Iste brige muče glasače u SAD i u Srbiji

Retko kada su predsednički izbori u SAD bili toliko medijski snažni i sa toliko zebnje praćeni kao ovogodišnji, formalno još nezavršeni, a na kojima je Džon Bajden, kandidat Demokratske stranke, sakupio više glasova od dosadašnjeg prvog čoveka republikanca Donalda Trampa. Pompa je rezultirala rekordnim izlaskom birača, glasalo je oko 147 miliona građana najbogatije države na svetu, čak za osamnaest miliona više nego pre četiri godine kada je zabeležen dosadašnji rekord.

Globalna frka

Međutim, rezultati pokazuju da i pored globalne frke koja je pratila trku dva takmaca dobrano zašla u osmu deceniju života, birači nisu imali za koga da glasaju. Odlučili su se da glasaju protiv, pa je među više od 75 miliona listića za Bajdena mnogo više onih koji su, zapravo, protiv impulsivnog i često nekontrolisanog dosadašnjeg predsednika.

Nešto ranije, na srpskim parlamentarnim izborima u junu birači takođe teško da su imali nekoga kome bi od sveg srca poklonili poverenje. Veći deo opozicije još ne može da se konsoliduje od niza uzastopnih poraza u poslednjih osam sezona, kamoli da se pojavi na izborima. Oni koji su izašli glumili su oponentnost.

Rezultat je izuzetno niska izlaznost, jedva 48 odsto ukupne biračke populacije, sedam i po procentnih poena manje nego prethodni put. Posebno je skromna izlaznost u najvećim gradovima, Beogradu 37, a u Novom Sadu 43 odsto.

Manje guvernera i kongresmena

Pitanje slabe izborne ponude u Srbiji traje duže vreme i poznato je ovdašnjem stanovništvu. Nasuprot tome, izrazito velik broj glasova za Bajdena može se činiti kao velika podrška Demokratskoj stranci. Ali, proanalizirajmo kako se 3. novembra glasalo širom Novog sveta.

Osim predsednika, Amerikanci su birali sve kongresmene u Predstavničkom domu, 35 od 100 senatora, guvernere saveznih država i članstvo u 88 zakonodavnih tela iz 44 savezne države. U svim ovim izborima, Demokratska stranka je prošla mnogo skromnije nego što se predviđalo i osvojila manji broj pozicija nego što je imala.

Tako su republikanci osvojili jedno guvernersko mesto više nego što su imali, dok su u Arizoni i Džordžiji, tradicionalnim uporištima, uspeli sačuvati pozicije, mada su demokrate najavljivale siguran uspeh svojih kandidata. Istina, elektorski glasovi iz ovih država ovoga puta nisu otišli kandidatu republikanaca i umnogome su odlučivali o budućem predsednku. Ipak, guvernerske sofre su ostale u starim rukama.

U dosadašnjem sazivu Predstavničkog doma demokrate su imale komotnu većinu. Zadržale su je i posle 3. novembra, ali sa osam predstavnika manje u ovom, može se reći donjem domu američkog kongresa.

Uloga Senata

Republikanci su imali većinu u Senatu, gornjem domu kongresa, čija saglasnost je neophodna kod usvajanja budžeta, donošenja novih zakona i potpisivanja važnih međunarodnih ugovora. Sa protivničkom većinom u Senatu, predsedniku je veoma teško da sprovodi svoju politiku.

Stoga su napori demokrata bili usmereni na osvajanje većine u ovom telu. Međutim, republikanci su osvojili 50 mesta, demokrate 46, dva mesta su izborili samostalni kandidati iz demokratskog miljea, a za dva mesta u Džordžiji odlučiće drugi krug izbora u januaru. Kandidati republikanaca su u oba slučaja u prednosti, pa je jako teško da će demokrate osvojiti željenih pedeset senatskih mesta. Naime, u slučaju nerešenog glasanja u senatu, odlučuje glas potpredsednika SAD, ovoga puta verovatno Kamile Haris.

I do sada su republikanci imali većinu u 88 savetodavnih odbora iz 44 savezne države. Na netom održanim izborima, prednost republikanaca je još izraženija. Ove komisije će biti od naročitog značaja u narednom četvorogođu tokom koga će se obaviti novi popis stanovnika SAD, a na osnovu popisa odrediti nove kvote elektorskih glasova za svaku od pedeset saveznih država, kao i geografske granice glasačkih okruga na svim novima. I jedno i drugo trajaće do sledećeg popisa.

Bajden podržao Regana

Neupseh na svim izborima osim za predsednika, ukazuje da demokrate nisu osvojile naklonost novih birača. Glasovi Bajdenu, zapamćenom i po, mada demokratski kongresmen, glasanju za neoliberalističke reforme republikanske zvezde Ronalda Regana osamdesetih godina prošlog veka, stigli su kao reakcija građana na incidentnost dosadašnjeg predsednika.

Neuspeh demokrata u svim pratećim izborima 3. novembra pokazuje da nije reč o glasanju za demokratskog kandidata, već o glasanju protiv Trampa. Tako se, eto, pokazalo i da stanovnici najmoćnije zemlje na svetu, slično kao i žitelji Srbije, na izborima nemaju baš nekog kome bi rado poverili svoj glas.

Mada ih mori slična nevolja, birači u dve zemlje reagovali su različito. U Srbiji su građani pasivnošću pustili da "reka ide svojim tokom", u SAD su stanovnici glasali "za manje zlo".