Ponekad reči nisu dovoljne, ili su prosto suvišne...
Foto: 021.rs
Piše: Snežana Miletić
Svakog dana se pitaš - gde to ti zapravo živiš, zašto je okvir za sliku u kojoj živiš baš tako musav, ko su ljudi koje srećeš, ko su ti građani koji hodaju ovim ulicama, šta im fali, koji je njihov problem?
Nije ti jasno, ne možeš da se pomiriš sa tim da je slika naše instagramirane stvarnosti, koja se svakodnevno ispisuje na raznim društvenim platformama, baš tako dramatično drugačija u odnosu na stvarnost? Kako je moguće da se nikako, ni u jednom segmentu, ni u jednom momentu, ne poklapa sa slikom ljudi koji je aranžiraju?
Pravo sa Instagrama: Podbara, ugao Zemljane ćuprije i Marka Miljanova
Nemaš odgovor, ni rešenje, samo - poražen - svakodnevno možeš da konstatuješ da stvarnost decibelima, neprekidno, nadjačava šminku koju u raznim oblicima i količinama nabacujemo na sebe: ispod skupog tečnog pudera ukazuje se uvek, i samo, otužno lice koje vapi za običnom, čistom vodom.
Prava slika nas samih zapravo je ova.
Halo, Kusturica: Trifkovićev trg, već godinama, stolicom ukrašen ovih dana
Od nje crvenilo obliva lice, preskače srce, bes obuzima um, a reči grcaju u nemoći.
Da li je moguće da je ljudima zaista ovoliko svejedno? Da li smo ovo zaista mi? Baš ne možemo nimalo bolje?
Panta rei: kej, kraj Radničke ulice
Nasuprot svemu tome stoji ono što radi ona. Priroda.
Ne uvek ćutljiva, ali ćudljiva sve češće. Od njenih neumornih ideja često zastaje dah.
Lepota devojka: Telep, ulaz u dvorište u Ulici Vatroslava Jagića
Jednu od njih, vrlo glasno i s ozbiljnom nelagodom, živeli smo ovog proleća, a neke čudesno lepe - iz čistog mira i čiste savesti - ispisala je tih istih prolećnih dana, posvuda po prestonici evropske kulture...
Prosula ih kao bisere, da zadive oko, postide um, onaj s početka, podsete ga na večnu istinu da je jedino ona, oduvek, držala stranu čovečanstvu. Uporno, odano i verno.
Idem putem i zagrlim drvo: Bulevar Despota Stefana, odmah ispod Mosta slobode
Čak i kad povremeno ka čoveku odapne otrovne strele, dobro zna zašto to radi.
Stida radi - da postidi onog ko uvek nasuprot nje stoji, iako istovremeno zna da trud na tu temu uvek samo kao puko prazno slovo u večnosti stoji.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Хајде да направимо рубрику "Наш прљави град". Требба да се зна у каквој каљуги живимо. Беспомоћни смо, Чистоћа не ради свој посао, тротоари се не чисте, лишће од јеесенас лети по улицама, кесе на све стране, фасаде са жврљотинама. Никад Нови Сад није био овако прљав и неуређен. Плочници су да сломиш врат, канте за смеће постављене свуда и окружене ђубретом. Све то треба да се види на једном месту, можда ће Новосаађани схватити да тако не може и да треба имати неке животне стандарде!
Ova kućica na Trifku je prava slika našeg grada, i ne samo zbog grupice luzera koji ga zapišavaju. Autentičan projekat ove vlasti, na jednoj strani to, na drugoj behatonske kocke ispod kojih izleće voda koja nas zaliva, prođite pored Vladičinog pa se uverite.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Zoran Veljković u London je otišao devedesetih poslom, snimao je sa Majklom Kejnom, Džoli Ričardson i Piterom Hauitom. Dobitnik je nagrada za kameru za filmove "Bridge", "A Sicilian Dream" i "After Fall, Winter". Danas predaje na Filmskoj školi Rejndens u okviru istoimenog filmskog feestivala.
Poslednjih nedelja u fokusu pažnje građana i političara je, između ostalog, i najavljeni Zakon o istopolnim zajednicama. Dok jedni misle da je krajnje vreme da se Srbija približi modernim državama u borbi protiv diskriminacije, drugi smatraju da će to ugroziti njihova prava.
Značaj nasleđenog ne može da se meri u sadašnjem vremenu. Svesni su toga ljudi koji su za nasleđe zaduženi ali i mnogi drugi koji osećaju čvrstu ukorenjenost u podneblju pod nama.
Srbija je zemlja mnogih čuda, u kojoj je baš sve moguće. Možda čak i to da se jednom konsolidujemo i postanemo ljudi koji neće osuđivati žrtve, već nasilnike, kada se dokaže da to jesu.
"Da bi čovek ponovo postao čovek i živeo smisao stvarnog života, mora da ugasi svoj lažni profil, lažnu predstavu o sebi koju je skovao i do kraja poverovao u nju. Šizofenost tog postojanja, u kojem je sam, iako uveren da je sa svima, već ga u ovom trenutku skupo košta", kaže akademik Zoran Paunović u intervjuu za 021.rs.
"Ovi prostori hronično pate od nedostatka pristojnosti i kulture dijaloga, ali to vreme je prošlo. Danas se traže drugačiji ljudi. Mi u Istri smo se devedesetih godina u simbličkom smislu odvojili od ostatka zemlje i krenuli svojim putem. Imamo nultu toleranciju prema bilo kojoj koje vrsti nasilja, diskriminacije, ekstremizma i nacionalizma. Ovde se i dalje ponosno pevaju 'O bella Ciao' i 'Bandiera rossa'", kaže gradonačelnik Pule Boris Miletić.
Novosadski arhitektonski biro "Kuzmanov i partneri" projektovaće rekonstrukciju zgrade Radničkog, a arhitekta Lazar Kuzmanov se u autorskom tekstu osvrće na važnost ovog objekta za očuvanje identiteta Novog Sada.
Bio je čovek koji je ritmom srca nekoć terao u promene. Bio je beskrajno duhovit, prostodušan, neposredan, nekako jednostavno mudar, nadasve harizmatičan. Bio je i izvrstan bubnjar, ozbiljna ljudina. U jednoj od onih davnih, nade punih uočipetooktobarskih noći, nastao je intervju iz kojeg 021.rs donosi najzanimljivije delove.
Čovek koji je biciklizmu na "Eurosportu" dao novu notu, koji je osmislio "Bicisvet" i pokrenuo "Dnevnik samokontrole" na njemu, nakon kratkog izleta u moderno rusko robovlasništvo, o svojoj biciklističkoj strasti priča sa istoka Nemačke, iz rodnog kraja trabanta, golfa i bube, ali i novog automobiskog čuda - ID.3! Njegovu slobodu ipak raspevava jedan dvotočkaš, doduše ne bilo kakav, već porše među biciklima.
Vojvodina u redovima švajcarske spisateljice ovdašnjeg porekla je dete došaptavanja topola. Čula ih je u dvorištu bakine kuće u Senti, kojim su trčkarale njene igračke - sitne domaće životinje. Za upečatljive slike svog detinjstva Melinda Nađ Abonji dobila je nagradu za najbolji roman na nemačkom jeziku. Sada piše novu knjigu, a u intervjuu za 021.rs priča o Vojvodini, sećanju, osećanju gorčine...
Kad god prorežimski tabloidi naprasno i uz kanonsku paljbu neimenovanih izvora i stručnjaka upoznatih sa situacijom krenu da izveštavaju o nekoj temi ili pojedincu, ne možete a da se ne zapitate - šta su radili do sada?
Tokom godinu dana pandemije 021.rs je kontaktirao desetine zemljaka koji su svoj život izgradili u nekim drugim gradovima sveta. Tamo su priznati stručnjaci, uspešni u raznim sferama života, poštovani građani. Za domovinom ne plaču, nema razloga, jer nažalost ni domovina ne plače za njima. Ovo je tek jedno podsećanje na ljude koji su najbolji deo sebe dali negde drugde, tek jedan pozdrav za njih iz Novog Sada.
Teško da će u Srbiji biti veći broj spremnih i sposobnih da za odlazak "brzim vozom" iz Novog Sada u Beograd ili obrnuto izdvoje 1.000 dinara, gotovo trostruko više nego što je današnja cena. A bez putnika nijedna pruga nema ne samo finansijskog opravdanja, već ni smisla.
Generacija rođena strašnih devedesetih, uz časne izuzetke, stasala je u neimenovane eksperte za gubljenje vremena, koji su usled virtuelnog bitisanja, onemoćali za međuljudske odnose, kaže u intervjuu za 021.rs mlada rediteljka Ružica Anja Tadić.
Odmalena su nam govorili da se čaj od kamilice pije kad te boli stomak, ali sve su prilike da je to još jedna od zabluda odrastanja. On se izgleda pije kad imaš znatnih tegoba sa glavom.
Antivakcinalni, koji je ujedno i pokret koji mahom ne veruje u postojanje virusa korona, može konačno da stavi maske na lice - to je učinila i njihova ideološka vodilja, političarka i psihijatar dr Jovana Stojković i to u crvenoj zoni, gde radi s pacijentima.
Fantazmagorične storije o vojvođanskom manastiru u kojem su po svoj mir i svoje prvo "ja" dolazili, tada tek dečarci, a posle neki od naših ponajboljih glumaca: Nebojša Dugalić, Nenad Jezdić i Sergej Trifunović, raspaljivale su radoznalost beogradskih pozorišnih krugova sredinom strašnih devedesetih godina.
Često su se proteklih dana mogle pročitati vesti o tome kako su oboreni biciklisti diljem Novog Sada i čovek se stalno pita, pa šta rade ti biciklisti kada bivaju oboreni?! A onda to doživiš u punom sjaju, prelazeći na zelenom kod "Norka".
Ovo je priča o novinaru Savi Stefanoviću, organizatoru u Pozorištu mladih. Tu je, uz sva znanja koja je tokom života stekao, dao sebi još jednu drugačiju životnu šansu, da postane "terzija". Danas kaže da treba glasno reći šta želiš i umeš, tek onda se možda i otvore neka vrata za tebe, a tvoje je tada samo da prigrliš šansu i vidiš kakve ona nove prostore nudi.
Kao novinarka nedeljnika "Nezavisni" Marija Gajicki bila je među onima koji su pratili Đorđa Balaševića od Novog Sada do Sarajeva, na njegov prvi posleratni koncert. Ovo je kratko prisećanje na taj dan.
Komentari 9
Penzioner
NS
EmA
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar