Pismo Dajane Mandžo iz Šangaja: U toku dana mi izmere temperaturu deset puta, svi se plaše stranaca

Naravno da ni tako velik i naseljen "Pariz istoka" nisu zaobišle oštre mere kineske vlade u borbi protiv zaraze koja je potekla upravo iz ove zemlje i zarobila planetu.

Kako se epidemija širila, stranci su masovno odlazili, vraćali se u domovinu. Dajana je ostala i danas za 021 svedoči o tome kako se život polako vraća u normalu, ali i upozorava svoje nekadašnje sugrađane: OSTANITE KOD KUĆE.

"Kada je počela epidemija, u tri dana nam se svima život promenio, kao u nekom naučno-fantastičnom filmu.

Grad od 30 miliona stanovnika je u jednom trenutku postao grad duhova, više nije bilo ljudi na ulicama. Metro, mesto gde si se borio da uđeš u voz i ne zakasniš na posao, zvrji prazan. Kontrole odjednom na svakom ćošku, sva uputstva samo na kineskom.

Gledaš kako stranci svakodnevno odlaze i moraš i ti da doneseš odluku, pitaš se ko je ovde normalan, šta raditi. Zaista, odlučiti da ipak ostaneš u stranoj zemlji usred takve strašne krize nije laka odluka, posebno što su već otišli svi moji najbliži prijatelji. U jednom momentu sam shvatila da nas i više nema baš mnogo ovde, kako je to bilo samo do pre nekoliko dana.

Ipak, ono što me je zadržalo bili su ljudi. Svi su bili smireni, međusobno se podržavali. Moji kineski prijatelji su me često zvali, zahvaljivali mi što sam ostala. To im je dalo nadu da nismo svi zbrisali i da smo ostali da se borimo uz njih. Međusobno smo se pomagali, a država je preduzela mere da sve građane zaštiti.

Kada je sve počelo, govorilo se da će se završiti do polovine februara, ali su se mere stalno pooštravale, u jednom trenutku više niko nije video izlaz iz cele situacije. 

Danas sve polako jenjava, ali to ne znači da su mere opreza popustile, ljudi još uvek nose maske i pridržavaju se svih propisanih mera. Nedavno je organizovana i besplatna podela maski svima, po stanovima.

Gde god da krenete, na ulazu u metro, prodavnicu, restoran, kada izlazite iz stana, stoje osobe zadužene da vam izmere temperaturu. U toku dana mi izmere temperaturu bar deset puta.

U mnogim restoranima moram da popunim formular sa svim svojim podacima, odakle sam i da li sam izlazila iz Šangaja, kada sam tačno ušla u restoran, na licu mesta pre ulaska i pri odlasku moram da operem ruke, i onda mi opet mere temperaturu. Uz to svako je dobio kod koji ti je dokaz da si zdrav i da nisi odlazio iz Kine.

Sada su svi parkovi u Šangaju zatvoreni na dva meseca, škole i univerziteti neće početi da rade pre maja pa je nastava i dalje online. Od pre dve nedelje većina firmi ponovo radi, kao i kafići i restorani, ali ne duže od 21h.

Život se polako vraća u normalu, u metroima je ponovo gužva. Ono što nas je spasilo je potpuni nadzor i kontrola. Zahvaljujući kodovima, u jednom danu su prebrojali građane, znali su tačno koliko ljudi ima u Šangaju, nema greške.

Moj lični osećaj je da je sigurnije, vidi se napredak posle perioda izolacije, ali je strah od zaraze i te kako prisutan, kraj se još ne nazire. Kinezi se sada plaše stranaca, sklanjaju se od njih. Plaše se jer ne znaju kad su se vratili i da li su zarazni.

Stranci ih osuđu, ali ja ne, posle svega ih razumem. Jer stranci su se poneli neodgovorno. Napustili su Kinu i vrativši se u svoju zemlju odmah su otišli u provod, na druženje. A videli su kakve su sve mere ovde bile preduzete. Neodgovorno i sebično preko svake mere.

Taj odnos je uzrokovao to da je kineska vlada promenila odluku koja je na snazi bila do skoro. Do nedavno je vlada svakom plaćala troškove lečenja, a sada stranac koji dođe i razboli se, mora sam da finansira lečenje. Zbog takvog neodgovornog ponašanja su i privremeno zabranili ulazak u zemlju gotovo svim stranim državljanima. Jer sve ovo ih je mnogo koštalo, u svakom smislu i opravdano se plaše.

Moja poruka svima vama u Srbiji od nas iz Kine koji se borimo sa virusom već dva meseca:

Obavezno nosite maske. Ako je sve zatvoreno, ne znači da treba da se okupljate po kućama/stanovima radi druženja i preventivnih tretiranja virusa rakijom.

Budite odgovorni, ostanite kod kuće, ne idite u zatvorene prostorije, držite distancu od ljudi kada ste na ulici, ne rukujte se, ne grlite se. Izbegavajte sva mesta gde bi se mogla napraviti gužva.

Ako radite u zdravstvu, ne spavajte i ne provodite vreme u istim prostorijama sa ostalim ukućanima, izbegavajte svaki kontakt. U Kini, doktori i medicinsko osoblje koje učestvuje u lečenju pacijenata, ne idu kućama, već spavaju po bolnicama, u foteljama, na strunjačama, kako ne bi rizikovali zdravlje drugih.

Budite složni, podržite druge, verujete da će biti dobro, kao što smo i mi i pridržavajte se onoga što sad već znate. I ovo će proći u jednom trenutku.

S ljubavlju, iz Šangaja".