Vojvođanski bluz bend priprema novi album sa novim kompozicijama, a Atila Šoti, koji stoji iza okupljanja nove-stare postave sastava kaže u razgovoru za 021.rs da će publika nove pesme imati priliku da čuje na "Novosadskoj kulturi sećanja".
"Bluz je, kako je neko rekao, kada se dobar čovek loše oseća", rekao je jednom prilikom Dragan Jurišić Gaga, nekadašnji frontmen kultnog Vojvođanskog bluz benda. Ideja o "Novosadskoj kulturi sećanja" nastala je upravo kako bi se odala čast majstorima sa novosadske scene koji nisu više među nama, kao što su Gaga, Bogda, Baja, Bata, Andrla, Suba, Žiksa, Neša Januza, Boba i mnogi drugi.
Kroz bend je prodefilovao veliki broj muzičara, ali je postojala jedna konstanta - Vojvođanski bluz bend je uvek važio za dobar sastav. Iza njega su ostala tri izdanja - prva ploča "Šećeru moj" objavljena je 1986. godine, ali su taj LP podelili sa Radovanom Petrovićem. Devet godina kasnije objavljuje se kaseta Vojvođanski bluz bend u izdanju "Prometeja", a u čitavom ovom projektu svoju ulogu je imao i osnivač Radija 021 Slobodan Boba Stojšić. Priča između Vojvođanskog bluz benda i 021 se nastavila i u novom veku, pa je tako Radio 021 bio izdavača albuma "Vreme je za Novi Sad", a ova pesma je svojevrsna himna "Novosadske kulture sećanja".
Nakon Gagine prerane smrti bend se rasformirao, a 2018. godine Atila Šoti, Gagin prijatelj i saradnik, dolazi na ideju da se bend ponovo sastavi kako bi se obeležilo pola veka od osnivanja. Mic po mic, bend se sastavio a dve godine kasnije se nalazi u studiju i priprema novi album.
021: Sastav je nastao davne 1968. godine kao Novosadski bluz bend, da bi dolaskom Gage postao Vojvođanski. Tokom godina postojanja kroz bend je prošao veliki broj muzičara, i sami ste bili u njemu. Bend se ugasio, ali krajem 2017. godine ponovo VBB priču pokreće grupa entuzijasta i poštovalaca ovog sastava. Kako se rodila ta ideja, šta je bila inicijalna kapisla?
Atila: Davne 1968. godine, novosadski konceptualni umetnik Branko Andrić Andrla je osnovao Novosadski Blues Band. Bend je imao nekoliko nastupa pod tim imenom, i posle izvesnog vremena, Andrla je odlučio da "napusti" ovakvu muzičku koncepciju i formirao je legendarni sastav pod nazivom "Imperivm of Jazz", u čijem sam radu, jedno izvesno vreme i sam učestvovao. Elem, Draganu Jurišiću se rodila ideja da nastavi "život" Novosaskog Blues Benda, promenio je ime u Vojvođanski Blues Band, okupio muzičare i nastavio sa radom.
Kroz VBB je prodefilovalo mnogo novosadskih muzičara, koji su kraći, ili duži vremenski period, svirali u njemu, ali je bend definitivno prestao sa radom nakon Draganove prerane smrti.
Nakon pauze u radu VBB-a koja je trajala 10 godina, došao sam na ideju, da kao izvorni član benda, ponovo pokrenem VBB i to na jubilarnu 50. godišnjicu. Prethodno sam obavio razgovore sa članovima porodice pokojnog Dragana, sakupio muzičare i oživeo ponovo "priču".
021: U čemu vidite važnost ovog benda za Novi Sad? Neupitno je to da su ostavili značajan trag u rok kulturi grada...
Atila: Dragan i ja smo se kao "prve" komšije Limanci dosta družili, a muzički smo blisko sarađivali. Smatram da je nakon Draganove smrti, VBB neopravdano brzo pao u zaborav i želim da Draganove sjajne tekstove, ne menjajući ih, kao ni melodije tih pesama, instrumentalno osvežim, što i priliči vremenu u kojem živimo, a to je 21. vek. Naravno, želja je da se privuče pažnja mladih ljudi, koji i nemaju baš mnogo mogućnosti da čuju bluz muziku u medijima.
021: Je li bilo teško pronaći ljude koji bi učestvovali u ovakvoj vrsti projekta? Ko su ljudi koji su danas deo VBB priče?
Atila: Kontaktirao sam pojedine bivše članove, odsvirali smo nekoliko proba, međutim, što zbog svojih obaveza, što zbog zuba vremena koje je učinilo svoje, jednostavno se nisu uklopili u bend. Od starih članova u bendu su: Voja Savkov - saksofon, Zdravko Brenecki - truba, Branislav Aksin - trombon, Dejan Starčević - klavijature, Vladimir Kranjčević - producent, Zoran Janjetov - dizajn, Ivan Fece Firči - produkcija i Dušan Živkić - fotograf. Od "novih" članova u bendu su: Toma Šimunović - bubnjevi, Željko Škrbić - usna harmonika, Rade Gutalj - vokal, Davor Jojić - bas gitara, Magdalena Bešenji - prateći vokal i Karolina Bešenji - prateći vokal. Tu je tekstopisaci Branislav Bašić Pekar.
021: U kojoj meri se aranžmani nove postave VBB razlikuju od onoga što je svirao bend na čelu sa Gagom ili pak onoga što je zabeležno kroz ploču, kasetu i CD?
Atila: Mnogo se razlikuje. Aranžamini su savremeniji, zvučna slika je prilagođena današnjem vremenu - u tehničkom smislu, svirka je mešavina bluza, džeza i ostalih muzičkih stilova.
021: Otišli ste korak dalje i niste se zadržali samo na sviranju pesama VBB-a, nego ste spremili nove kompozicije. Možete li da nam otkrijete na čemu trenutno radite sa bendom?
Atila: Da, spremili smo nove kompozicije na tekstove koje piše Branislav Bašić Pekar a očekujem uskoro da se saradnji pridruži i Nikola Kostić Lee Man.
021: Ovih dana ste u studiju. Snima se novi album, možete li da nam kažete kada će biti dostupan publici, u kom obliku (onlajn, ploča, CD) i da li je već poznato ime novog izdanja?
Atila: Od 1. decembra VBB se nalazi u studiju i pripremamo novi CD i ploču, ukoliko sve bude teklo po planu. Na snimanju će takođe učestvovati gosti muzičari kako iz Srbije, tako i iz Hrvatske. Za sada neću otkrivati imena gostiju, kao ni naziv albuma, već to ostavljam za prijatno iznenađenje.
021: Hoće li publika koja bude pratila Novosadsku kulturu sećanja putem onlajn platformi moći da čuje neku od novih pesama?
Atila: Da, hoće. I to u sredu, 9. decembra, putem live streama.
021: Ukoliko je VBB pre više od 15 godina objavio izdanje sa nazivom "Vreme je za Novi Sad", za šta bi danas, u ovim kovid vremenima i vremenima distance među ljudima, bilo vreme?
Atila: Vaše pitanje je toliko dobro, da mi ga je žao kvariti odgovorom!
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Maksimalna podrška Atili, VBB-u i svima koji u ovom gradu, u ovom prokletom (ne)vremenu neguju civilizacijske vrednosti i zdrav umetnički senzibilitet.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Zoran Veljković u London je otišao devedesetih poslom, snimao je sa Majklom Kejnom, Džoli Ričardson i Piterom Hauitom. Dobitnik je nagrada za kameru za filmove "Bridge", "A Sicilian Dream" i "After Fall, Winter". Danas predaje na Filmskoj školi Rejndens u okviru istoimenog filmskog feestivala.
Poslednjih nedelja u fokusu pažnje građana i političara je, između ostalog, i najavljeni Zakon o istopolnim zajednicama. Dok jedni misle da je krajnje vreme da se Srbija približi modernim državama u borbi protiv diskriminacije, drugi smatraju da će to ugroziti njihova prava.
Značaj nasleđenog ne može da se meri u sadašnjem vremenu. Svesni su toga ljudi koji su za nasleđe zaduženi ali i mnogi drugi koji osećaju čvrstu ukorenjenost u podneblju pod nama.
Srbija je zemlja mnogih čuda, u kojoj je baš sve moguće. Možda čak i to da se jednom konsolidujemo i postanemo ljudi koji neće osuđivati žrtve, već nasilnike, kada se dokaže da to jesu.
"Da bi čovek ponovo postao čovek i živeo smisao stvarnog života, mora da ugasi svoj lažni profil, lažnu predstavu o sebi koju je skovao i do kraja poverovao u nju. Šizofenost tog postojanja, u kojem je sam, iako uveren da je sa svima, već ga u ovom trenutku skupo košta", kaže akademik Zoran Paunović u intervjuu za 021.rs.
"Ovi prostori hronično pate od nedostatka pristojnosti i kulture dijaloga, ali to vreme je prošlo. Danas se traže drugačiji ljudi. Mi u Istri smo se devedesetih godina u simbličkom smislu odvojili od ostatka zemlje i krenuli svojim putem. Imamo nultu toleranciju prema bilo kojoj koje vrsti nasilja, diskriminacije, ekstremizma i nacionalizma. Ovde se i dalje ponosno pevaju 'O bella Ciao' i 'Bandiera rossa'", kaže gradonačelnik Pule Boris Miletić.
Novosadski arhitektonski biro "Kuzmanov i partneri" projektovaće rekonstrukciju zgrade Radničkog, a arhitekta Lazar Kuzmanov se u autorskom tekstu osvrće na važnost ovog objekta za očuvanje identiteta Novog Sada.
Bio je čovek koji je ritmom srca nekoć terao u promene. Bio je beskrajno duhovit, prostodušan, neposredan, nekako jednostavno mudar, nadasve harizmatičan. Bio je i izvrstan bubnjar, ozbiljna ljudina. U jednoj od onih davnih, nade punih uočipetooktobarskih noći, nastao je intervju iz kojeg 021.rs donosi najzanimljivije delove.
Čovek koji je biciklizmu na "Eurosportu" dao novu notu, koji je osmislio "Bicisvet" i pokrenuo "Dnevnik samokontrole" na njemu, nakon kratkog izleta u moderno rusko robovlasništvo, o svojoj biciklističkoj strasti priča sa istoka Nemačke, iz rodnog kraja trabanta, golfa i bube, ali i novog automobiskog čuda - ID.3! Njegovu slobodu ipak raspevava jedan dvotočkaš, doduše ne bilo kakav, već porše među biciklima.
Vojvodina u redovima švajcarske spisateljice ovdašnjeg porekla je dete došaptavanja topola. Čula ih je u dvorištu bakine kuće u Senti, kojim su trčkarale njene igračke - sitne domaće životinje. Za upečatljive slike svog detinjstva Melinda Nađ Abonji dobila je nagradu za najbolji roman na nemačkom jeziku. Sada piše novu knjigu, a u intervjuu za 021.rs priča o Vojvodini, sećanju, osećanju gorčine...
Kad god prorežimski tabloidi naprasno i uz kanonsku paljbu neimenovanih izvora i stručnjaka upoznatih sa situacijom krenu da izveštavaju o nekoj temi ili pojedincu, ne možete a da se ne zapitate - šta su radili do sada?
Tokom godinu dana pandemije 021.rs je kontaktirao desetine zemljaka koji su svoj život izgradili u nekim drugim gradovima sveta. Tamo su priznati stručnjaci, uspešni u raznim sferama života, poštovani građani. Za domovinom ne plaču, nema razloga, jer nažalost ni domovina ne plače za njima. Ovo je tek jedno podsećanje na ljude koji su najbolji deo sebe dali negde drugde, tek jedan pozdrav za njih iz Novog Sada.
Teško da će u Srbiji biti veći broj spremnih i sposobnih da za odlazak "brzim vozom" iz Novog Sada u Beograd ili obrnuto izdvoje 1.000 dinara, gotovo trostruko više nego što je današnja cena. A bez putnika nijedna pruga nema ne samo finansijskog opravdanja, već ni smisla.
Generacija rođena strašnih devedesetih, uz časne izuzetke, stasala je u neimenovane eksperte za gubljenje vremena, koji su usled virtuelnog bitisanja, onemoćali za međuljudske odnose, kaže u intervjuu za 021.rs mlada rediteljka Ružica Anja Tadić.
Odmalena su nam govorili da se čaj od kamilice pije kad te boli stomak, ali sve su prilike da je to još jedna od zabluda odrastanja. On se izgleda pije kad imaš znatnih tegoba sa glavom.
Antivakcinalni, koji je ujedno i pokret koji mahom ne veruje u postojanje virusa korona, može konačno da stavi maske na lice - to je učinila i njihova ideološka vodilja, političarka i psihijatar dr Jovana Stojković i to u crvenoj zoni, gde radi s pacijentima.
Fantazmagorične storije o vojvođanskom manastiru u kojem su po svoj mir i svoje prvo "ja" dolazili, tada tek dečarci, a posle neki od naših ponajboljih glumaca: Nebojša Dugalić, Nenad Jezdić i Sergej Trifunović, raspaljivale su radoznalost beogradskih pozorišnih krugova sredinom strašnih devedesetih godina.
Često su se proteklih dana mogle pročitati vesti o tome kako su oboreni biciklisti diljem Novog Sada i čovek se stalno pita, pa šta rade ti biciklisti kada bivaju oboreni?! A onda to doživiš u punom sjaju, prelazeći na zelenom kod "Norka".
Ovo je priča o novinaru Savi Stefanoviću, organizatoru u Pozorištu mladih. Tu je, uz sva znanja koja je tokom života stekao, dao sebi još jednu drugačiju životnu šansu, da postane "terzija". Danas kaže da treba glasno reći šta želiš i umeš, tek onda se možda i otvore neka vrata za tebe, a tvoje je tada samo da prigrliš šansu i vidiš kakve ona nove prostore nudi.
Kao novinarka nedeljnika "Nezavisni" Marija Gajicki bila je među onima koji su pratili Đorđa Balaševića od Novog Sada do Sarajeva, na njegov prvi posleratni koncert. Ovo je kratko prisećanje na taj dan.
Komentari 3
Brankica
Bela
VBB su od starta stvarali izvorni Blues sa Dusom i to je cista iskrenost pretvorena u muziku.
Normalan Novi Sad
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar