Crna Gora: Posle izbora još neizvesnije

Piše: Živan Lazić

Na Balkanu, odavno označenom kao "Bure baruta", međutim, izbori mogu da zakomplikuju i što je još i gore, dodatno zaoštre uzavrelu atmosferu. Čak i kada je izlaznost izrazito visoka, time i predočavanje volje građana reprezentativno.

Tri decenije vladavine

Upravo ovako nešto se dogodilo u Crnoj Gori, kada je skoro 77 odsto građana obavilo svoju dužnost. Rekordno za malenu državicu nastalu na osnovi bivše Jugoslavije i čak 5,2 procentna poena više nego četiri godine ranije.

Desilo se čudo i nekrunisani kralj lokalne političke scene, po prvi put za 31 godinu koliko je na vlasti, nije dobio većinu. Demokratska partija socijalista Mila Đukonovića je sa 143.600 glasova osvojila tek 30 poslaničkih mesta u Skupštini koju čini 81 poslanik. Sa tradicionalnim partnerima, dve manje socijaldemokratske i tri manjinske stranke mogao bi, eventualno, da dosegne do 40 poslanika. Nedovoljno da još jednom formira vladu i stoga se našao sasvim blizu situacije da po prvi put njegova partija bude u opoziciji.

Nije nevolja samo što se svako za 31 sezonu sedenja u funkcionerskim foteljima navikne, pa je sada teško preći na znatno neudobnije stolice u poslaničkim skamijama. Mnogo veći je problem što se za tri decenije vladavine u tranzicionim vremenima lako navikne na upotrebu pozicije u lične svrhe ili, pak, za potrebe rodbine, prijatelja, partijskih istomišljenika. A to je Đukanovićevu ekipu, njega lično i najbližu rodbinu, snažno obeležilo.

Saglasni se i njegovi dugogodišnji zaštitnici u strukturama moćnih "zapadnih" država. Razlog je jednostavan, Đukanović je povlačio poteze po volji i ukusu ovih država, često baš i na njihovo direktno insistiranje. Mora se reći da je pronalazio načina da igra kroz zakonodavnu formu.

Mafijaši kao brend

No, malo ko je kao dugogodišnji crnogorski premijer, potom predsednik, uspevao da naplati političke poteze. U Crnoj Gori se neprekidno razvijao kriminal međunarodnih dimenzija, od pranja novca do šverca cigareta i interkontinentalne ilegalne trgovine narkoticima. Nema godine a da se u svetu ne otkriju i uhapse dve, tri ozbiljnije skupine međunarodnih narko-švercera sa crnogorskim pasošima.

Obim trgovine se meri desetinama, pa i stotinama miliona dolara. To je izvor prihoda za brojne i snažno oformljene klanove, ali ima tu mesta i za čelnike pojedinih državnih službi, od bezbednosne do carinske, saobraćajne, policijske ili finansijske. Naravno, formiranje države kao pravog legla kriminala i kriminalaca nije moguće bez odgovarajuće uloge političara, i to dominantno onih sa vlasti.

Koliko je Crna Gora razvila kriminal može se videti i po činjenici da najveći brend nije ni Sveti Stefan, nisu ni beskrajne peskovite plaže na ulcinjskoj obali, pa ni Kotor, grad pod zaštittom UNESCO-a, a nisu ni prekrasna jezera u planinskomm zaleđu države. Već duže vreme brend namanje državice sa eksjugoprostora su dva mafijaška klana svetske reputacije i svetskih "poslovnih poteza".

Od opozicione do sudske klupe

Stoga je za Đukanovića odlazak u opoziciju, makar i izuzetno snažnu sa 30 poslanika, pretnja da se nađe pred sudom. Zapravo, ključni političko-državni potezi povučeni prethodnih godina, pa i decenija, u Crnoj Gori praćeni su biznis-aranžmanom.

Ilustrativan primer je ulazak Crne Gore u NATO pakt, sasvim izvesno protivno volji većine od 75 odsto stanovnika. No, kada je "zapad" intenzivnije zaigrao na širenje pakta kao Istoku Evrope, Đukanović je uspeo da izdejstvuje skupštinsku odluku za ulazak. Zauzvrat, zapadni sudovi su zažmurili na način privatizacije crnogorskog Telekoma.

Upravo unazad dve godine videle su se razmere kriminalizacije vladajuće scene, a nju su sve ove tri decenije činili kadrovi DPS. Bankar i dugogdišnji finansijer stranke, ali i najviših partijskih funkcionera lično, Duško Knežević počeo je da otkriva skandalozne detalje. Posebno je bio upečatljiv televizijski snimak u kome se vidi kako Kneževeć uručuje blizu 100.000 evra visokom funkcioneru Podgorice.

Bilo je očigledno, ipak, tužilaštvo se nije zainteresovalo. Nema sumnje da bi bilo logično očekivati da nova vlast otvori ne samo ovo pitanje, a to je ono što Đukanovićevu ne da mira. Mnogo više od dosta napadnih ali i kičerajskih litija umnogome podstaknutih usvajanjem spornog zakona o crkvenoj imovini.  

Jeste da svi govore kako ne sme biti osvetoljubivosti, niti revanšizma. U redu je, ali možda i najvažnija uloga države je da procesuira nezakonite i nelegalne poslove. Uostalom, vladavina prava je preča i iznad svih drugih prioriteta.

Jasno je, dakle, šta žulja aktuelnog predsednika Crne Gore. Nemačka štampa je odavno uočila da je volja za čistom politikom Đukanovića odavno napustila. Već godinama na državnoj je sceni prvenstveno radi zaštite sopstvenih poteza, svoje ili imovine bliskih rođaka i prijatelja, a tu je i potreba da se vodi računa o čitavom političkom klanu izniklom iz dugo godina vladajuće stranke.

Pola milijarde deficita

Otuda i nije iznenađenje da se donedavno vladajući teško mire se mogućim porazom. Usledili su pozivi tradicionalnim prijateljima ali i manjim strankama iz pobedničke koalicije da formiraju novu vladu pod kapom DPS. Otuda i mitinzi na Cetinju i u Podgorici.

Rovarenje Demokratske partije socijalista je tim intenzivnije što osećaju da je pobednička koalicija izrazito heterogena i da bi je mogli prekomponovati. Međutim, sklop tri koalicije, od kojih je svaka i sama sačinjena od više, pa i desetak raznih strančica, udruženja i kružooka, se drži čvrsto. Znaju koliko je bilo potrebno vremena i napora da se sruši sa vlašću gotovo srastao Milo Đukanović. Bilo bi lakomisleno, pogotovo neodogovorno i riskantno, da bilo ko iz pobednika pogazi čvrsto datu reč.

Međutim, teško da toliko raznoliki pobednici mogu formirati političku vladu. Stoga je ekspertski tim ne samo poželjan već i gotovo iznuđeno rešenje za situaciju u kojoj je prednost izrazito heterogene pobedničke koalicije minimalna.

Ka ekspertima vuče i aktuelna kriza izazvana korona zarazom. Turizam, jedina privredna delatost u Crnoj Gori, ove sezone je krahirao. Minus državnog budžeta za samo sedam meseci je 270 miliona evra. Do kraja godine premašiće i pola milijarde, a budžet države je planiran na 1.140 miliona. Rupa je gotovo jednaka polovini budžeta.

Jesenje i zimske dane biće teško preživeti, za mnoge slojeve i bukvalno. Biće potrebno sa nivoa države povlačiti praktične i poteze koji će i direktno pomagati ljudima da dočekaju sledeće leto i, nadajmo se, turiste.

Preživeti uz eksperte

Čini se da je vreme za eksperte. Ali ni najstručniji i najupućeniji u profesiju ne mogu učiniti sve. Izvesno mogu pomoći da se prebrodi nenadana teška ekonomska situacija, da se povuku i pojedini potezi oko kojih nema prevelikih ni razlika, ni tenzija.

Ali, ključna pitanja ostaće jedno vreme po strani, barem dok se preteća ekonomska kriza ne prebrodi a rasplamsale političke strasti malo ne sahnu. Usmerenost na praktična pitanja je prvo na šta bi morali biti usmereni i nova vlast i ekspertski tim.

Tek potom, u znatno opuštenijoj atmosferi, možda bi se moglo početi sa otvaranjem (političkih) pitanja oko kojih je crnogorsko društvo strogo podeljeno. Dotle, međutim, neće biti jednostavno stići.