Ni proizvodnje, ni potrošnje - neizvesnost odlaže revitalizaciju

Piše: Živan Lazić

Prekinuti proizvodni lanci se teško i u minimalnom obimu obnavljaju. Realno, nema ni potreba, tražnja je beznačajna. Živimo još uvek krajnje pasivno. U autobusima gradskog javnog saobraćaja nema ni trećine korisnika iz predpandemijskih vremena, na proređenim međugradskim relacijama jedva da ima putnika.

Bioskopi još nisu počeli sa radom, otvaranje pozorišta i muzeja nije praćeno brzim povratkom publike. Uprkos angažmanu državnih medija, nastavak fudbalskog prvenstva gotovo da niko nije ni zapazio.

Jednostavno, ljudi su u velikoj meri izgubili interes i za one aktivnosti koje čine život. Udar pandemije jeste prošao, ali još uvek ne znamo mnogo ni o izazivaču, ni o načinima ispoljavanja bolesti. Nismo sigurni čak ni kako se prenosi.

Ni proizvodnje, ni potrošnje

Veće ljudske žrtve su izbegnute oslanjanjem na klasičnu epidemiološku zaštitu, maksimalno ograničeno kretanje i drastično redukovanje fizičkih susreta sa drugim ljudima, uključujući i najbliže. Cena je ozbiljan ekonomski pad.

One države koje su pokušale da epidemiju nadvladaju oslanjajući se na naglo sticanje imuniteta u populaciji prošle su mnogo gore. U situaciji kada smo svesni da malo znamo o nastanku, genezi i daljem razvoju korone i srodnih virusa, ne čudi što strah dominira u svakodnevici.

Ispoljava se upravo kroz opšte uzdržavanje od svake aktivnosti koja nam baš nije nužna. Epilog je da nema ni proizvodnje, ni potrošnje.

Proizvodnja automobila u svetu je drastično redukovana, najveći proizvođači su je samo formalno i delimično obnovili. Prodaja je i dalje jako slaba, posebno kada se poredi sa proteklom sezonom. Slično je i sa televizorima, "belom tehnikom", nameštajem, odećom i obućom.

Obrasci ponašanja

Zašto je tako sve umireno, zašto svi čekamo i malo šta preduzimamo da se život revitalizuje u svoj svojoj lepoti i razmahanosti?

Razlog je upravo u neizvesnosti, suviše toga nam je nepoznato da bismo se osećali sposobnim da pokrenemo stvari sa mrtve tačke. Naročito sporo se obnavlja upravo proizvodnja.

Neizvesnost nas drži u stanju da ne znamo šta bi trebalo preduzeti da se život pomeri iz pasive. Ukoliko bi se epidemija brzo okončala, obrasci ponašanja ljudi bi ostali slični dosadašnjim. Moglo bi se reći da ekonomiju treba obnoviti.

Ono što je funkcionisalo pre pandemije biće, manje-više, funkcionalno i u vremenu koje dolazi. Naravno, pojedinačnih inovacija i preduzetničkih novina, uz rizik da se uspe ili ne, biće i nadalje. U osnovi se može reći da bi ekonomiju i u budućnosti valjalo postaviti po kanonima i modelima iz poznate nam prakse.

Uloga Drugog talasa

Međutim, ukoliko se epidemija ne okonča relativno brzo ili se bude obnavljala u žešćoj formi malo šta od dosadašnjih formi ekonomisanja ili proizvodnje biće direktno primenjivo u "novoj stvarnosti". U tom slučaju preduzetnici će morati početi gotovo od početka, od malih preduzeća kojima je lokalna zajednica tržište.

Razmah obimnije i složenije proizvodnje bi počekao i u suštini kreirali bi ga neki novi inicijatori, novi pronalazači i ljudi spremni i vični da se upuste u borbu sa u novim okolnostima drugačije strukturiranim rizicima. Dosadašnja ekonomija i znanje bili bi od manje i uglavnom posredne koristi.

Teško je proceniti koliko će neizvesnost trajati. Pronalazak vakcine ili neki drugi medicinski uspeh mogao bi tako reći u trenutku promeniti stvari za 180 stepeni.

Ukoliko ne bude epohalnog otkrića, prvi ispit biće jesen. Tada će se videti hoće li biti drugog talasa epidemije i, ako ga bude, kakve žestine.

Političko-ekonomski sukobi

Nakon toga biće jasnije hoće li aktuelna epidemija biti jedinstven događaj u istoriji ili će se povremeno vraćati. Možda se i pretvori u sezonsku epidemiju, slično gripu.

Nevolja je što su pojedini sojevi koronavirusa mnogo smrtonosniji od izazivača gripa. No, svakako će biti izvesnija budućnost, videće se hoće li zdravstveni problemi dovesti do političkih ili ekonomskih sukoba,  a preduzetnici će imati jasnije signale kako da oblikuju ekonomiju novog doba.

A do jeseni, do vremena kada će, bar se tako nadamo, biti jasnije kojim putem ići, ekonomija ne može ponuditi više od onoga što čini poslednjih meseci, praktično u svim državama. Dakle, da odlaganjem fiskalnih obaveza i upumpavanjem novca na tržište održava krajnje sveden život.

No, ovakva politika može ograničeno da traje, a dotle treba izgraditi privredu, ekonomiju u celosti i ostale segmente društvenog života. U svakom slučaju, svaki dan nam postaje jasnije da je pandemija mnogo toga promenila.

 Žestoko nas je pogodila, u nokdaunu smo. Pitanje je hoćemo li se vratiti u meč.