U Srbiji važe drugačiji običaji, Vlada ovde nije potrebna

Piše: Živan Lazić

Korona zaraza, suprotno izjavama tokom izborne kampanje, razmahala se, država se dodatno zadužila za dve miljarde evra, budžet se puni sporije i manje nego što je predviđeno.

Nakon dužeg vremena obnovljeni su pregovori u vezi sa Kosovom, ekonomski rat SAD i Kine primorava druge države da koriguju sopstvene ekonomske strategije. Posla za premijera i ministre je očigledno više nego dovoljno.

Pri tome, svako od otvorenih pitanja je značajno ne samo za sadašnju generaciju srpskog društva i prirodno je očekivati da se na njihovom rešavanju angažuju najsposobniji.

Drugi običaji

Međutim, u Srbiji važe drugačiji običaji. Štaviše, vlada, koja bi, po zakonu, morala da rukovodi aktivnostima oko krupnih državnih pitanja, ne postoji.

Tačnije, još nije izabrana, niti se ikome žuri na njenom formiranju. Prošlo je već četrdeset dana od okončanja izbora, a još nije konstituisana ni Skupština Srbije, čija je ingerencija izbor novog državnog tima.

Dosadašnji ministri i premijerka mogu obavljati samo tehničke poslove, pa je nejasno ko već pet meseci, od kako su raspisani novi izbori i raspušten stari skupštinski saziv, operativno vodi državu Srbiju. Naravno da u izboru za odgovorne funkcije nije dobro ni žuriti, ni zbrzati.

Međutim, prošlo je dosta vremena, a politička scena u nas je takva da se pobednik znao i pre samog glasanja. Dakle, bilo je više nego dovoljno vremena da se osmisle koncepcija i sastav nove vlade. Uostalom, stranke inače imaju ekipu ljudi za koje se računa da bi mogli da obavljaju ministarsku ulogu, ponekad čak i da budu vlada u senci.

Stranačka dominacija

Postizborne prilike u Srbiji su jednostavne, dominacija jedne stranke u Parlamentu tročetvrtinska. Ima sve uslove da sama formira novi tim.

Ako se, nastavljajući praksu, i odluči na koalicionu vladu svima drugima teško da bi pripalo više od dva resora. U suprotnom, moglo bi se postaviti pitanje smisla izbora.

Dakle, izbor se mogao (i morao) obaviti do sredine jula najkasnije. Susedna Hrvatska je, mada je pobednik neuporedivo manje uverljiv, vladu uobličila samo tri dana nakon izbora.

I tamo su problemi toliko i brojni i ozbiljni da je nužno što pre da država profunkcioniše u punom kapacitetu, a ne da donedavni ministri povremeno odrade ponešto administrativno. Stoga je začuđujuće da se u Srbiji stvar lagodno odlaže sve do krajnjeg ustavnog roka.

Gde predsednik stoluje

Štaviše, u ovdašnjoj javnosti se, suprotno ranijim običajima, ni ne spekuliše o eventualno novom premijeru i članovima njegovog kabineta. Izlicitirano je četiri, pet istaknutijih članova SNS, od ranije označenih kandidatima za čelnu operativnu državnu funkciju, pomalo se nagađa hoće li SPS ostati u vladi ili će, napokon, preći u opoziciju.

I to je sve. Tu se javno zanimanje za izbor nove vlade završava. Uprkos tome što brdo problema čeka.

Na pitanje otkud ravnodušnost u zemlji prepoznatljivoj po političkoj zapenušanosti, nije teško odgovoriti. Vlada jeste prvo operativno telo, ali realna moć u nas odavno je izmeštena iz Nemanjine ulice i locirana na Andrićev venac, tamo gde stoluje predsednik države.

Odatle se povlače ključni i najvažniji potezi. Ako je i potrebno pojedine odluke provući kroz vladu, odšeta se i do Nemanjine, reda radi.

Iza demokratske fasade

Ovih dana upravo gledamo kako se između Beograda i Prištine odvijaju pregovori, kao i uvek sa ogromnim teškoćama i prekidima. Takođe, profiliše se i državna ekonomska politika u vreme kada je deficit budžeta već nakon šest meseci dostigao 2,6 milijardi evra, 80 odsto predviđenog za celu godinu.

Vodi se, sa promenljivim rezultatom, i borba protiv pandemije korone, predsednik je najavljivao bukvalno sve najvažnije mere preduzete protiv pošasti. Izgleda kao da vlada nije ni potrebna.

Međutim, upravo to što se u Srbiji život duži period odvija bez vlade na isti način kao da je celokupna politička infrastruktura uspostavljena, dakle bez ikakvih ograničenja, ukazuje da je realna moć izvan demokratske fasade. Izbori su tek otaljavanje obaveze, vlada samo forma. Realnost je drugačija.