"Kafauponoć", DJ Lag i "nekud", samo su neka od mnogih muzičkih lica Novog Sada. Iza njih stoje Petar Samii, Vladimir Sekulić, Ivan Čkonjević, Miloš Martinov i Marko. Evo priče o njima...
Foto: 021.rs
Jedan ozbiljan grad čini mnogo toga. Niz bi bio podugačak, ali suština svega navedenog bili bi ljudi. Jer ljudi su ti koji čine duh grada. Njihova snaga, volja, kreativnost koje pulsiraju u svakom segmentu njegovog postojanja.
Iznad grada samo je metropola, suštinski - ljudi opet.
Iako zapravo deluju na isti način, jedina razlika između njih je to što ona – metropola sve što radi - radi s lakoćom, mangupski, bez fige u džepu. Nikad iza navučene zavese. A baš u položaju zavese je tajna.
Taj jedan jedini korak razlike između njih je smelost da se živi i pusti druge da žive. To gradovi umeju tek ponekad, u nekim segmentima.
Kada je muzika u pitanju, Novi Sad je tako umeo da živi. Njegov najbolji deo oduvek su činili ljudi, oni sasvim običnih imena, ali vanserijskog talenta: Mitar (Subotić), Boris (Kovač), Slobodan (Tišma), Boban (Petronić), Marinko (Vukomanović), Biljana (Babić), Đorđe (Balašević), Milan (Mumin), Branislav (Babić), Vladimir (Kozbašić), Jasna (Manjulov), Ljilja (Radaković), Vesna (Branković), Branko (Andrić), Nebojša (Čonkić), Jasmina (Mitrušić), Aleksandar (Reljić), Mladen (Vranešević), Aleksandar (Popov), Predrag (Vranešević)...To su ljudi čijim je tekstovima i notama tetovirana naša sentimentalna genetika.
Novim vremenima pripadaju neka nova, isto tako obična imena ljudi čije talente vredi zabeležiti... Ovo je kratka priča o nekoliko njih...
Marko je mladić koji stoji iza projekta "nekud". Na Jutjubu se mogu naći dve njegove kompozicije koje definitivno pomeraju poimanje muzike u domaćim okvirima, i izvan svega su što se kod nas do sada moglo čuti.
“Pull” i "Anestezija" naslovi su pesama, a ova druga doživela je i remiks u saradnji sa bendom SevdahBaby. Ako je pesmama uopšte važno odrediti žanr, pripadaju korpusu novog, distopičnog popa koji tematizuje melanholični veltšmerc i na tragu su onoga što u svetskim razmerama radi Bili Ajliš na primer.
Marko je trenutno na masteru iz kompozicije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i kompletan je autor pesama: od teksta i muzike do produkcije, sve je njegovih ruku delo.
Miloš Martinov je novosadski DJ i producent koji stoji iza imena DJ Lag. Njegovi nastupi u vodećim evropskim klubovima govore da je davno prevazišao konture lokalnog tehno heroja u kojeg se zametnuo još 2005. godine. Nastupao je u klubovima u Denveru, Dalasu, Njujorku, Amsterdamu, Zagrebu, berlinskom Trezoru...
Martinov je diplomirani snimatelj zvuka, nekada je svirao klasičnu gitaru, brat ga je podučio panku i rokenrolu a majka mu je otkrila neke druge važne umetnosti koje su uticale na njegovo oblikovanje.
Miloš je autor vrlo zanimljivog projekta All The Children Are Insanekoji je inspirisan Novim Sadom. Naime, svaka pesma posvećena je jednom delu grada, tome kako on oblikuje današnje mlade ljude koji su na ovaj svet stigli u međuvremenu - od ratova do emigracija u inostranstvo. Projekat podseća na neke stare dobre momente ovog grada, ali i na sunovrat koji se odigrava pred našim očima i mimo naše volje i mogućnosti da suštinski prekinemo taj negativni niz.
Kafauponoć naslov je vrlo neobične muzičke priče iza koje stoje: Petar Samii (gitara i vocal), Vladimir Sekulić (bas gitara) i Ivan Čkonjević (mandolina). To je zapravo spoj meditativne poezije, neka vrsta nostalgičnog arheološkog putovanja mediteransko-istočnjačkim obrisima razmišljanja.
Izuzetna muzika koja prati ove stihove simultano utiče na sva čula. Preslušavanje je zgodno početi pesmom "Galiola" koja bi mogla da bude dobar uvod u ideju Kafeuponoć, nastaviti upečatljivom, gotovo haiku poetičnom "Pčelom" a završiti naslovom "Tolu".
"On riđ
Ona plavooka kao i on
Sklad i knjiga o pčelama
Koju zajedno čitaju
U vozu zagrljeni"
Ove stilski ujednačene pesme, odlična su "potka" da se odkontemplira iz realnosti naše pandemijske sudbine i otisne do neke slobodarske destinacija duha. Dah vedrine, optimizma, skladnosti, smirenosti, očaravajuće jednostavnosti i nadasve neke dirljive nežnosti prosto preplavljuju slušaoca.
Možda ove tri priče budu povod za neka nova sentimentalna tetoviranja...
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Neobičan ugao Novog Sada. Koliko je još tako talentovanih koji nisu agresivni i uporni ili nemaju nekog. Volim kad moj omiljeni O21 širi pozitivu isto kao što volim kad naaa.... neku gradsku budalaštinu.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Zoran Veljković u London je otišao devedesetih poslom, snimao je sa Majklom Kejnom, Džoli Ričardson i Piterom Hauitom. Dobitnik je nagrada za kameru za filmove "Bridge", "A Sicilian Dream" i "After Fall, Winter". Danas predaje na Filmskoj školi Rejndens u okviru istoimenog filmskog feestivala.
Poslednjih nedelja u fokusu pažnje građana i političara je, između ostalog, i najavljeni Zakon o istopolnim zajednicama. Dok jedni misle da je krajnje vreme da se Srbija približi modernim državama u borbi protiv diskriminacije, drugi smatraju da će to ugroziti njihova prava.
Značaj nasleđenog ne može da se meri u sadašnjem vremenu. Svesni su toga ljudi koji su za nasleđe zaduženi ali i mnogi drugi koji osećaju čvrstu ukorenjenost u podneblju pod nama.
Srbija je zemlja mnogih čuda, u kojoj je baš sve moguće. Možda čak i to da se jednom konsolidujemo i postanemo ljudi koji neće osuđivati žrtve, već nasilnike, kada se dokaže da to jesu.
"Da bi čovek ponovo postao čovek i živeo smisao stvarnog života, mora da ugasi svoj lažni profil, lažnu predstavu o sebi koju je skovao i do kraja poverovao u nju. Šizofenost tog postojanja, u kojem je sam, iako uveren da je sa svima, već ga u ovom trenutku skupo košta", kaže akademik Zoran Paunović u intervjuu za 021.rs.
"Ovi prostori hronično pate od nedostatka pristojnosti i kulture dijaloga, ali to vreme je prošlo. Danas se traže drugačiji ljudi. Mi u Istri smo se devedesetih godina u simbličkom smislu odvojili od ostatka zemlje i krenuli svojim putem. Imamo nultu toleranciju prema bilo kojoj koje vrsti nasilja, diskriminacije, ekstremizma i nacionalizma. Ovde se i dalje ponosno pevaju 'O bella Ciao' i 'Bandiera rossa'", kaže gradonačelnik Pule Boris Miletić.
Novosadski arhitektonski biro "Kuzmanov i partneri" projektovaće rekonstrukciju zgrade Radničkog, a arhitekta Lazar Kuzmanov se u autorskom tekstu osvrće na važnost ovog objekta za očuvanje identiteta Novog Sada.
Bio je čovek koji je ritmom srca nekoć terao u promene. Bio je beskrajno duhovit, prostodušan, neposredan, nekako jednostavno mudar, nadasve harizmatičan. Bio je i izvrstan bubnjar, ozbiljna ljudina. U jednoj od onih davnih, nade punih uočipetooktobarskih noći, nastao je intervju iz kojeg 021.rs donosi najzanimljivije delove.
Čovek koji je biciklizmu na "Eurosportu" dao novu notu, koji je osmislio "Bicisvet" i pokrenuo "Dnevnik samokontrole" na njemu, nakon kratkog izleta u moderno rusko robovlasništvo, o svojoj biciklističkoj strasti priča sa istoka Nemačke, iz rodnog kraja trabanta, golfa i bube, ali i novog automobiskog čuda - ID.3! Njegovu slobodu ipak raspevava jedan dvotočkaš, doduše ne bilo kakav, već porše među biciklima.
Vojvodina u redovima švajcarske spisateljice ovdašnjeg porekla je dete došaptavanja topola. Čula ih je u dvorištu bakine kuće u Senti, kojim su trčkarale njene igračke - sitne domaće životinje. Za upečatljive slike svog detinjstva Melinda Nađ Abonji dobila je nagradu za najbolji roman na nemačkom jeziku. Sada piše novu knjigu, a u intervjuu za 021.rs priča o Vojvodini, sećanju, osećanju gorčine...
Kad god prorežimski tabloidi naprasno i uz kanonsku paljbu neimenovanih izvora i stručnjaka upoznatih sa situacijom krenu da izveštavaju o nekoj temi ili pojedincu, ne možete a da se ne zapitate - šta su radili do sada?
Tokom godinu dana pandemije 021.rs je kontaktirao desetine zemljaka koji su svoj život izgradili u nekim drugim gradovima sveta. Tamo su priznati stručnjaci, uspešni u raznim sferama života, poštovani građani. Za domovinom ne plaču, nema razloga, jer nažalost ni domovina ne plače za njima. Ovo je tek jedno podsećanje na ljude koji su najbolji deo sebe dali negde drugde, tek jedan pozdrav za njih iz Novog Sada.
Teško da će u Srbiji biti veći broj spremnih i sposobnih da za odlazak "brzim vozom" iz Novog Sada u Beograd ili obrnuto izdvoje 1.000 dinara, gotovo trostruko više nego što je današnja cena. A bez putnika nijedna pruga nema ne samo finansijskog opravdanja, već ni smisla.
Generacija rođena strašnih devedesetih, uz časne izuzetke, stasala je u neimenovane eksperte za gubljenje vremena, koji su usled virtuelnog bitisanja, onemoćali za međuljudske odnose, kaže u intervjuu za 021.rs mlada rediteljka Ružica Anja Tadić.
Odmalena su nam govorili da se čaj od kamilice pije kad te boli stomak, ali sve su prilike da je to još jedna od zabluda odrastanja. On se izgleda pije kad imaš znatnih tegoba sa glavom.
Antivakcinalni, koji je ujedno i pokret koji mahom ne veruje u postojanje virusa korona, može konačno da stavi maske na lice - to je učinila i njihova ideološka vodilja, političarka i psihijatar dr Jovana Stojković i to u crvenoj zoni, gde radi s pacijentima.
Fantazmagorične storije o vojvođanskom manastiru u kojem su po svoj mir i svoje prvo "ja" dolazili, tada tek dečarci, a posle neki od naših ponajboljih glumaca: Nebojša Dugalić, Nenad Jezdić i Sergej Trifunović, raspaljivale su radoznalost beogradskih pozorišnih krugova sredinom strašnih devedesetih godina.
Često su se proteklih dana mogle pročitati vesti o tome kako su oboreni biciklisti diljem Novog Sada i čovek se stalno pita, pa šta rade ti biciklisti kada bivaju oboreni?! A onda to doživiš u punom sjaju, prelazeći na zelenom kod "Norka".
Ovo je priča o novinaru Savi Stefanoviću, organizatoru u Pozorištu mladih. Tu je, uz sva znanja koja je tokom života stekao, dao sebi još jednu drugačiju životnu šansu, da postane "terzija". Danas kaže da treba glasno reći šta želiš i umeš, tek onda se možda i otvore neka vrata za tebe, a tvoje je tada samo da prigrliš šansu i vidiš kakve ona nove prostore nudi.
Kao novinarka nedeljnika "Nezavisni" Marija Gajicki bila je među onima koji su pratili Đorđa Balaševića od Novog Sada do Sarajeva, na njegov prvi posleratni koncert. Ovo je kratko prisećanje na taj dan.
Komentari 2
Zvone
Telep
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar