Kako bez poljupca u vreme pandemije i distanciranja

Što je još gore, vanredna i ljudskom biću nevoljna uzdržanost trajaće nedeljama, ako ne i mesecima.

Mada nam kinesko iskustvo sa virusom korona govori da je prenošenje najčešće bilo unutar porodice, teško nam je bez nežnosti i poljubaca.

Zašto vozovi kasne

Ipak, današnje generacije nisu izuzetak. Tokom istorije poljubac je često zabranjivan, a u ne malom broju kultura ljubljenje nije bilo običaj sve dok globalizacija nije evropsku kulturu nametnula gotovo svima.

Tako je rimski imperator Tiberije zabranio ljubljenje kako bi sprečio prenošenje herpesa. Henri VI je u nameri da spreči širenje kuge 1439. godine takođe zabranio poljupce.

Neverovatno, ali u Francuskoj je i danas na snazi zakon o zabrani ljubljenja na železničkim stanicama. Donet je još 1910. godine, a razlog je predugo ljubljenje parova pri oproštaju pred put, što je često dovodilo do kašnjenja vozova već u polasku. Zakon i dalje važi, doduše, nisam siguran koliko se poštuje.

Francuzi, međutim, nisu jedini strogi po ovom pitanju. U italijanskoj regiji Kampanjo zabranjeno je ljubljenje tokom vožnje automobilom. Zabrana je pravdana bezbednošću saobraćaja.

U američkoj državi Kolorado je zabranjeno ljubiti ženu dok spava, dok je, pak, u Mičigenu nedeljom zabranjeno spajati usne.

Svojstvo ljudskog roda

Poslednjih godina sve je veći broj građana Srbije koji rade u Dubaiju. Njima, kao i svim domicilnim stanovnicima, na javnom mestu zabranjeno je ne samo ljubljenje, već i grljenje, pa, čak, i puštanje glasne muzike.

U Tokiju sve do sedamdesetih godina prošlog veka nije bilo dozvoljeno javno se držati za ruke, a decenijama su scene poljubaca iz holivudskih filmova isecane pre nego što bi se prikazivali po bioskopskim dvoranama. Štaviše, u Japanu se ljubljenje doživljava kao uvod u seksualni čin, pa je i danas zabranjeno na javnom mestu.

Čini se, međutim, da u novom milenijumu zabrana sve brže gubi na snazi i mladi sve češće krše pravilo.

No, kako je nastalo ljubljenje, nežnost osobena za ljudski rod? Životinje nisu tokom evolucije izgradile ovaj vid razmene osećanja.

Potiče od njuškanja. Slično precima, i prvi homosapiens je čulom mirisa saznavao o zdravlju, raspoloženju i društvenom statusu drugog.

Hiljadama godina razvijajući se, njušenje je izgradilo ljubljenje. Sam, pak, poljubac je odnos između ravnopravnih. Potčinjeni su dugo ljubili, ruku, nogu, opanak ili porub odeće moćnijeg.

Večni filmski poljupci

Prvi opisi poljupca mogu se naći u indijskim vedama i potiču iz perioda oko 3.000 godina pre Nove ere. Grci i Rimljani su praktikovali ljubljenje, premda se u klasičnim epovima "Ilijada" i "Odiseja" veoma retko nalaze pomeni ovog sentimenta.

Rani hrišćani su bili veliki protivnici ovog čina, u Bibliji se, pak, ljubljenje pominje na devet mesta, ali samo jedanput u romantičnom kontekstu. Ipak, i pre početka Srednjeg veka ustalilo se kao običaj u celom hrišćanskom svetu.

Globalna moda ljubljenja nametnuta je širenjem evropske kulture. Posebno je intenzivirano nakon pronalaska filma. Veliki ekran se pokazao nenadmašnim propagatorom ljubljenja.

Shvatali su to i začetnici "sedme umetnosti". Vrlo brzo i kompozitori lakih nota počeli su skladati o uznesenim razmenama nežnosti. Na neki način, i danas traje vreme šlagera, kancona i šansona, baš kao što svi pamtimo antologijske filmske poljupce, od onog Ingrid Bergman i Hemfrija Bogarta iz "Kazablanke", do Debore Venger i Ričarda Gira iz "Oficira i džentlmena".

Eden baknež

I šta da danas rade mladi, a zašto ne i oni malo stariji, kada, svakako privremeno, u strahu od virusne pošasti ne mogu da se ljube, kada više neki Miloš ne može da svojim dodirne usne drage mu Sonje? Snašli su se, svako na svoj način.

Mladi, opčinjeni digatilnim svetom, počeli su da sa voljenom draganom komuniciraju internetom, a poruke, zavisno od stepena prisnosti, označavaju nekim od emotikona, primerenih digitalnih grafičkih oznaka.

Stariji, pak, rešenje su iznašli saglasno sopstvenim predstavama romantičnosti. Vratili su se šlagerima i starim pevačima u čijim hitovima je reč o poljupcima.

Ponovo su na sceni, dakle, Krsta Petrović sa "Samo jedan mali poljubac", Miki Jevremović i "Zapečaćano poljupcem", a setili su se i gotovo zaboravljenog Zorana Georgijeva i njegovog "Eden baknež", pobedničke pesme sa Opatijskog festivala 1962. godine.