Pošta Srbije - ogoljen primer razaranja javnog dobra

Tim pre što blaže varijante nezadovoljstva ovog segmenta javnog sektora u talasima traju već dve i po godine, ovoga puta je bilo žešće, obuhvatnije i mnogo vidljivije. No, bilo je dovoljno da se đskromne zarade povise za šest, sedam hiljada pa da se radnici vrate za šaltere i krenu u raznošenje pošiljki.

Piše: Živan Lazić

Javnost ne bi smela previše prebacivati poštarima; štrajk je jasno pokazao suštinu problema, očajno poslovanje javnih preduzeća pretrpanih partijskim kadrovima i aparatčicima. Do sada su, kada je reč o javnom sektoru, ponajčešće štrajkovali zaposleni u prosveti i zdravstvu, dakle javnim službama gotovo u celosti oslonjenim na budžet.

Ovog puta rad su obustavili zaposleni u javnom preduzeću koji prihode stiče na tržištu, precizno uočivši da njihova kompanija gubi trku protiv privatnika. Otišli su i korak dalje i uzrok slabog poslovanja sagledali u nesposobnosti partijski nametnutog rukovodećeg kadra i beskrajnim zapošljavanjem stranačkih aparatčika od kojih nema nikakavog prihoda.

Nevolje traju odavno, ali su uvećavane onako kako opada poslovnost firme u sve žešćoj konkurenciji privatnih operatera. Dugo je pošta bila klasičan monopolista, zaštićen kao beli medved. No, kada je i privatnicima dopušteno da obavljaju ovu delatnost, stvari su počele da se pokazuju u pravom svetlu.

Pad prihoda i zarada

Tako je godine 2013. prihod PTT Srbija bio 161, profit 21,6, ove sezone, pak, neće nadmašiti 155, odnosno 8,9 miliona evra.

Istovremeno pre šest godina 15.166 zaposlenih je prosečno zarađivalo 399 evra mesečno, ove 14.972 radnika tek 385 evra. U međuvremenu cene osnovnih potrepština, na šta se u celosti utroše ovako niske plate, porasle su najmanje dvanaest odsto.

Poštari ističu da su kola počela ubrzano da idu nizbrdo 2016. godine kada je, u odnosu na prethodnu sezonu, ostvaren dva odsto manji prihod, dok su operateri zabeležili 16 odsto rasta. Zaposlene posebno boli što posla na tržištu ima, gotovo svake godine se pojavljuju nove forme dostave, ali je privatna konkurencija brža, sposobnija i dalekovidija. Ističu da godišnje gube najmanje tri, četiri veća svakodnevna posla iz razloga što nema dovoljno radnika na mestima za operativan rad.

U isto vreme, ne samo da su sve direktorske i bolje plaćene radne pozicije zauzeli dominantno nedovoljno stručni kadrovi stranaka na vlasti, već je partijskih aparatčika neshvatljivo mnogo na svakom nivou. Ispostavilo se da stranke sve češće upošljavaju i svoje simpatizere među estradnim zvezdama računajući na njihovu popularnost, dok pevačima, glumcima, voditeljima u šou-biznis nesigurnim vremenima dobro dođe državna služba. Neka vrsta kakve takve sigurnosti, za svaki slučaj.

Prikriven gubitak

Problem je što od ove dve kategorije uposlenih nema nikakve vajde, često danima uopšte i ne dolaze na posao. Istovremeno, u proseku primaju više zarade od onih koji rade osam sati dnevno.

Situacija je takva da 11.500 od nepunih 15.000 zaposlenih prima platu nižu od 39.000 dinara, koliko je medijana, broj koji označava granicu ispod kog su iznosi plate polovine zaposlenih u Srbiji. Ne čudi da su poštari poželeli da zarada dostigne prosečnu u Srbiji, 54.000 dinara, kao što je bilo pre šest sezona. No, konkurencija privatnika je ogolilia poslovanje državne poštanske kompanije.

Koliko je situacija u PTT Srbija rđava vidi se najbolje kada se uoči prikriven podatak da blizu 25 miliona evra preduzeće ne prihoduje iz pružanja poslovnih usluga, već izdavanjem prostorija u zakup "Telekomu", akcionarskom društvu u kome je država 70-odstotni suvlasnik. To su iste prostorije u kojima su "telefonisti" radili dok se nisu razdvojili od poštara, ali nevolja je što bi vlasnik prostora u kome radi morala biti država, a ne njeno javno preduzeće.

Svako javno preduzeće je samo korisnik prostora i to jedino onog koje je neophodno za njegovu delatnost. Ovako ispada da se javno preduzeće bavi rentiranjem državne imovine.

Kada se iz bilansa izdvoji prihod stečen rentiranjem, vidi se da je kompanija odavno i u ne malom gubitku. Drugim rečima, poreski obveznici prikriveno subvencionišu PTT Srbija, a radnici su nam objasnili da podsticaj najvećim delom odlazi na beskrajno zapošljavanje stranačkih aparatčika, članova i simpatizera. Ako ništa drugo, štrajk poštara nam je jasno obelodanio odakle dolaze nedaće.