smanjuje prihode i dobit. Time se ulazi u začarani krug sve bržeg padanja privredne aktivnosti. Istovremeno, preduzeće nema prihode ni za investiranje.

Naravno da se u takvim prilikama odustaje od izgradnje novih pogona. Pošto nema novih fabrika, sve je manje i novih radnih mesta, posebno onih boljih, gde su i plate više.

Nema ulaganja, mladi u pečalbu

Kako se umanjuje ulaganje, manja je potražnja i za kreditima privredi. Banke se oslanjaju na kratkoročno kreditiranje građana.

Ovo su rizičnije pozajmice, pa su, na kraći rok, finansijeri zainteresovani da kurs ostane precenjen, kako građanima ne bi eventualno otežali vraćanja rata. Međutim, manjak radnih mesta u privredi usmerava građane da radno mesto traže u već prebukiranom javnom sektoru.

Tu stupaju na scenu vladajuće stranke i radno mesto uslovljavaju članstvom u stranci, koje postaje glavni kriterijum za sticanje statusa zaposlenosti. Time se umanjuje kvalitet javnih usluga.

Kako nema dovoljno boljih radnih mesta, pogotovo onih nezavisnih od stranačke pripadnosti, mladi odlaze u inostranstvo i tako umnajuju opšti potencijal zajednice. Na duži rok posmatrano, to je i najteža posledica politike precenjenog dinara.

Koliki je BDP

Kada je reč o Srbiji u današnjem trenutku, pojedini paramatri jasno ukazuju na pad privredne aktivnosti. Nivo odobravanja kredita domaćim preduzećima je godinama na silaznoj putanji, tako je tekuće sezone za 3,4 odsto niži nego prethodne.

Domaće gazde za investiciono održavanje ili izgradnju novih pogona i fabrika izdvajaju tek deset odsto ukupnog državnog BDP, a za državu na ovom stepenu razvoja bilo bi neophodno da izdvajaju sedamnaest, osamnaest odsto.

Da je dinar precenjen može se sagledati praćenjem našeg bruto-nacionalnog dohodka u desetak poslednjih godina. Tako je 2008. godine BDP Srbije iznosio 34 milijardi evra.

Svetska kriza je sasekla Srbiju, godinu dana kasnije je zabeležen pad od 3,2 odsto. Povratak na predkrizni nivo dogodio se tek 2015. godine. Zbirni rast u četiri poslednje sezone je dvanaest odsto, što bi značilo da je naš BDP oko 38,5 milijardi evra.

Međutim, u govorima pripadnika političkog vrha ili pri ilustraciji javnog duga, često se ističe kako nam je javni dug 23,9 milijardi evra, odnosno 52 odsto BDP. Nije teško izračunati da nam je, po državnoj statistici, BDP narastao na čak 46 milijardi evra.

Razlika u računanju BDP po dve metodoligije je posledica precenjenog dinara i nastaje tako što se vrednost BDP iskazana u dinarima po nerealno povoljnom kursu dinara transferiše u vrednost iskazanu evropskom valutom.