Korona zaraza - potraga za lekom ili za profitom

Kraj se ne nazire, još uvek nema ni leka, ni vakcine koja bi zaustavila virus. Naprotiv, ubrzava se širenje pandemije i sve je više teških formi oboljenja.

Nadanja da će toplo vreme i ultravioletno zračenje ublažiti virulentnost virusa pokazala su se preteranim. Naučnici širom sveta tragaju za medicinskom zaštitom od bolesti.

Trenutno se radi na preko šezdeset projekata, istovremeno se i obnavljaju istraživanja tokom prethodnih zaraza bolestima SARS i Mers, s obzirom da su njihovi uzročnici virusi veoma srodni koroni.

Profit kao prioritet

Međutim, poslednjih dana stižu vesti koje bacaju senku na inače velike napore istraživača u brojnim institutima i laboratorijama da pronađu spas za obolele.

Stiče se utisak da borba za profit od prodaje inovativnih lekova polako stiče prioritet. Ljudsko zdravlje se posmatra kao roba podređena svim tržišnim pravilima.

Kako još uvek nema leka ili vakcine koja bi direktno sprečavala boljku, očekivanja se vezuju za lekove koji imaju rezultat za pojedine kategorije bolesnika, pre svega sa umerenijom formom. Reč je o leku remdesivir čija primena ubrzava izlečenje pacijenata slabije i umerene kliničke slike. Istina, vlasnik patenta na ovaj lek "Gilean sciance" sklopio je sporazum sa SAD po kome će praktično sve količine biti plasirane na američko tržište.

Reč je o kompaniji usmerenoj na istraživanje najrazornijih virusa, pa je tako iz njihovih laboratorija izašlo nekoliko jedinjenja od manje pomoći zaraženima sidom. Međutim, kompanija je poznata i po snažnoj političkoj podršci, pa se često optužuje da, koristeći se novcem i pozicijom, sprečava konkurenciju da razvija svoja jedinjenja. Posebno je oštra ako početni rezultati rivala ulivaju nadu.

Uklanjanje jeftinog leka

Nažalost, i tokom aktuelnih napora da se iznađe pouzdan zaštitni preparat od koronavirusa, pojavile su se tužbe na ponašanje "Gilean sciance". Stižu iz Francuske, od profesora iz Marselja Didija Ria, svetski priznatog lekara i mikrobiologa.

U najvećoj francuskoj luci vodi infektivnu kliniku i leči pacijente obolele od Covid-19 uz pomoć leka hlorokin. Reč je o priznatom leku protiv malarije, starom više od dve decenije i kome je istekao period patentne zaštite. Stoga je jeftin, dostupan i siromašnim ljudima i nerazvijenim državama.

Rio u Marselju uspešno primenjuje terapiju na pacijentima u umerenoj fazi oboljenja i rezultati su vidljivi. Slično je pokazala i primena ovog leka u lečenjima obolelih na nekoliko svetskih destinacija.

Uslov je da se lek pravovremeno uvede u terapiju. No, prilikom studijskih ispitivanja pod nadzorom lekara interesno povezanih sa "Gilean sciance" hlorokin je davan upravo pacijentima u termalnoj fazi oboljenja. Sasvim suprotno preporukama klinike iz Marselja.

Na platnom spisku rivalske kompanije

Međutim, hlorokin nema potvrdu takozvane random studije, pa američke, potom i francuske zdravstvene vlasti nisu izdale odobrenje za korišćenje hlorokina. Ali, random potvrdu nema ni remdesivir, pa je dobio preporuku za upotrebu.

Francuski naučnik je otvoreno ukazao na interes američke kompanije da se samo njen lek preporuči za lečenje. Ubrzo je utvrđeno da je i predsednik francuskog Zdravstvenog saveta profesor Jezdinapalah dugo godina na platnom spisku "Gilean sciance", što je prvi čovek francuskog zdravstva i sam navodio u obaveznim prijavama prihoda.

Hlorokin nije zabranjen, ali je izostala podrška primeni ovog leka. Trenutno je slučaj pred posebno formiranom istražnom komisijom parlamenta Francuske kojoj iz celog sveta pristižu izveštaji o uspešnoj primeni hlorokina u lečenju od korona pošasti.

Ostaje da se vidi kako će se dalje odvijati farmaceutska istraživanja, odnosno da se vidi hoće li u skoroj budućnosti profitni interes ljudsko zdravlje potisnuti u drugi plan.