Pred drugi talas korone: Hoće li država ovog puta biti uzor građanima Srbije?

Piše: Živan Lazić

Novi talas je, izgleda, gotovo podjednako zahvatio ceo globus. Najmoćnija i najbogatija država na svetu već mesecima prednjači u broju umrlih, preko 220.000 Amerikanaca je, do pre neki mesec nepoznati virus, već zanavek umirio.

Indija preuzima primat po broju zaraženih, dok je u Evropi ovog puta talas žestoko nasrnuo baš na države koje su se proletos najuspešnije suprotstavile, Češku, Slovačku, Poljsku...

Standardne mere zaštite daju tek ograničene rezultate, pa se mnogi gradovi već pripremaju i za najoštrija ograničavanja kretanja. Madrid je zabranio ulaz, odnosno izlaz iz grada, dok London razmišlja da u potpunosti zatvori rad barova i drugih noćnih klubova. Francuska ne zna šta da radi sa 27.000 novozaraženih na dan u čemu je udeo osmomilionskog Pariza trećinski.

Ni u okruženju nije bolje. Slovenija već četiri dana zaredom beleži preko 300 novozaraženih, u Hrvatskoj je pređena granica od 500 novoobolelih dnevno. Ne zna se gde je žešće, u Federaciji ili Republici Srpskoj, dok u Makedoniji i Crnoj Gori uz broj novozaraženh ubrzano raste i broj umrlih.

Mada u Srbiji broj novozaraženih još nije premašio dve stotine, epidemilozi tvrde da bi već trebalo da svi učinimo sve kako bismo u što većoj meri izbegli ili ublažili novi talas neugodne bolesti. Dodatna nevolja je što iz svetskih laboratorija još ne stižu vesti o pronalasku pouzdane i bezbedne vakcine.

Istina, Rusija je obelodanila da je pronašla vakcinu nazvanu "Sputnjik", ali za sada pronalazak ruskih virusologa još nije verifikovala Svetska zdravstvena organizacija. Čeka se takozvana treća faza ispitivanja, zapravo testiranje bezbednosti vakcine na više desetina hiljada osoba.

Najviše se očekivalo od Oksfordske vakcine, međutim tokom testiranja ispostavilo se da je nekoliko pacijenata imalo neuobičajene prateće pojave, pa su ispitivanja i dalje u toku. Slično je sa genskim vakcinama na koje su najozbiljnije računali Amerikanci.

Kako još uvek nema ni leka, ni vakcine, mere zaštite se svode na najklasičnije, pranje ruku, držanju odstojanja od sagovornika i nošenje maske. Tu svako može pomoći sam sebi, ali i drugima. Zaraženima, pogotovo onima sa ispoljenom kliničkom slikom bolesti, pomažu lekari, medicinske sestre. Tu su i bolničke higijeničarke i druge prateće službe. Tokom prvog naleta nije sporno da su se svi medicinski radnici svojski založili i doprineli da, makar rezultati i ne bili onako dobri kakvim ih vlast predstavlja, prvi udar u Srbiji ne ostavi onako teške posledice kakve su mogle biti.

Međutim, svuda, pa i u siromašnoj Srbiji, kapaciteti medicinske službe su ograničeni. Stoga je najvažniji cilj u borbi protiv epidemije ne dopustiti da se zaraza niti u jednom trenutku raširi toliko da premaši mogućnosti ovdašnjeg zdravstvenog sistema. Dakle, održavanjem lične higijene, držanjem fizičke distance i pranjem ruku pomažemo sebi, ali i doprinosimo da se broj novoobolelih niti u jednom trenutku ne uveća toliko da lekari i medicinske sestre ne stignu svima pružiti pomoć.

Bez disiciplinovanog ponašanja svakog građanina, kapaciteteti zdravstvene službe biće nadmašeni i tada dolazi do katastrofe. Još su u svežem sećanju slike takvih dešavanja u Italiji, Španiji, Njujorku, u sve daleko bogatijim sredinama od naše i sa znatno razvijenijim zdravstevnim sistemima.

No, da bi se građani disciplinovano ponašali, moraju imati i uzor. A ko, pak, može biti uzor celokupnom stanovništvu nije teško dokučiti. Jedino država i reprezenti vlasti.

Dakle, ako vlast sa pravom traži od građana da ponašanjem u skladu sa epidemiološkim preporukama daju doprinos savladavanju i izbegavanju epidemije, mora i sama delovati saglasno još strožijim pravilima za vanredne situacije. Setimo se da se tokom proleća aktuelna vlast često opuštala, povremeno delovala mimo zakona, a javnost je najviše iziritirana sumnjama u loše sprovedene javne nabavke medicinske opreme, instrumenata, lekova.

Takođe, primedbe se odnose i na krajnje neselektivnu podršku preduzećima i građanima, pri čemu su podršku dobili kompanije koje korona zarazom nisu pretrpele štete, kao i građani više nego solidnog materijalnog statusa. A cilj je bio pomoći samo onima koji nemaju i samo onima koji su korona zarazom pretrpeli štetu.

Dakle, ovoga puta očekujemo da država nabavke vezane za borbu protiv epidemije, baš kao sve druge, obavi saglasno zakonima, bez pristranosti. Bilo bi pogubno ako bi se ponovio slučaj da se neka kupovina obavi preko firme čiji je vlasnik ili direktor blizak predsedniku, premijeru, ministru, sekretaru, stranci na vlasti... To bi bio snažniji poziv građanima da odustanu od discplinovanog ponašanja od direktnog poziva.

Epidemija i prateća ekonomska kriza već traju duže nego što se u startu očekivalo. Izvesno neće skoro prestati, tim pre što će biti potrebno da prođu godina, dve od pronalaska vakcine kako bi bile dostupne i siromašnijim zemljama, bar za zaposlene u službama najizloženijim naletu virusa. Znači da će država morati i dalje podržavati ugrožene delatnosti i ugrožene građane.

No, ovoga puta podrška bi morala biti ciljna, usmerena na one kojima je najpotrebnija, kako pojedincima, tako i preduzećima. Kompanije bi prvo morale dokazati oštećenost time da im je prihod prepolovljen u odnosu na prošlu godinu ili već nekim sličnim pokazateljima.

Što se tiče građana, podela čuvenih 100 evra svakom pojedincu otežava nepostojanje socijalnih karata. Jer ciljna grupa ove vrste pomoći su siromašni. To bi morali biti korisnici socijalne pomoći, ali i svi stariji od 65 godina i svi mladi do 15 godine, dve starosne grupe koje sve ankete i istraživanja pokazuju kao stecišta materijalno najskromnijih.

Ukoliko, dakle, držva od građana očekuje da se ponašaju primereno okolnostima epidemije, mora se i sama pridržavati strogih pravila. Kao što smo učili čitajući dela stare dubrovačke književnosti: "Dobar pastor što kaže inom sam svojijem potvrđuje činom".